On je naveo da će se zalagati za prevremeno puštanje Milorada Ulemeka Legije i Zvezdana Jovanovića, koji izdržavaju zatvorsku kaznu za ubistvo premijera Srbije Zorana Đinđića 2003. godine. Rekao je da ih treba osloboditi jer „oni su heroji“ koji su se borili u ime Srba.
Drugi ratni zločinac koji je najavio kandidaturu je ultranacionalistički lider Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislav Šešelj, koga je Mehanizam za međunarodne krivične sudove (MMKS) osudio za ratne zločine nad Hrvatima u Srbiji 1992. godine.
Šešelj je bio poslanik u prethodnom sazivu Skupštine Srbije i kandidovaće se na predstojećim izborima, uprkos tome što je trebalo da mu bude oduzet poslanički mandat zbog osuđujuće presude.
Jovana Kolarić, istraživačica Fonda za humanitarno pravo (FHP), ističe da postoji kontradiktornost između retorike srpske vlasti o fokusiranju na budućnost i njene prakse da slavi one koji su u prošlosti počinili ratne zločine.
„Srbija zagledana u budućnost štampa i promoviše knjige lica osuđenih za ratne zločine, poziva se na njihova ratna iskustva kao primer i odaje im počast na različite načine“, kaže Kolarić.
Prošle godine je Ministarstvo odbrane Srbije organizovalo događaj na kojem je predstavljena knjiga koja negira da su snage bosanskih Srba odgovorne za masakr 71 osobe u Tuzli u Bosni i Hercegovini 1995. godine, ali i događaj na kome je predstavljena knjiga bivšeg generala Vojske Jugoslavije, Nebojše Pavkovića, koji trenutno izdržava zatvorsku kaznu za ratne zločine na Kosovu.
„Presude za ratne zločine zapravo nisu bitne“
Vasiljković je proglašen krivim za ratne zločine počinjene u junu i julu 1991. na Kninskoj tvrđavi na istoku Hrvatske, gde su zlostavljani hrvatski policajci i vojnici, kao i za zločine počinjene tokom napada na policijsku stanicu u Glini i okolnim selima u julu 1991. godine, što je rezultiralo ubistvom civila i novinara.
Vasiljković je emigrirao u Australiju sa 14 godina, a u Jugoslaviju se vratio pre početka rata u Hrvatskoj. Poslat je u istočnu Hrvatsku, na teritoriji koju su kontrolisali pobunjeni hrvatski Srbi, kako bi bio komandant centra za obuku srpske specijalne paravojne jedinice.
Postao je dovoljno popularan da se o njemu štampa strip – „Knindže“ (od reči Knin i nindže), a potom se kandidovao na predsedničkim izborima u Srbiji 1992. godine, kada je, prema pisanju magazina Vreme, osvojio 28.010 glasova.
Ali Kolarić veruje da on ne može da postane „značajan politički faktor van neke koalicije sa strankama na vlasti“.
Sugeriše i da bi on mogao biti shvaćen kao politički rizik, jer će se njegova ratna uloga verovatno spominjati u predstojećoj presudi bivšim šefovima Službe državne bezbednosti Srbije, Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću, za koju veruje da je „nešto na šta u ovom trenutku niko ne želi da skreće previše pažnje“.
Šešelj, koji je glavna desničarska politička ličnost u Srbiji od početka 1990-ih, ponovo je osvojio poslaničko mesto 2016. godine, nakon što ga je Tribunal u Hagu pustio iz pritvora tokom suđenja i omogućio mu da se vrati u Srbiju zbog lečenja, jer je bolovao od raka.
U aprilu 2018. godine, Mehanizam u Hagu je u odsustvu osudio Šešelja na deset godina zatvora zbog podsticanja zločina nacionalističkim govorima koje je držao u selu Hrtkovci u Srbiji 1992. Međutim, zbog godina koje je već proveo u pritvoru nije se našao iza rešetaka.
Prema srpskom zakonu, ako je poslanik osuđen na zatvorsku kaznu dužu od šest meseci, njegov mandat prestaje. Ali Skupština Srbije u Šešeljevom slučaju nikada nije primenila ovaj zakon.
Kolarić ističe da se time što Šešeljev mandat nije prestao „šalje jasna poruka da je on povlašćen u ovom društvu kao i da presude za ratne zločine nisu ništa važno, ništa vredno pažnje“.
Poslanički mandat omogućio je Šešelju „javni prostor za relativizaciju i negiranje ratnih zločina… posebno genocida u Srebrenici“, dodaje Kolarić.
Njegova Srpska radikalna stranka deo je lokalne vladajuće koalicije u beogradskoj opštini Stari Grad, što joj je omogućilo da u februaru ove godine u zgradi opštine predstavi Šešeljevu knjigu u kojoj se negira da su masakri u Srebrenici bili genocid.
Navodi koji zasenjuju ultranacionaliste
Dva kandidata Srpske radikalne stranke traži Mehanizam u Hagu, dok je treći kandidat povezan sa navodima o ratnim zločinima tokom sukoba na Kosovu.
Naime, Haški tribunal je poslanike SRS-a Vjericu Radetu i Petra Jojića optužio za nepoštovanje suda tokom Šešeljevog suđenja. Oni su optuženi da su pretnjama, ucenama i mitom nagovarali svedoke da promene iskaze ili da uopšte ne svedoče.
Tribunal je u januaru 2015. godine izdao nalog za njihovo hapšenje. Međutim, Viši sud u Beogradu je 2016. odlučilo da nema zakonskih osnova za njihovo izručenje Hagu. Mehanizam u Hagu je odbio zahtev Srbije da se dvojici ultranacionalističkih političara sudi u Beogradu.
Još jedan poslanik SRS-a će se kandidovati za novi mandat u Skupštini. U pitanju je Božidar Delić, penzionisani general Vojske Jugoslavije i komandant 549. motorizovane brigade tokom rata na Kosovu. FHP je 2013. godinie objavio dosije o napadima 549. motorizovane brigada na osam kosovskih sela u martu i aprilu 1999. godine, u kojima je smrtno stradalo ukupno 885 ljudi.
Srpsko tužilaštvo za ratne zločine je 2013. za BIRN izjavilo da je Delić više od jednom bio pod istragom, iako je on sam negirao da je počinio ratne zločine. Nikada nije optužen.
Kandidati pod sumnjom
U decembru prošle godine Aleksandar Šapić, nekada poznati vaterpolista, a danas lider Srpskog patriotskog saveza i predsednik Opštine Novi Beograd, na konferenciji za novinare predstavio je ljude koji će biti na listi njegove stranke za predstojeće izbore.
Tom prilikom je rekao: „Svako od ovih ljudi koji su iza mene ima svoju političku karijeru i društveni položaj koji je zahvaljujući svom minulom radu zaslužio“.
Jedan od njih je i Svetozar Andrić, aktuelni zamenik predsednika Opštine Novi Beograd. Tokom rata u BiH, Andrić je bio komandant Birčanske brigade Vojske Republike Srpske (VRS), a kasnije načelnik Štaba Drinskog korpusa VRS-a.
FHP je 2018. podneo krivičnu prijavu za ratne zločine protiv Andrića, u kojoj stoji da je on 28. maja 1992. godine „naredio ‘iseljavanje’“ bošnjačkog stanovništva iz Zvornika.
„Nekoliko dana kasnije, 31. maja 1992. godine, Andrić je izdao naređenje o osnivanju logora Sušica u Vlasenici (BiH). Logor je postojao sve do 30. septembra 1992. godine i u tom periodu su zatočenici boravili u nehumanim uslovima – spavali su na betonu, dobijali su jedan obrok dnevno i nisu imali osnovne higijenske uslove za život. Većina ih je svakodnevno prebijana, žene koje su bile zatvorene u logoru su silovane, a oko 160 zatočenika je ubijeno“, kaže se u prijavi FHP-a.
„Takođe, u maju i junu 1992. godine, brigada kojom je komandovao Svetozar Andrić proterala je bošnjačko stanovništvo iz više od 20 sela u opštini Vlasenica. U martu naredne godine, pripadnici brigade kojom je Andrić komandovao spalili su selo Gobelje u opštini Vlasenica“, navodi se u prijavi.
Kolarić kaže da s obzirom da Tužilaštvo za ratne zločine Srbije nije odgovorilo FHP-u „mi zapravo ne možemo da znamo koje su sve radnje preduzete u postupanju po toj krivičnoj prijavi“.
BIRN se obratio Andriću za komentar, ali do objavljivanja ovog teksta odgovor nismo dobili.
Drugi potencijalni kandidat za koga su postojali navodi o ratnim zločinima je Momir Stojanović, lider grupe „Iskreno za Niš“, organizacije koja deluje u trećem najvećem gradu u Srbiji, Nišu. On se nada da će u izbornu trku ući kao deo koalicije Narodni blok, koja se protivi ulasku u NATO, omogućavanju migrantima da uđu u Srbiju, prodaji vitalne infrastrukture strancima i priznavanju nezavisnosti Kosova.
Stojanović je tokom rata na Kosovu bio načelnik bezbednosti Prištinskog korpusa Vojske Jugoslavije. On je od 2012. do 2016. bio poslanik Srpske napredne stranke, kao i predsednik skupštinskog Odbora za kontrolu službi bezbednosti.
Interpol je 2015. godine za njim i još 16 osoba koje je Misija EU za vladavinu prava na Kosovu (EULEX) sumnjičila da snose odgovornost za zločine počinjene u selima Meja i Korenica u aprilu 1999. godine, raspisao „crvenu poternicu“.
Tokom haškog suđenja srpskim političkim, vojnim i policijskim šefovima za ratne zločine na Kosovu, svedok je Stojanovića imenovao kao jednog od učesnika u planiranju nasilja u Meji i Korenici. Stojanović je i sam bio svedok na suđenju i negirao navode.
Iz Tužilaštva za ratne zločine su za BIRN rekli kako je Stojanović, zajedno sa drugim licima, bio pod istragom u vezi sa ovim zločinima, ali da je zbog nedostatka dokaza istraga prekinuta.
Stalno prisustvo ratnih zločinaca na političkoj sceni i njihovih pristalica na vlasti kritikovano je u prošlogodišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku Srbije ka članstvu u EU.
„Bilo je nekoliko slučajeva u kojima su državni organi obezbedili javni prostor i učestvovali u promovisanju aktivnosti ratnih zločinaca koje je osudio MKSJ. Ovo ne stvara okruženje pogodno za nepristrasno i efikasno odlučivanje u predmetima ratnih zločina“, kaže se u izveštaju.
Evropska komisija je takođe navela da su visoki srpski zvaničnici više puta osporavali presude Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) i da zemlja treba da uloži više napora „kako bi se prevazišlo nasleđe iz prošlosti“. Biranjem ratnih zločinaca za skupštinske poslanike malo je verovatno da će se ovo postići.
