Godišnji izveštaj Evropske komisije za 2023. godinu – Srbija nazaduje u procesuiranju ratnih zločina

Evropska komisija (EK) usvojila je, 8. novembra 2023. godine, godišnji izveštaj u kojem je data procena stanja i napretka Republike Srbije na putu pristupanja Evropskoj uniji.

U okviru Poglavlja 23, koje se tiče pravosuđa i osnovnih prava, u izveštaju EK se nalaze i prikaz i ocena rada relevantnih državnih institucija u vezi sa suđenjima za ratne zločine u Srbiji, a posebno Javnog tužilaštva za ratne zločine (JTRZ), njihove saradnje s regionalnim i međunarodnim akterima, kao i efikasnosti i posvećenosti procesima krivične pravde.

Zaključci iz izveštaja EK u velikoj meri odgovaraju stanju i problemima na koje Fond za humanitarno pravo kontinuirano ukazuje, a tiču se neefikasnosti i netransparentnosti u radu JTRZ, podizanja malog broja optužnica, i to gotovo po pravilu protiv srednjerangiranih i nižerangiranih počinilaca, loše regionalne i međunarodne saradnje pravosudnih organa. Osim toga, u izveštaju se kritikuje i učestala glorifikacija osoba osuđenih za ratne zločine i pružanje podrške tim osobama, i to od strane visokih državnih zvaničnika, osporavanje presuda međunarodnih sudova i praksa negiranja genocida u Srebrenici bez posledica.

Sa stanovišta podrške žrtvama ratnih zločina, posebno je važno pomenuti da je EK u izveštaju kritikovala praksu sudova u Srbiji da ne dosuđuju naknadu štete žrtvama ratnih zločina tokom krivičnog postupka, iako zakon to omogućava, na čemu FHP insistira godinama.

U 2022. godini ustanovljena je regionalna baza aktivnih slučajeva osoba nestalih u oružanim sukobima u bivšoj SFRJ, kojom rukovodi Grupa za nestale osobe. Iste godine pronađeni su posmrtni ostaci 106 osoba, a zaključno s julom 2023. godine razrešeno je još 55 slučajeva nestanka. U maju 2023. godine, Srbija i Kosovo su usvojili zajedničku Deklaraciju o nestalim osobama. Evropska komisija podseća da se u regionu još uvek traga za posmrtnim ostacima 9.781 osobe.

U izveštaju je navedeno da je saradnja JTRZ s Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove (MRMKS) nastavljena, iako Srbija i dalje zanemaruje svoju obavezu da sudu izruči članove Srpske radikalne stranke Vjericu Radetu i Petra Jojića, koji su optuženi za nepoštovanje suda.

Evropska komisija je podsetila da je u maju ove godine pred MRMKS izrečena pravnosnažna presuda u predmetu Stanišić i Simatović, čime su suđenja za ratne zločine pred međunarodnim sudom u slučaju bivše Jugoslavije završena. Fond za humanitarno pravo ukazuje na to da je – i pored toga što je tom presudom utvrđeno da su Stanišić i Simatović, bivši čelnici Službe državne bezbednosti MUP-a Republike Srbije, kao pripadnici udruženog zločinačkog poduhvata odgovorni za zločine počinjene širom Bosne i Hercegovine (BiH), kao i za ubistvo Marije Senaši u Dalj Planini u Hrvatskoj, te da je na teritoriji BiH vođen međunarodni oružani sukob – izostala reakcija institucija i državnih zvaničnika na tu presudu.

Što se tiče regionalne saradnje u procesuiranju ratnih zločina, nije zabeležen pomak u saradnji s pravosudnim organima Hrvatske. Javno tužilaštvo za ratne zločine i Tužilaštvo BiH potpisali su, u novembru 2022. godine, bilateralni sporazum koji se tiče saradnje u oblasti podrške svedocima, oštećenim stranama i žrtvama u krivičnim postupcima. Pored toga, EK je još jednom podsetila da Srbija i dalje nije priznala i izvršila pravnosnažnu presudu Suda BiH protiv generala Novaka Đukića, koji slobodno živi u Srbiji. Đukić je 2014. godine osuđen na 20 godina zatvora jer je kao komandant Taktičke grupe Ozren Vojske Republike Srpske naredio artiljerijski napad na Tuzlansku kapiju, 25. maja 1995. godine, tokom kojeg je ubijena 71 osoba, a ranjeno oko 140.

Javno tužilaštvo za ratne zločine usvojilo je, u decembru 2022. godine, novu Tužilačku strategiju za istragu i gonjenje ratnih zločina u Republici Srbiji za period 2023–2026. Po nalazima EK, JTRZ nije ustanovilo listu prioritetnih i slučajeva od velike važnosti koje je u obavezi da pravovremeno procesuira. Procedura za izbor novog tužioca za ratne zločine, započeta u novembru 2022. godine, još uvek nije okončana, a Visoki savet tužilaštva doneo je u maju 2023. godine odluku po kojoj tužiteljka Snežana Stanojković nastavlja da obavlja funkciju javnog tužioca JTRZ i pored toga što joj je mandat istekao.

Analizirana je i efikasnost rada JTRZ tokom 2022. godine te se, između ostalog, navodi da je, od 14 osoba protiv kojih su podignute optužnice, njih pet imalo status visokorangiranih oficira u vreme izvršenja ratnog zločina. Fond za humanitarno pravo napominje da su četiri od pet visokorangiranih oficira navedenih u izveštaju EK zapravo piloti hrvatskog ratnog vazduhoplovstva, protiv kojih je JTRZ podiglo optužnicu u martu 2022. godine, koji nisu dostupni pravosudnim organima Srbije, a Viši sud u Beogradu do danas nije doneo odluku o sprovođenju tog suđenja u odsustvu. Dušan Lončar, komandant Druge proleterske gardijske mehanizovane brigade JNA, stoga je jedini visokorangirani oficir kome se sudi po optužnici JTRZ podignutoj tokom prošle godine.

U izveštaju EK se navodi da su tokom 2022. godine vođena tri postupka koja se u potpunosti ili delimično bave zločinom seksualnog nasilja u ratu, dok je JTRZ podiglo jednu optužnicu, i to protiv Lazara Mutlaka, koji se tereti za silovanje Bošnjakinje u maju 1992. godine u opštini Goražde. Fond za humanitarno pravo ukazuje na to da procesuiranje lica koja su počinila seksualno nasilje u ratu treba da bude prioritet JTRZ, kao i da je nužno da tokom samog krivičnog postupka bude doneta odluka o imovinskom pravnom zahtevu.

Evropska komisija je u izveštaju zaključila da je procesuiranje ratnih zločina u Srbiji poslednjih godina znatno nazadovalo te da je neophodno da Srbija uloži ozbiljan napor u pokretanju postupaka za ratne zločine, s naglaskom na onima u kojima su osumnjičeni visokorangirani oficiri. To je nužno i s obzirom na to da se u predistražnoj fazi u JTRZ nalazi više od 1.700 predmeta.