Povodom godišnjice zločina u Lovasu, koja se obeležava 18. oktobra, pravna zastupnica žrtava, Marina Kljaić, održala je preksinoć u prostorijama Fonda za humanitarno pravo (FHP) javni čas o događajima u tom hrvatskom selu.
Godinu dana nakon što je odbacio predstavku bivših zatočenika logora Šljivovica i Mitrovo Polje, Evropski sud za ljudska prava doneo je 19. oktobra ove godine odluku kojom je i drugu predstavku u vezi sa ovim slučajem, podnetu u ime članova porodica ubijenih logoraša, proglasio nedopuštenom. Fond za humanitarno pravo (FHP), koji je porodice zastupao u ovom postupku, ističe da je Evropski sud ponovo upotrebio istu, činjenično neodrživu konstrukciju, kako bi odgovornost za neaktivnost u gonjenju ratnih zločina sa države preneo na same žrtve.
U zoni odgovornosti 549. brigade VJ tokom sukoba na Kosovu od 24. marta do 10. juna 1999. godine ubijeno je blizu 2.200 albanskih civila. U istom periodu, u zoni odgovornosti 37. brigade VJ ubijeno je 1.400 civila. A na području celog Kosova koje je kontrolisao Prištinski korpus VJ u istom periodu ubijeno je oko 6.200 civila. Komandanti tih jedinica Božidar Delić, Ljubiša Diković i Vladimir Lazarević predavaće, kako saznaju Večernje novosti, kadetima na Vojnoj akademiji.
Haški osuđenici po povratku iz Haga postaju deo javnog života Srbije i to bez ikakvih reči kajanja i pijeteta za žrtve. Tako Veselin Šljivančanin drži tribine po Srbiji i to u organizaciji vladajuće Srpske napredne stranke, Nikola Šainović je u Glavnom odboru takođe vladajuće Socijalističke partije Srbije. Poslednja u nizu je najava ministra odbrane Aleksandra Vulina da će haški osuđenik Vladimir Lazarević biti predavač na vojnoj akademiji budućim oficirima. Sagovornici Insajdera navode da je nedopustiva rehabilitacija osuđenih za ratne zločine i da bi on mogao da predaje kako da budući oficiri ne učine ono što je on činio.
Specijalizovana Veća i Specijalno Tužilaštvo Kosova osnovani su da bi procesuirali ratne zločine ili zločine protiv čovečnosti koje su počinili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) od 1. januara 1998. do 31. decembra 2000.
Glavni tužitelj Haškoga suda Serge Brammertz u Puli je otvorio Centar za tranzicijsku pravdu “Sense”, arhiv i stalnu izložbu novinske agencije Sense, jedinoga medija koji je, kako je rečeno tom prigodom, iscrpno izvještavao o svim suđenjima na Haškome sudu i tako prikupio jedinstven i najtemeljitiji novinski arhiv o četvrt stoljeća rada Haškog suda
Centar je otvoren u središtu Pule, u prostoru koji su agenciji Sense ustupile gradske vlasti, a tom je prigodom otvorena i izložba “Spomenici na nišanu” kustosice Branke Benčić o razaranju kulturnog, povijesnog i vjerskog nasljeđa u ratovima na području bivše Jugoslavije.
U novom centru za tranzicijsku pravdu koji se otvara u Puli biće izloženi dokumenti, filmovi i fotografije iz predmeta koji su se vodili pred Međunarodnim kaznenim sudom za bivšu Jugoslaviju.
Nemanja Stjepanović iz Fonda za humanitarno pravo, ističe za Danas da je Srbija toliko insistirala na suđenju Naseru Oriću, “čak je i Tužilaštvo za ratne zločine iz Beograda podiglo optužnicu protiv njega po kojoj je uhapšen u Švajcarskoj, a onda je zakazalo kada je trebalo kolegama iz tužilaštva u Sarajevu dostaviti kvalitetne dokaze o Orićevoj odgovornosti”.
– Ilustrativan primer je navodni očevidac zločina, koji je pod merama zaštite i sa pseudonimom O-1 svedočio video linkom iz Beograda. Njegov kredibilitet je tokom procesa snažno uzdrman, dok ono što je govorio – uz napomenu da nismo videli presudu i da govorim na osnovu medijskih izveštaja – u određenoj meri odstupa od forenzičkih nalaza veštaka. Pored toga, postoje i određena svedočenja iz druge ruke, koja su bila atraktivna za tabloide, ali ne i od značaja za sud, ukazuje Stjepanović.
Sud u Sarajevu oslobodio je u ponedeljak bišeg komandatna Terotirojalne odbrane BiH, Nasera Orića, za zločin na području Srebrenice i Bratunca 1992. godine. Iz Srbije stižu oštre reči osude, a stručnjaci ocenjuju da su i institucije Srbije, svojom neaktivnošću, doprinele “raspadu” optužnice i oslobađajućoj presudi.
Predsedavajući sudija Šaban Maksumić, izričući oslobađajuću presudu, rekao je da nije postojalo dovoljno dokaza, niti kredibilnih iskaza svedoka tužilaštva BIH, koji ukazuju na umešanost Orića i Muhića u ubistva i mučenje srpskih ratnih zarobljenika.
Orića je, zajedno sa Sabahudinom Muhićem, bišim pripadnokom Teritorijalne odbrane Armije BiH, koji je takođe oslobođen, optužnica teretila za učešće u ubistvu tri srpska zarobljenika u mestima Zalazje, Lolići i Kunjerac.