Upravni sud u Novom Sadu: prijateljski pucnji pripadnika JNA u vojvođanskog Hrvata

Upravni sud u Novom Sadu doneo je 22. oktobra 2014. godine presudu kojom je odbio tužbu Fonda za humanitarno pravo (FHP) protiv Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, socijalnu politiku i demografiju (Pokrajinski sekretarijat) zbog nepriznavanja statusa civilnog invalida rata A.S.-u iz Vojvodine koga su pripadnici JNA pokušali lišiti života na njegovom radnom mestu u septembru 1991. godine, nedaleko od Apatina. Zbog ovakve presude Upravnog suda, FHP će podneti ustavnu žalbu Ustavnom sudu Srbije.

Upravni sud je u obrazloženju presude, kao i Pokrajinski sekretarijat, utvrdio da su A.S.-a ranili pripadnici JNA u septembru 1991. godine na njegovom radnom mestu, tokom vršenja radne obaveze u objektu od državnog značaja na granici sa Republikom Hrvatskom. Ipak, Upravni sud je potvrdio stav Pokrajinskog sekretarijata da A.S.-ove povrede nisu nastale „u vreme i na način predviđen Zakonom”, jer su A.S.-u povredu naneli pripadnici JNA, dok Zakon o pravima civilnih invalida rata propisuje da se civilnim invalidima rata mogu smatrati samo osobe stradale od „neprijateljskih snaga“ (član 2 Zakona). Takođe, stav Upravnog suda je da se napad na A.S.-a desio na teritoriji Srbije koja nije bila u ratu, te da se na njega ne može primeniti pomenuti zakon.

FHP je u ime A.S.-a 8. marta 2012. godine pokrenuo postupak za priznavanje prava po Zakonu o pravima civilnih invalida rata. Pokrajinski sekretarijat nadležan za odlučivanje u drugom stepenu, po žalbi FHP-a je dva puta vraćao predmet na odlučivanje opštinskim organima, da bi 29. novembra 2012. godine doneo konačnu odluku kojom je odbio A.S.-ov zahtev.

U januaru 2013. godine FHP je u ime A.S.-a podneo tužbu Upravnom sudu u Novom Sadu protiv rešenja Pokrajinskog sekretarijata.

FHP podseća da Zakon o pravima civilnih invalida rata, usvojen 1996. godine, predstavlja najdiskriminatorniji zakon ove vrste u regionu bivše Jugoslavije. Prema procenama FHP-a, samo 10% stvarnih žrtava zločina i drugih kršenja ljudskih prava koje danas žive u Srbiji ima priznat status civilne žrtve, odnosno invalida rata. Prema pomenutom zakonu, status žrtava nije priznat žrtvama koje pate od psihičkih posledica preživljenog nasilja, žrtvama kršenja ljudskih prava od strane srpske vojske i policije, porodicama nestalih, žrtvama seksualnog zlostavljanja i drugim kategorijama. Komitet UN protiv torture i Komesar za ljudska prava Saveta Evrope su uputili kritike Srbiji u pogledu tretmana žrtava, a EK je u poslednjem izveštaju o napretku Srbije napomenula da Srbija ima neadekvatan zakonski okvir za odštetu žrtava.

Činjenice slučaja:
A.S. je etnički Hrvat iz Vojvodine. Tokom oružanih sukoba na teritoriji Republike Hrvatske radio je na obezbeđenju vojnog objekta u blizini Bogojevačkog mosta. Krajem septembra 1991. godine, NN pripadnici JNA su ušli u krug objekta i pozvali A.S.-a po imenu da izađe iz objekta u kojem je boravio. Kada je izašao, jedan od vojnika je pucao u njega iz automatske puške i ranio ga u predelu kuka. Kada je A.S. pao na zemlju, vojnici su mu prišli i počeli da ga šutiraju, psuju i vređaju po etničkoj osnovi. Posle nekog vremena, vojnim vozilom su ga odvezli do jednog vojnog hangara. Tamo su nastavili da ga tuku, udarajući ga čizmama u glavu, nakon čega je izgubio svest. Probudio se vezan u vojnom priručnom krevetu, okružen nekim drugim vojnicima, koji su ga ubrzo odvezli u bolnicu u Sombor. U bolnici je proveo 29 dana, od čega je 12 dana bio na intenzivnoj nezi.

O napadu na A.S.-a obavešteni su Ministarstvo unutrašnjih poslova i Sekretarijat za narodnu odbranu. U jednom dopisu kojeg je A.S. dobio od Međuopštinskog sekretarijata unutrašnjih poslova stoji da su napad izvršili pripadnici JNA. Međutim, krivična istraga ni do danas nije sprovedena.

Nanete povrede su A.S.-u prouzrokovale ozbiljne i trajne zdravstvene posledice.