Diskusija: Prošlost nas ne može izlečiti?

Standardizacija sećanja u ime ljudskih prava i postjugoslovenska društva

U svim konfliktnim i postkonfliktnim društvima zagovara se suočavanje sa prošlošću, dužnost sećanja na kršenja ljudskih prava i pravda za žrtve. Ova načela postala su temelji politika sećanja promovisanih u ime ljudskih prava, koje Lea David naziva moralnim sećanjem (moral remembrance). U knjizi „Prošlost nas ne može izlečiti. Propisano sećanje – opasnosti standardizacije u ime ljudskih prava”, prevedenoj u izdanju REKOM mreže pomirenja, David kritički ispituje odnos sećanja i ljudskih prava. Knjiga prati uspon globalnog fenomena memorijalizacije ljudskih prava koji naziva „moralno sećanje”, i istražuje šta se dešava kada se ta agenda sprovede i koje su njene posledice. Na primerima Zapadnog Balkana i Izraela i Palestine, David pokazuje da su dugoročni rezultati ovih napora suprotni od očekivanih i da dolazi do jačanja podela i novih oblika društvenih nejednakosti umesto očekivanog prihvatanja vrednosti ljudskih prava u širem društvu.

Kako se fenomen „moralnog sećanja“ ogleda na postjugoslovenskom prostoru? Koji su rezultati napora i procesa suočavanja sa prošlošću više od tri decenije nakon početka ratova?

Govore:

• Lea David, sociološkinja, vandredna profesorka na Univerzitetskom koledžu Dablin
• Olga Manojlović Pintar, istoričarka, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije
• Filip David, književnik i dramaturg
• Bojan Tončić, novinar

Razgovor moderira: Jelena Đureinović, istoričarka, koordinatorka programa memorijalizacije u Fondu za humanitarno pravo

Diskusija će se održati 6. februara 2023. godine u 18:00, u KROKODILovom Centru, Karađorđeva 43, Beograd.

Lea David je vanredna profesorka na Odeljenju za sociologiju na Univerzitetskom koledžu u Dablinu, Irska. Njena istraživačka interesovanja obuhvataju politike sećanja, nacionalizam, ljudska prava, vezu između Holokausta i genocida i sukobe u zemljama bivše Jugoslavije i u Izraelu i Palestini. Lea je doktorirala na Univerzitetu Ben Gurion u Izraelu a nakon toga bila je dobitinica  nekoliko postdoktorskih stipendija, uključujući Fulbrajt i Marija Sklodovska-Kiri. Objavljivala je na engleskom, hebrejskom i srpskohrvatskom jeziku. Njena knjiga ‘The Past Can’t Heal Us: The Dangers of Mandating Memory in the Name of Human Rights’ objavljena je 2020. u izdanju Univerziteta Kembridž i nagrađena počasnim priznanjem ‘Gordon Hirabajaši’ koji dodeljuje Američka sociološka asocijacija za doprinos sociologiji ljudskih prava. Trenutno završava drugu monografiju koja se bavi ideološkim značajem ličnih predmeta koji su nađeni na mestima masovnih zločina.

Olga Manojlović Pintar je viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije (Beograd). Magistrirala je i doktorirala na Univerzitetu u Beogradu i magistrirala na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti. OMP je redovna učesnica brojnih međunarodnih projekata, interdisciplinarnih konferencija i radionica. Bila je urednica zbornika radova: Transnacionalna iskustva jugoslovenske istorije, (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2019.); Tito – viđenja i tumačenja, (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2011.); Istorija i sećanje,studije istorijske svesti, (Beograd: Institut za noviju istoriju Srbije, 2005.)  Autorka je monografija: Poslednja bitka, Španski borci i jugoslovenska kriza osamdesetih, (Beograd: Institutza noviju istoriju Srbije, 2019); Arheologija sećanja: Spomenici i identiteti u Srbiji 1918 – 1989,  (Beograd:  Čigoja štampa,Udruženje za društvenu istoriju, 2014). Sfere interesovanja: Pamćenje i sećanja na ratove i traume, transnacionalna iskustva.

Filip David (1940), jedan od od osnivača Nezavisnih pisaca, Beogradskog kruga, prvog Nezavisnog sindikata u Srbiji, Foruma pisaca. Dobitnik više nagrada za priče i romane, između ostalih Andrićeve nagrade, Ninove nagrade, nagrade Milan Rakić, Nagrade Meša Selimović u Tuzli, nagrade Narodne biblioteke u Beogradu, itd. Knjige prevođene na petnaestak jezika.

Bojan Tončić je novinar – frilenser i urednik Dosijea o medijima Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Radio je u Danasu, bio dopisnik sarajevskih Dana, komentator portala Remarker. Stalni je saradnik Al jazeere Balkans, zagrebačke Lupige i sarajevskog Nomada. Tekstovi su mu objavljivani u više regionalnih medija i prevođeni. Koautor je scenarija za dokumentarni film Beogradski krug, čija realizacija u produkciji AJB je u toku, i za igrani film Rupa o ubistvu dvojice gardista u Topčideru, čiju će realizaciju finansirati Filmski centar Srbije. Autor je knjiga Krivo srastanje (zbirka komentara i kolumni) i Anatomija državnog zločina (o topčiderskom ubistvu), u izdanju Žena u crnom i Ženskog fonda Rekonstrukcija. Dobitnik je godišnje nagrade Danasa “Nikola Burzan” i Nagrade “Dušan Bogavac” za novinarsku etiku i hrabrost.

Jelena Đureinović je istoričarka, naučna saradnica na Univerzitetu u Beču i koordinatorka programa memorijalizacije u Fondu za humanitarno pravo. Radi kao naučna koordinatorka platforme za studije transformacija i Istočne Evrope na Univerzitetu u Beču, gde predaje globalnu istoriju. Doktorirala je na Univerzitetu u Gisenu u Nemačkoj. Rutledž je 2020. objavio njenu knjigu „Politika sećanja na Drugi svetski rat u savremenoj Srbiji: Kolaboracija, otpor i odmazda“. Članica je upravnog odbora Asocijacije za studije sećanja (Memory Studies Association).