Tužilaštvo sa sve manje tužbi

Od početka rada godine 2003. pa do kraja 2023., Javno tužilaštvo za ratne zločine u Srbiji je podiglo optužnice u 104 predmeta, optužilo najmanje 238 lica i njima obuhvatilo najmanje 3.544 smrtno stradalih žrtava. Pravnosnažno je okončano 68 predmeta, 21 je u nekoj fazi postupka. U pravnosnažno okončanim predmetima osuđeno je ukupno 94 lica, a oslobođeno 56 optuženih, stoji u izveštaju Fonda za humanitarno pravo (FHP) o suđenjima za ratne zločine za 2023. godinu.

Ako se pogleda samo prošla godina, zaključak je da je nastavljen trend smanjenja broja podignutih optužnica. Lani su podignute svega tri optužnice – jedna je ustupljen predmet, a druge dve još nisu potvrđene. U FHP-u ocenjuju da je to “ispod svakog standarda”, posebno ako se imaju u vidu kapaciteti Tužilaštva koje ima 11 tužilaca i glavnog javnog tužioca. Svaka strategija za procesuiranje ratnih zločina, bez obzira na to da li je reč o nacionalnoj ili tužilačkoj strategiji, izostankom optužnica i sudskih procesa gubi smisao, ističu iz FHP-a.

Problem postoji već sedam godina, odnosno otkako je na mesto tužioca imenovana Snežana Stanojković, ističe izvršni direktor FHP-a Nenad Golčevski. Pored neefikasnosti, taj period karakteriše i netransparentnost u radu. Golčevski napominje da Tužilaštvo nije jedino koje zaslužuje kritike za izuzetno loše stanje procesiranja raznih zločina u Srbiji, već i druge pravosudne institucije.

– Imali smo nekoliko primjera da je Apelacioni sud oborio prvostepenu presudu, a razlog je bio što prvostepeni sud nije odlučio da li će ispitati ključnog svedoka – objašnjava Golčevski dodajući da je u pitanju Milan Lukić, koji je komandovao jedinicom “Osvetnici” koja je otela 20 putnika iz voza u Štrpcima, a kasnije ih i ubila.

Sud je, navodi Golčevski, zaključio da je on ključni svedok, “ali uopšte nije donio odluku o tome da li njega treba ili ne treba ispitati u ovom procesu”, nakon čega je Apelacioni sud oborio presudu. Mlin na vodu tezi o odgovornosti pravosudnih institucija ide i u slučaju propusta Visokog saveta sudstva i odugovlačenja promena veća odeljenja za ratne zločine. Izveštaj navodi slučaj Dejana Terzića, kome je istekao mandat krajem aprila 2023. Terzić je u devet predmeta ratnih zločina bio član ili predsednik veća. Sva ta suđenja su, dok nije raspoređen novi sudija na njegovo mesto, morala biti odložena, nakon čega je glavni pretres morao početi iznova.

Sličan je problem i na višoj instanci jer je i tužiteljki istekao mandat. Golčevski podseća da je sličan problem postojao između 2016. i 2017. godine, nakon odlaska Vladimira Vukčevića s mesta glavnog tužitelja zbog čega Tužilaštvo nije moglo ni da pokreće nove optužnice.

Udar na vladavinu prava tu nije završen, što smo videli i prethodnih dana oko usvajanja UN-ove Rezolucije u Srebrenici. Golčevski smatra da je kampanja koja je vođena protiv Rezolucije bez presedana zbog čega zaključuje da loši rezultati u suđenju za ratne zločine nisu posledica nedostatka sredstava, stručnosti ili nekih drugih resursa, “nego je to vrlo moguće upravo željen rezultat politike koju vodi trenutno rukovodstvo Srbije”.

Uporedo sa tim iz Kana je stigla i vest da je film Nebojše Slijepčevića, “Čovjek koji nije mogao šutjeti”, dobio Zlatnu palmu. Podloga za priču je upravo slučaj otmice u Štrpcima. Golčevski je podsetio na dokumentarni film Lazara Stojanovića o zločinima Škorpiona koji je doveo Srbiju do momenta kad je stala i na neki način reflektovala ono što se zaista dogodilo, a da nije odmah došlo do relativizacije, poricanja i sličnog.

– Čak i ako bismo imali mnogo više takvih filmova oni sami ne bi mogli da donesu promenu. Premda su dragoceni, neophodno je da budu deo celokupnog društvenog procesa koji bi apsolutno uključio i krivičnu pravdu i reparacije, ali i odnos političkih i drugih elita u društvu prema tom pitanju – zaključuje Golčevski.