Viši sud u Beogradu, Odeljenje za ratne zločine, doneo je 5. novembra 2026. godine presudu kojom se Behar Prenići/Preniqi oslobađa optužbe da je od prve polovine juna 1999. godine do kraja avgusta 1999. godine, prinudno raseljavao civilno stanovništvo srpske nacionalnosti iz mesta Obilić/Obiliq, na taj način što je podmetanjem požara uništio najmanje četiri porodične kuće u vlasništvu Srba. Prenići/Preniqi je u pritvoru proveo više od godinu dana, a pritvor mu je ukinut nakon objavljivanja oslobađajuće presude.

U ovom trenutku deluje da su ratni zločini ponovo vruć krompir u rukama izbornih pobednika. Smeštaju se u prošlost a pažnja usmerava ka izgradnji budućnosti u kojoj vlada pravo. Ali, ratni zločini jesu naša sadašnjost i odnos prema njima je srž vladavine prava.

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu oslobodilo je 13. oktobra 2026. godine Milenka Karlicu optužbe da je 22. juna 1992. godine učestvovao u prisilnom raseljavanju civilnog stanovništva iz zaseoka Maslovare

Fondacija Fond za humanitarno pravo (FHP) raspisuje konkurs za poziciju Saradnik_ca u računovodstvu. Tražimo odgovornu i organizovanu osobu sa iskustvom rada u računovodstvu, poznavanjem važećih računovodstvenih i poreskih propisa i licencom za obavljanje računovodstvenih poslova.

Najveći problem Kosova nije presuda, već politička nestabilnost, stalni izbori i teškoće u funkcionisanju institucija.

Specijalizovana veća Kosova su 16. septembra 2026. prvostepenom presudom oglasila krivim Hashima Thaçija, Kadrija Veselija, Rexhepa Selimija i Jakupa Krasniqija za ratne zločine protivzakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišenja slobode, surovog postupanja, mučenja i ubistva. Thaçi i Krasniqi osuđeni su na po 25 godina zatvora, Veseli na 18, a Selimi na 13 godina, uz uračunavanje vremena provedenog u pritvoru. Presuda nije pravosnažna.

Međunarodni dan nestalih, 30. avgusta 2026. godine, u zemljama nekadašnje Jugoslavije obeležen je uglavnom kao protokolarna obaveza. Deklarativnu brigu za sve nestale nisu pratili zajednički zahtevi, dogovor o saradnji niti pristup arhivskoj građi koju države tretiraju kao pitanje „nacionalnog interesa“.

Smrt Ratka Mladića ponovo je otvorila pitanje odnosa prema ratnoj prošlosti, presudama Haškog tribunala i žrtvama zločina počinjenih tokom rata u Bosni i Hercegovini. Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava, ocijenila je u emisiji BHT1 uživo da reakcije u Srbiji i Republici Srpskoj pokazuju da proces suočavanja s prošlošću nije završen.

Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava, kazala je za N1 nakon smrti Ratka Mladića da se time ne zatvara poglavlje ratova devedesetih. Iza njegovog suđenja ostaju hiljade presuđenih činjenica i desetine hiljada dokaznih predmeta koje će, kaže, proučavati generacije.Istovremeno je upozorila na način na koji se o Mladiću govori u Srbiji, posebno na posljedice višegodišnje propagande među mladima.

Vest o smrti Ratka Mladića izazvala je različite reakcije unutar BiH i u Srbiji – od podsećanja na presude, do veličanja njegove uloge tokom rata.

Informacija o mogućoj masovnoj grobnici u selu Mala Kaludra/Kalludër e Vogël, u opštini Zubin Potok na Kosovu, javno je dostupna od 7. januara 2013. godine, kada je dnevni list na albanskom jeziku Zëri objavio tekst i izjavu Srbina Ranka Tepavca o ubistvu 23 albanska civila i tajnom ukopu njihovih tela u dolini sela Mala Kaludra/Kalludër e Vogël. Izjavu je dao istražiteljima UNMIK-a i Kosovskoj policiji 7. februara 2003. godine.

Revizija projekta REKOM nedvosmisleno potvrđuje da je projekat realizovan bez ijedne nepravilnosti u aktivnostima i trošenju sredstava, i bez bilo kakvog odstupanja od ugovornih i finansijskih pravila.

Publikacija Budućnost prošlosti donosi diskusije sa XVII REKOM Foruma, koje pokazuju da postojeći mehanizmi tranzicione pravde nisu doveli do društvenih promena.

Podaci prikazani na izložbi „Masakri na Kosovu 1998–1999“ u više slučajeva daju netačnu sliku zločina. To nije pitanje različitog tumačenja, već elementarnog neznanja međunarodnog humanitarnog prava, sudski utvrđenih činjenica i načina na koji se čitaju podaci iz Baze podataka Fonda za humanitarno pravo i Fonda za humanitarno pravo Kosovo.