U udžbenicima se rat u Hrvatskoj svodi na “Oluju”

U udžbenicima istorije u Srbiji rat na Kosovu se svodi na NATO bombardovanje, a rat u Hrvatskoj na “Oluju” i “Bljesak”.

Detaljno se govori o srpskim žrtvama, dok su žrtve drugih naroda samo brojke. Svaka rečenica u vezi sa ratovima iz devedesetih može da bude “minsko polje”, zbog čega su autori udžbenika pod strogom cenzurom izdavačkih kuća.

Ovo su samo su neki od zaključaka večerašnje onlajn diskusije Fonda za humanitarno pravo “Ratovi 1990-ih u nastavi istorije”.

Aleksandar Todosijević, nastavnik istorije i predsednik Udruženja za društvenu istoriju – EUROCLIO, govorio je o tome kako će u Srbiji od sledeće školske godine stupiti na snagu novi plan i program nastave i učenja za završne razrede, u kojem su uzete u obzir zamerke i sugestije nastavnika.

Kako je objasnio novi plan otvara širi prostor za proučavanje savremene istorije, odnosno period posle Drugog svetskog rata.

– Plan je objavljen 2019. i u toku je priprema novih udžbenika istorije. Ovaj plan je drugačiji jer je sadržaj zamenjen ishodima. Dakle, akcenat je na ishodima. Novi plan je otvoren, ne propisuje nastavniku šta mora da radi, već mu daje potpunu autonomiju rada da prema svojim merilima organizuje proces učenja. Pokušavamo da objasnimo nastavnicima da su oni kreatori nastavnog procesa – objasnio je Todosijević.

Kako je naglasio, reforma obrazovanja polazi od nastavnika. Dodao je i da se vidi pomak u kvalitetu udžbenika istorije u odnosu na udžbenike od pre pet ili deset godina.

– Svaka rečenica u vezi sa ratovima iz devedesetih može da bude “minsko polje”, zbog čega su autori udžbenika pod strogom cenzurom izdavačkih kuća. Zbog toga i lekcije u starim udžbenicima istorije izgledaju tako prazno. Jednostavno, autori su razvili model da napišu pola strane, a da ne kažu ništa konkretno, što stvara iskrivljenu sliku o prošlosti kod dece. Akcenat se stavlja na “Oluju” i NATO bombardovanje, na stradanje Srba, dok su žrtve drugih naroda zanemarene – naveo je Todosijević.

Kako je ukazao, niko od autora nije govorio o pravim herojima rata, pravednicima koji su svoje živote žrtvovali da bi spasili tuđe.

– Izostao je pravilno definisan termin genocida, etničkog čišćenja, čak i holokausta, a o ratnim zločinima da ne govorimo. Biće interesantno videti nove udžbenike istorije – rekao je Todosijević.

Rodoljub Jovanović, psiholog i doktorand na Univerzitetu Deusto u Bilbau, koji se bavi istorijskim reprezentacijama nasilne prošlosti sa posebnim akcentom na to kako mladi ljudi u post-konfliktnim društvima razumeju nasilnu prošlost, rekao je da su udžbenici istorije jedan od bitnih izvora iz kojih učenici nalaze informacije, te da je veoma bitno šta u njima piše i šta želimo da naučimo mlade.

Pošto se bavio analizom srednjoškolskih udžbenika istorije u Srbiji, Jovanović je naveo da se nasilje u udžbenicima objašnjava kao logična posledica nacionalizama, koji su se, kao se navodi, “pojavili”, “razbuktali” devedesetih.

– Rat na Kosovu se svodi na NATO bombardovanje, a rat u Hrvatskoj na “Bljesak” i “Oluju”. Antiratne inicijatve i organizacije se ne spominju, te se kod učenika stvara homogenost u korišćenju nasilja i učešću u ratovima, koji se kvalifikuju kao etnički ili religijski. Često narativi u udžbenicima istorije ne identifikuju ko je nasilje počinio. Počinioci zločina se identifikuju ako su sa druge strane, a ako su sa naše strane onda se zločin “desio”, i ne govori se ko ih je počinio. Detaljno se govori o srpskim žrtvama, dok su žrtve drugih naroda samo brojke – istakao je Jovanović.

Na pitanje moderatorke diskusije Jelene Đureinović iz Fonda za humanitarno pravo o tome kakva je situacija na post-jugoslovenskom prostoru kada je u pitanju poučavanje o raspadu Jugoslavije i ratovima iz devdesetih, Jovanović je odgovorio da se u udžbenicima ističe samoviktimizacija, optuživanje drugih…

– U Srbiji ne postoji širi društveni dijalog o tome šta će pisati u udžbenicima istorije – smatra Jovanović. Todosijević je rekao da postoje određene sličnosti u udžbenicima istorije na prostoru bivše Jugoslavije, poput samoviktimizacije, navodeći da je saradnja u regionu jedini način prevazilaženja ovakvog stanja, poput letnjih škola, seminara, zajedničkih projekata…

Srebrenica

Rodoljub Jovanović je objasnio da se neke presude Haškog tribunala pominju u srednjoškolskim udžbenicima istorije novijeg datuma. Kako je ukazao, jedan od udžbenika govori o Srebrenici kao o ratnom zločinu, masakru, i tome kako Međunarodni sud pravde nije našao da je Srbija imala bilo kakve veze sa tim zločinom.

Preuzeto sa portala Danas