Režim služenja kazni za ratne zločine u Srbiji predstavlja ruganje patnjama žrtava
U utorak, 31. decembra 2013. godine u saobraćajnoj nesreći kod Sremske Mitrovice poginuo je Slobodan Medić, bivši komandant formacije “Škorpioni”, osuđen za ratni zločin u kojem je ubijeno šest muslimanskih dečaka i muškaraca poreklom iz Srebrenice. U trenutku nesreće, Medić je služio kaznu zatvora od 20 godina u Kazneno-popravnom domu Sremska Mitrovica. Kako su preneli mediji, Medić se našao na privremenoj slobodi tako što je dobio pravo na izlaz iz zatvora za praznike zbog dobrog vladanja. Fond za humanitarno pravo (FHP) ističe da se davanjem privilegija osuđenima za ratne zločine u Srbiji trivijalizuju suđenja za ratne zločine, a patnje žrtava nipodaštavaju.
FHP ukazuje da je među zemljama bivše Jugoslavije koje su suočene sa nasleđem ratnih zločina, Srbija jedina zemlja u kojoj ratni zločinci već u ranoj fazi služenja zatvorskih kazni, dobijaju privilegije poput prava na slobodan izlazak u grad, prava na korišćenje godišnjeg odmora izvan zavoda, itd. U Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini osuđenici za teška krivična dela mogu dobiti ovakve povlastice tek nakon odslužene polovine kazne.
FHP ističe da propisi Republike Srbije kojima se određuje tretman osuđenika za ratne zločine ne korespondiraju težini ovih krivičnih dela, pa se tako tretman osuđenih za ratne zločine utvrđuje na osnovu istih kriterijuma kao i za npr. osuđene za gradnju bez građevinske dozvole. Naime, prema Zakonu o izvršenju krivičnih sankcija i Pravilniku o tretmanu, programu postupanja, razvrstavanju i naknadnom razvrstavanju osuđenih lica, pravo na izlaz mogu dobiti samo osuđenici koji se nalaze u otvorenom i poluotvorenom odeljenju, a vladanje osuđenika je od ključnog značaja za raspoređivanje u ova dva odeljenja.
Nakon što je obavešten da jedan od osuđenika u predmetu Suva Reka, koji je osuđen na maksimalnu kaznu zatvora od 20 godina, vikende provodi van zatvora, FHP je u avgustu 2013. godine zahtevao od Uprave za izvršenje krivičnih sankcija informacije o dodeljivanju prava na izlaz iz zatvora svim do sada pravosnažno osuđenim za ratne zločine. Uprava je odbila zahtev FHP-a pozivajući se na zaštitu podataka o ličnosti osuđenika, uprkos tome što Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja dozvoljava izuzetak od prava na zaštitu tih podataka ukoliko je reč o „pojavi od interesa za javnost“, ili „ako se radi o licu koje je svojim ponašanjem, naročito u vezi sa privatnim životom, dalo povoda za traženje informacije“.
Dodeljivanjem privilegija osuđenicima za ratne zločine, institucije Republike Srbije obesmišljavaju suđenja za ratne zločine. Na ovaj način se i grubo izigrava pravo žrtava zločina na pravdu, što će za posledicu imati njihovo odbijanje da se pojave pred srpskim sudovima. Stoga, FHP zahteva da nadležni organi u cilju zaštite integriteta suđenja za ratne zločine hitno usvoje izmene kojima će se pooštriti davanje privilegija osuđenicima za ratne zločine.
