Priznanja krivice i odgode suđenja: Problemi koji prate suđenja za Srebrenicu u Srbiji

Snage bosanskih Srba su 13. i 14. jula 1995. godine, u skladištu u Kravici, ubile 1.313 muškaraca, Bošnjaka, koje su nakon pada Srebrenice bili zarobljeni.

Ova imena deo su onih koje je sudija Mirjana Ilić pročitala na suđenju u Višem sudu u Beogradu 30. juna, kada je sud vršio uvid u dokaze uključujući umrlice i nalaze DNK analiza o identitetima žrtava koje su pronađene u masovnoj grobnici Ravnice ali i ostalih grobnica oko Srebrenice.

Sud trenutno sudi sedmorici pripadnika Specijalne brigade Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Republike Srpske zbog učešća u pogubljenjima u skladištu u Kravici.

Masakr u Kravici bio je deo šire kampanje koju su vodile snage bosanskih Srba nakon pada Srebrenice, koja je rezultirala ubistvima više od 7.000 muškaraca i dečaka Bošnjaka i proterivanjem oko 40.000 žena, dece i staraca.

U Memorijalnom centru Srebrenica 11. jula biće obeležena godišnjica genocida, kada će biti ukopani posmrtni ostaci žrtava koje su identifikovane u protekloj godini.

Srbija ne prihvata da zločini u Srebrenici predstavljaju genocid, uprkos presudama međunarodnih sudova, i optužene goni za ratne zločine protiv civilnog stanovništva. Ali i samo krivično gonjenje Srba za ratne zločine počinjenje u ratu u Bosni i Hercegovini nije popularno u Srbiji, gde neki desničarski nacionalisti ratne zločince poput Ratka Mladića smatraju herojima, a politički lideri minimiziraju zločine poput onih u Srebrenici.

U Srbiji je do sada pokrenuto ukupno pet slučajeva u vezi Srebrenice; jedan je okončan osuđujućom presudom nakon u potpunosti sprovedenog sudskog postupka, dok su dva zaključena sporazumima o priznanju krivice.

Druga dva slučaja su još uvek u toku, jedan od njih je slučaj masakra u Kravici – oba praćena stalnim kašnjenjima i odlaganjima ročišta.

Od početka 2022. godine na suđenju za Kravicu zakazano je ukupno 16 ročišta, od kojih je deset odgođeno ili otkazano. Na pet ročišta pročitani su pisani dokazi, a na drugom ročištu suđenje je počelo od početka.

Nevladine organizacije navode da dolazi do namernog odugovlačenja jer Srbija nije voljna da osudi Srbe za zločine u Srebrenici.

Ruti Tejtel (Ruti Teitel), profesorka Pravnog fakulteta u Njujorku i stručnjakinja za tranzicionu pravdu, za BIRN kaže da se suđenja za ratne zločine često odugovlače jer ozbiljnost krivičnih dela znači da sudovi pokušavaju da „pokažu pravičnost i pravilan postupak prema odbrani“.

Tejtel napominje da je suđenje bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiću u Haškom tribunalu, pre njegove smrti, trajalo četiri godine i da je „stalno obustavljano i ponovo započinjano zbog njegovih navodnih zdravstvenih problema“.

„Ali, mislim da je sada problem u tome što je prošlo blizu tri decenije od genocida u Srebrenici zbog čega postoji povećana zabrinutost da biste mogli da izgubite optužene, da bi se nešto moglo dogoditi, znate, iz političke perspektive… što bi onemogućilo da ova suđenja nastave”, ističe ona.

Suđenje za egzekucije u Kravici ide dalje

Suđenje za ubistva u Kravicama pred Višim sudom u Beogradu počelo je u februaru 2017. godine, ali su prvobitne optužbe odbačene u julu iste godine jer ih nije podneo ovlašćeni tužilac. Suđenje je ponovo počelo u novembru 2017.

Optuženi su bivši pripadnici Specijalne brigade MUP-a RS Nedeljko Milidragović, Aleksa Golijanin, Milivoje Batinica, Aleksandar Dačević, Boro Miletić, Jovan Petrović i Vidoslav Vasić, dok je predmet protiv optuženog Dragomira Parovića razdvojen od ostalih zbog njegovih zdravstvenih problema.

Marina Kljaić, koja zastupa oštećene u ovom predmetu, navodi da je tokom 2022. godine bilo zakazano deset ročišta, ali da su održana samo dva, te da su započeta čitanjem pismenih dokaza.

„Ročišta su dva puta odlagana zbog odsustva člana sudskog veća, jednom zbog odsustva branioca, četiri puta zbog odsustva jednog od optuženih i jednom zbog zahteva za izuzeće vršilaca dužnosti zamenika tužioca i predsednika sudskog veća”, objašnjava Kljajić za BIRN.

Suđenje je formalno ponovo počelo 12. juna – ali i tu se sad postavljaju pitnja o tekućem procesu.

Naime, iz Višeg suda u Beogradu za BIRN su kazali da je mandat jednom od sudije sudskog veća, Dejana Terzića, istekao 1. maja, zbog čega je morao biti imenovan novi sudija. To, prema zakonu u Srbiji, znači da suđenje mora da počne iz početka.

Na ročištu održanom 12. juna, svi optuženi ponovo su se izjasnili da nisu krivi.

Međutim, iako su se odbrana i tužilaštvo složili da iskazi svedoka koji su do sada svedočili pred sudom mogu biti pročitani bez njihovog ponovnog pozivanja u sudnici, dogovor nije postignut za dva zaštićena svedoka koja su već svedočila.

Sud, do objavljivanja ovog teksta, nije doneo odluku o ovom pitanju.

Sudija Terzić bio je član sudskog veća i u drugom tekućem predmetu koji se sudi pred Višim sudom u Beogradu u vezi sa Srebrenicom. To je slučaj protiv Milenka Živanovića, ratnog komandanta Drinskog korpusa VRS-a, koji je optužen da je naredio i učestvovao u prisilnom preseljenju bošnjačkog civilnog stanovništva iz Srebrenice. Da li će i ovo suđenje morati da počne iz početka, do objavljivanj ovog teksta, ostalo je nejasno.

Napredak u predmetu Živanović je spor. Njegovo je suđenje počelo u septembru 2022. godine i on se izjasnio da nije kriv po optužbama. Od marta ove godine, kada je sud saslušao dva svedoka, zakazana su tri ročišta i sva su tri otkazana.

Sporazumi o priznanju krivice skrivaju detalje zločina

Dva sudska procesa u vezi sa Srebrenicom u Srbiji koja su okončana sporazumom o priznanju krivice, su predmeti protiv Miomira Jasikovca, bivšeg komandanta čete vojne policije Zvorničke brigade VRS, i Brane Gojkovića, bivšeg pripadnika Desetog diverzantskog odreda VRS.

Prema zakonu u Srbiji, ako dođe do sporazuma o priznanju krivice, nema suđenja. Ročište na kojem se sporazum potvrđuje zatvoreno je za javnost, a presuda je kraća u odnosu na redovne slučajeve i ne daje druge detalje o zločinima osim onih koji se već nalaze u optužnici.

Tejtel ističe da se obično u predmetima koji uključuju teška kršenja ljudskih prava dogovaraju sporazumi o priznanju krivice koji nude blaže kazne „s ciljem da se dobije više istine za društvo“ što može da pomogne posleratnom pomirenju i da doprinese osnaživanju vladavine prava.

Međutim, u zemljama poput Srbije, gde su ročišta za izjašnjenje o krivici zatvorena, a presude ne daju puno detalja o zločinima, takvi dogovori između optuženog i tužilaštva su „problematični“, naglašava ona.

„Ovo nisu produktivni sporazumi o priznanju krivice i ne doprinose pravdi i istoriji“, objašnjava Tejtel.

Jasikovac je u januaru ove godine priznao krivicu u zamenu za relativno blagu kaznu.

U presudi se navodi da je priznao da je čuvao „ratne zarobljenike i muškarce civile” koje su zarobile snage VRS, znajući da će Bošnjaci biti „likvidirani po kratkom postupku”.

Jasikovac je takođe priznao da ih je „odveo na mesto pogubljenja” gde su ih pripadnici VRS ubili. Neke žrtve su ubijene u selu Orahovac 14. jula 1995. godine, a druge sutradan u Ročeviću.

Jasikovac je takođe priznao da je 14. jula 1995. godine vojnim policajcima čete vojne policije Zvorničke brigade rekao da se jave u komandu 6. bataljona Zvorničke brigade, nakon čega su oni i drugi pripadnici Zvorničke brigade učestvovali u streljanju više od 100 zarobljenih muškaraca Bošnjaka.

U zamenu za priznanje krivice, Jasikovac je osuđen na pet godina zatvora.

Iz Tužilaštva Srbije nisu odgovorili na pitanje BIRN-a o razlozima tog dogovora.

Sporazum o priznanju krivice prethodno je postignut i u slučaju Brane Gojkovića koga je Viši sud u Beogradu 2016. godine osudio na deset godina zatvora. Gojković je priznao da je bio deo grupe vojnika koja je 16. jula 1995. ubila na stotine bošnjačkih civila na Vojnoj farmi u Branjevu.

Kljajić objašnjava da sudovi nikada automatski ne prihvataju sporazum o priznanju krivice i razmatraju različita pitanja, među kojima i da li je „predložena kazna u skladu sa zakonom”.

Ipak, ona kaže da je kazna Jasikovcu „na zakonskom minimumu za tu vrstu krivičnog dela” i da, sudeći prema presudi, „nije jasno šta je tačno navelo tužilaštvo i sud da utvrde taj nivo (kazne)“.

„S obzirom na to o kakvom se zločinu radi, kazna je zaista preniska”, zaključuje ona.

Izvor: Balkan Insight