Saopštenje povodom prvostepene presude u predmetu Labljane

Odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu donelo je 28. februara 2025. godine presudu kojom je Tefik Mustafa oglašen krivim za krivično delo organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. Osuđen je na kaznu zatvora od godinu dana.

Obrazlažući presudu, predsedavajuća veća, sudija Snežana Nikolić-Garotić, navela je da je sud pouzdano utvrdio da je Tefik Mustafa kao pripadnik Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), u vreme međunarodnog oružanog sukoba između oružanih snaga Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i vojnog saveza NATO i istovremenog nemeđunarodnog oružanog sukoba između oružanih snaga SRJ i organizovane naoružane formacije OVK, bio deo grupe organizovane za vršenje ratnih zločina nad civilima srpske nacionalnosti u selima Labljane, Slivovo i okolini. Grupa je 19. juna 1999. godine postavila punkt kod sela Labljane gde su, naoružani automatskim oružjem, prisilno zaustavljali civile srpske nacionalnosti koji su napuštali svoje domove, izvodili ih iz vozila i zastrašivali pucanjem. Navedenog dana zaustavili su kamion u kom su se nalazili civili Goran Marinković, Živojin Pavić i Predrag Miljković. Miljković i Pavić su poslednji put viđeni na punktu, dok je Goran Marinković odveden u logor Kačikol radi razmene, nakon čega mu se gubi svaki trag.

Fond za humanitarno pravo smatra da je ovaj postupak pokrenut na osnovu neadekvatne i nedovoljno potkrepljene optužnice, te da sam postupak nije doprineo utvrđivanju okolnosti događaja i postizanju pravde za žrtve.

U predmetu protiv Tefika Mustafe, Javno tužilaštvo za ratne zločine (JTRZ) je po prvi put podiglo optužnicu za krivično delo organizovanje i podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. Krivično delo koje je okrivljenom stavljeno na teret odnosi se na pripadnost grupi organizovanoj „radi vršenja krivičnog dela ratni zločin protiv civilnog stanovništa“, te se u optužnici navodi da je Mustafa kao pripadnik OVK, „po prethodnom dogovoru postao pripadnik grupe organizovane radi vršenja krivičnog dela“. Međutim, tužilaštvo nije pružilo dokaze da je takva grupa postojala, odnosno da je formirana na osnovu dogovora radi vršenja krivičnih dela, niti da je okrivljeni Mustafa bio svestan tog dogovora i s tim znanjem pristupio grupi, što su nužni elementi za dokazivanje krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret.

Prilikom odlučivanja, sud je, bez adekvatnih dokaza, prihvatio navod iz optužnice da je konkretna grupa OVK bila organizovana za vršenje krivičnih dela i zaključio da prisustvo desetak pripadnika OVK na jednom mestu i njihovo ponašanje samo po sebi dokazuje da je grupa postojala. Međutim, sud nije ispitao da li je ta konkretna grupa formirana s ciljem izvršenja krivičnih dela, već je jednostavno prihvatio opis njihovog ponašanja iz optužnice kao dovoljan dokaz za tu tvrdnju. Da bi se krivično delo koje se okrivljenom stavlja na teret dokazalo, bilo je neophodno prvo utvrditi da je organizovana grupa zaista postojala, a zatim da je osnovana upravo radi vršenja krivičnih dela. Sud, međutim, nije zahtevao dokaze ni za jedan od ovih elemenata, već je bez provere prihvatio navode iz optužnice.

Prilikom objavljivanja presude, sud je javnosti propustio da obrazloži zašto je u celosti odbacio odbranu okrivljenog, kao i razloge zbog kojih je veru poklonio svedocima.

Suđenje se u ovom predmetu odvilo ekspresno, u svega dva sudeća dana. Međutim, to nije pokazatelj efikasnog rada pravosudnih institucija, već pre svega posledica neutemeljene optužnice JTRZ, s jedne strane, i njenog nekritičkog prihvatanja od strane suda, s druge strane. Ovako vođen postupak nije doprineo rasvetljavanju okolnosti nestanka Gorana Marinkovića, Živojina Pavića i Predraga Miljkovića, niti ostvarivanju pravde, već je samo dodatno urušio poverenje žrtava u institucije.

O neadekvatnom pristupu Tužilaštva ovom postupku svedoči i činjenica da je od suda zatražilo minimalnu propisanu kaznu zatvora od samo godinu dana – što je, kada je reč o kažnjavanju ratnih zločina, iz perspektive žrtava neprihvatljivo i uvredljivo.

Tefik Mustafa je uhapšen 1. juna 2024. godine na prelazu Merdare i od tada se nalazi u pritvoru. Od sedam optužnica koje je JTRZ podiglo tokom 2024. godine, čak šest je podignuto protiv lica uhapšenih na graničnim prelazima koja se terete za zločine nad Srbima na Kosovu. Imajući u vidu ograničenja s kojima se Tužilaštvo suočava usled nesaradnje s kosovskim institucijama, FHP ističe da je nužno da se uspostave efikasni mehanizmi saradnje sa pravosudnim organima Kosova kako bi se obezbedilo procesuiranje svih ratnih zločina, bez obzira na nacionalnost žrtava i počinilaca.