Misija
Rad Fonda za humanitarno pravo obuhvata dokumentovanje, pravdu i sećanje.
Fond za humanitarno pravo pomaže post-jugoslovenskim društvima da uspostave vladavinu prava i prihvate nasleđe masovnog kršenja ljudskih prava, kako bi se utvrdila krivična odgovornost za počinioce, zadovoljila pravda i onemogućilo ponavljanje zločina. Realizacija ovih ciljeva podrazumeva obiman i višestran proces tranzicione pravde. Prvo, žrtve ratnih zločina moraju ostvariti pravo na pravdu, istinu i reparacije. Drugo, otkrivanje institucionalnih i državnih struktura i aktera ključnih za sistematska kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih godina i njihovo ukljanjanje iz postojećih institucija (vetting) je neizostavni deo ovog procesa. Konačno, svest da su se zločini desili i odavanje priznanja žrtvama u širem društvu je neophodno da se takvi zločini ne bi ponovili u budućnosti.
Fond za humanitarno pravo je organizovan i primenjuje program tranzicione pravde kroz tri stuba:
- Dokumentovanje
- Pravda
- Sećanje
1. Dokumentovanje
Fond za humanitarno pravo radi na dokumentovanju ratnih zločina i kršenja ljudskih prava od 1992. godine. Tokom svog postojanja, FHP je sakupio preko 3 miliona fajlova vezanih za ratove na teritoriji bivše Jugoslavije. FHP arhiv poseduje dokumente u vezi sa masovnim kršenjima ljudskih prava koji su nastali od 1992. godine do danas, kao i preko 90% dokumenata iz javnodostupne baze Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ). Između ostalog, arhiv sadrži dokumente sa suđenja za ratne zločine pred domaćim sudovima u Srbiji i regionu, medijski arhiv iz devedesetih godina i MKSJ materijale poput audio i video snimaka i dokaza predstavljenih na sudu. Arhiv je u konstantnom procesu digitalizacije.
2. Pravda
Pravni stub FHP-a obuhvata zastupanje žrtava ratnih zločina pred sudovima u Srbiji, praćenje svih suđenja za ratne zločine koji se održavaju u Srbiji, zastupanje žrtava u postupcima za naknadu štete, podnošenje krivičnih prijava Tužilaštvu za ratne zločine protiv počinilaca ratnih zločina, objavljivanje dosijea koji ukazuju na učešće visokorangiranih pripadnika vojske i policije u ratnim zločinima i koji predstavljaju poziv na vetting, istraživanje praktičnih politika i zagovaranje izmena zakonodavnog i institucionalnog okvira kako bi žrtve ostvarile pravo na pravdu.
3. Sećanje
Fond za humanitarno pravo obeležava dane stradanja žrtva kroz različite inicijative, uključujući javne debate, dokumentarne filmove i digitalni memory aktivizam na društvenim mrežama i kroz druge digitalne prakse sećanja. Pored obeležavanja godišnjica ratnih zločina i kršenja ljudskih prava tokom ratova devedesetih godina, program memorijalizacije preispituje i kritikuje dominantne narative o ratovima, pruža neformalnu edukaciju i promoviše sudski utvrđene činjenice o ratovima kroz različite medijske formate. Program obuhvata i istraživanje orijentisano ka predlozima praktičnih politika, stručnu analizu i komentare službenih politika sećanja u regionu.
Istorija
Fond za humanitarno pravo (FHP) je nevladina organizacija koju je 1992. godine osnovala Nataša Kandić sa ciljem dokumentovanja kršenja ljudskih prava koja su masovno činjena širom bivše Jugoslavije, tokom oružanih sukoba u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i kasnije na Kosovu. Od 1992. godine, FHP je radio na dokumentovanju ratnih zločina i povreda ljudskih prava i podršci žrtvama i njihovim porodicama u postizanju pravde.
Dokumentacija na kojoj je FHP radio bila je važna za slučajeve pred MKSJ poput Foče, ključnom slučaju u procesuiranju seksualnog nasilja u ratu. Kada je počeo rat na Kosovu, FHP je otvorio kancelariju u Prištini i ostao na Kosovu za vreme NATO bombardovanja, čak i kada su ICRC, OSCE i međunarodni mediji otišli, izveštavajući sa Kosova. Nakon završetka ratova, FHP se posvetio tranzicionoj pravdi. FHP je razvio model zastupanja žrtava na suđenjima za ratne zločine pred domaćim sudovima, omogućujući porodicama žrtava iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske i sa Kosova da dođu da prate suđenja u Srbiji. Isto tako, FHP je zastupao više od 1000 žrtva kršenja ljudskih prava i ratnih zločina u postupcima za naknadu štete pred sudovima u Srbiji.
FHP je inicirao Kosovsku knjigu pamćenja, projekat koji je u toku i čije je cilj da dokumentuje svaki pojedinačni slučaj smrti ili nestanka u ratu na Kosovu između 1998. i 2000. godine. FHP neguje i regionalni pristup pravdi kroz REKOM – inicijativu civilnog društva za osnivanje regionalne komisije za istinu koja bi utvrdila činjenice o ratnim zločinima i kršenjima ljudskih prava između 1991. i 2001. godine na teritoriji bivše Jugoslavije.
FHP je tokom svog postojanja razvio brojna partnerstva pa je tako deo Koalicije za REKOM, International Coalition of Sites of Conscience i Victim Support Europe.
Dokumentarni film o prvih 15 godina rada Fonda za humanitarno pravo.
Tim
Nataša Kandić, osnivačica
Nataša Kandić, osnivačica FHP, je dobitnica preko 20 međunarodnih, regionalnih i nacionalnih priznanja za ljudska prava. U 2000. godini dobila je Martin Ennals nagradu, prestižno priznanje za borce za ljudska prava. Nataša Kandić je na listi 36 evropskih heroja u 2003. godini, koje je izabrao američki časopis Time. U 2004, fondacija People in need je dodelila Nataši Kandić i FHP-u Homo Homini nagradu, koju je uručio Vaclav Havel. U 2005, proglašena je počasnom građankom Sarajeva i časopis Slobodna Bosna je izabrao za ličnost godine u Bosni i Hercegovini. U septembru 2006, Time magazine je proglasio Natašu Kandić jednim od heroja u proteklih 60 godina. U martu 2007, Nataša je postala član Međunarodnog savetodavnog veća Međunarodnog žurnala tranzicione pravde (Oxford University Journals), a u avgustu 2008, je pozvana da se pridruži Savetodavnom veću Weiser Centra za demokratije u razvoju Univerziteta u Mičigenu. Kosovski institut za mir uručio je Nataši nagradu za mir u novembru 2012. godine “za izuzetan radi i doprinos pomirenju među narodima u regionu”. Civil Rights Defenders – Branitelji građanskih prava, proglasili su Natašu Kandić braniteljkom građanskih prava u svetu za 2013. godinu, Inicijativa mladih za ljudska prava u Srbiji joj je dodelila nagradu festivala “Dani Sarajeva u Begradu”, a iste godine joj je uručena nagrada „Hrant Dink“ koju dodeljuje turska fondacija “Hrant Dink”.
Nenad Golčevski, izvršni direktor
Nenad Golčevski je izvršni direktor FHP-a od maja 2023. godine.
Od 2005. do 2013. godine Nenad je u FHP-u radio najpre na projektu kreiranja digitalne arhive MKSJ-a na BHS jezicima, a kasnije kao menadžer za prikupljanje sredstava i razvoj programa.
Od 2013. do 2017. radio je u MKSJ-u, prvo kao šef Outreach programa, kasnije kao portparol, a potom i kao šef odeljenja za komunikacije tribunala. Nenad se 2018. godine pridružio UN MRMKS kao šef odeljenja za odnose sa javnošću, gde je vodio uspostavljanje „Programa Mehanizma za informisanje zajednica pogođenih sukobima“. Od 2020, kao stručni konsultant radio je sa organizacijama kao što su Freedom House i Globalna inicijativa za tranzicionu pravdu i pomirenje. Držao je gostujuća predavanja i seminare na Univerzitetu u Amsterdamu, Univerzitetu Lajden i Univerzitetu Erazmus u Roterdamu, i objavljivao članke u akademskim časopisima, poglavlja u knjigama i medijske priloge o tranzicionoj pravdi.
Nenad je diplomirao psihologiju na Univerzitetu u Beogradu i magistrirao komunikologiju (cum laude) na Univerzitetu u Amsterdamu.
- Jelena Krstić
- Zamenica izvršnog direktora
- Jovana Kolarić
- Koordinatorka projekta
- Vladimir Milanović
- Arhivista
- Кatarina Maruna
- Istraživačica/analitičarka
- Mirjana Arsić
- Istraživačica/analitičarka
- Hana Šuica
- Istraživačica/analitičarka
- Višnja Šijačić
- Pravna analitičarka (na odsustvu)
- Nevena Bojičić
- Urednica online sadržaja
- Andrea Šaula
- Koordinatorka operacija
- Mia Deretić
- Šefica računovodstva
- Irena Radujević
- Finansijska menadžerka
- Petar Đapić
- Asistent na projektu
- Milan Gačanović
- Saradnik
- Nikola Gajić
- Saradnik
