Jedan od optuženih u slučaju Štrpci preminuo pre početka ponovnog suđenja

Iz Višeg suda u Beogradu za BIRN su potvrdili da je postupak protiv bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske (VRS) Jovana Lipovca, jednog od četvorice optuženih kojima se sudi u dugotrajnom procesu za masakr u Štrpcima, obustavljen zbog njegove smrti 25. februara.

Lipovcu se sudilo zajedno sa navodnim bivšim paramilitarcima Gojkom Lukićem, Duškom Vasiljevićem i Draganom Đekić, za učešće u otmici 20 putnika nesrpske nacionalnosti iz voza u Štrpcima 1993. godine. Svi zarobljeni putnici su potom ubijeni.

Suđenje u Beogradu, koje je počelo 2018. godine, prate odlaganja, a porodice žrtava tvrde da se proces odugovlači bez razloga.

Marina Kljajić iz Fonda za humanitarno pravo (FHP), koji zastupa žrtve u ovom slučaju, za BIRN kaže da spor tok sudskog postupka „stvara bolan utisak među članovima porodica žrtava da država (Srbija) u suštini ne želi da odgovorne privede pravdi i ne priznaje njihovu patnju”.

Kljajić objašnjava da je pravno, okončanje postupka protiv Lipovca, jedini mogući ishod nakon njegove smrti.

„Međutim, problem je što je do toga došlo zbog višedecenijske nezainteresovanosti nadležnih organa Republike Srbije za procesuiranje odgovornih za otmicu i ubistvo putnika iz voza u Štrpcima“, naglašava ona.

Kljajić dodaje da su tokom prvog suđenja za zločin u Štrpcima u Crnoj Gori, pre više od dve decenije, „izvedeni dokazi koji nedvosmisleno upućuju na počinioce, tako da već tada nije bilo prepreka da se oni procesuiraju”.

U julu 2021. takođe je preminuo jedan od optuženih u ovom predmetu koji se sudi u Beogradu, bivši paramilitarac Ljubiša Vasiljević.

Damir Ličina, sin Iljaza Ličine, žrtve masakra u Štrpcima, za BIRN je prošlog meseca, na 31. godišnjici masakra, izjavio da veruje da Srbija odugovlači slučaj „tako se daje prostor (navodnim počiniocima) da im trajanje života ne dozvoli odgovaranje za ono što su uradili“.

Srbiji je u više navrata upućena kritika zbog sporog napretka u procesuiranju predmeta ratnih zločina. U najnovijem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU se navodi da se „tempo procesuiranja ratnih zločina u ovoj zemlji značajno pogoršao poslednjih godina“.

Žrtve, uglavnom bošnjačke nacionalnosti, oteti su iz voza na stanici Štrpci i odvedeni u osnovnu školu u Prelovu, gde su fizički zlostavljani. Zatim su odvezeni do spaljene kuće u selu Mušići, gde su pogubljeni.

Lipovac i ostali su prvo bili osuđeni za učešće u premlaćivanju zarobljenika u Prelovu i njihovo odvođenje u kuću u Mušićima.

Ali, Apelacioni sud u Beogradu je ukinuo prvostepenu presudu. Ponovno suđenje je trebalo da počne u januaru ove godine, međutim njegovo prvo ročište je odloženo.

Drugih deset pripadnika VRS-a osuđeno je za učešće u zločinu u Štrpcima u BiH i Crnoj Gori.

U januaru ove godine Sud BiH osudio je bivšeg komandira Interventne čete Višegradske brigade VRS-a Bobana Inđića na 15 godina zatvora.

U oktobru 2022. godine, Sud BiH je takođe proglasio krivima sedmoricu bivših pripadnika Druge podrinjske brigade VRS-a za učešće u otmicama i ubistvima. Predsednica Sudskog vijeća na ovom suđenju navela je da je Milan Lukić učestvovao u egzekuciji 18 zarobljenih civila.

Paramilitarac Mićo Jovičić, dobrovoljac iz Srbije, pred Sudom BiH je 2016. godine osuđen na pet godina zatvora nakon što je sklopio sporazum o priznanju krivice.

Za zločin u Štrpcima crnogorski sud je na 15 godina zatvora osudio dobrovoljca i paramilitarca Nebojšu Ranisavljevića.

Navodni organizator zločina u Štrpcima, Milan Lukić, trenutno se nalazi u zatvoru u Estoniji. Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) osudio ga je na kaznu doživotnog zatvora za ratni zločin počinjen u Višegradu, ali ne i za ubistva u Štrpcima.

Za zločin u Štrpcima Milana Lukića je 2019. godine optužilo Tužilaštva BiH. On je i sam bio učenik osnovne škole u Prelovu u kojoj su žrtve opljačkane i pretučene.

Izvor BalkanInsight