DRUGIH DESET GODINA – Analiza suđenja za ratne zločine u periodu 2014-2024

Početkom jula 2024. godine navršilo se dvadeset godina rada institucija specijalizovanih za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji. Drugu deceniju procesuiranja ratnih zločina obeležila je politička relativizacija odgovornosti, kako političke tako i krivične, za zločine koji su počinjeni tokom oružanih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Kraj rada Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i promena fokusa u pregovorima za članstvo u Evropskoj uniji (EU) dodatno su pitanje kažnjavanja kršenja ljudskih prava iz devedesetih gurnuli na marginu.

Optimizam izražen u Analizi procesuiranja ratnih zločina u Srbiji u periodu od 2004. do 2013. godine u pogledu unapređenja rada institucija na tom polju izradom i doslednom implementacijom ciljeva zacrtanih strateškim dokumenatima, izneveren je. Usvojene strategije za procesuiranje ratnih zločina, kako Nacionalna tako i Tužilačka, pokazale su nespremnost i slabost institucija u preduzimanju koraka koji bi doveli do efikasnijeg procesuiranja.

Kažnjavanje odgovornih za ratne zločine, pitanje pronalaska nestalih i političko priznanje onoga što se dogodilo, ostaju ključna pitanja u odnosima među zajednicama koje su nekada činile Jugoslaviju. Poslednjih deset godina prostor za dijalog o ovim pitanjima drastično je smanjen, a sve zajednice okrenute su izgradnji etnonacionalističke kulture sećanja i viktimološkoj perspektivi usmerenoj gotovo isključivo na žrtve iz sopstvene zajednice, gde nema mesta pamćenju „drugog“.

Rad institucija specijalizovanih za procesuiranje ratnih zločina u Srbiji u protekloj deceniji odvijao se mahom daleko od javnosti. Tome su doprineli kako politička relativizacija sudski utvrđenih činjenica i revizionističko preoblikovanje prošlosti, tako i pasiviziranje i zatvaranje institucija u odnosima s javnošću i nezainteresovanost medija. Suđenja za ratne zločine odvijaju se gotovo isključivo kao posledica obaveze da se formalno ispune zahtevi EU integracija za vladavinom prava, a u atmosferi slabljenja i marginalizacije institucija i organa zaduženih za procesuiranje.

Fond za humanitarno pravo vam predstavlja analizu suđenja za ratne zločine koja pokriva period od 1. januara 2014. do 30. novembra 2024. godine i podeljena je u četiri dela. U prvom delu predstavljeni su statistički podaci vezani za poslednju deceniju procesuiranja ratnih zločina, neretko komparacijom sa prethodnim desetogodišnjim periodom. Drugi deo osvetljava ključne karakteristike ovog perioda suđenja. Treći i četvrti deo analize su posvećeni pregledu izmena pravnog okvira i strateških dokumenata, neophodnih za razumevanje političkog i društvenog odnosa prema suđenjima za ratne zločine – gotovo jedinom preostalom mehanizmu tranzicione pravde u Srbiji.

Najzad, Fond za humanitarno pravo (FHP), kao jedina organizacija koja u kontinuitetu prati i analizira suđenja za ratne zločine, nudi i preporuke državnim organima za unapređenje procesuiranja ratnih zločina, imajući na umu da je narednih deset godina zapravo poslednjih deset kada su ta suđenja moguća.

Analizu možete preuzeti na linku.