Beograd istražuje Mehmetaja, Priština poziva da se ne putuje u Srbiju
Kosovski državljanin Nezir Mehmetaj, kome je Viši sud u Beogradu odredio pritvor do 30 dana, sumnjiči se za ratni zločin počinjen tokom leta 1999. godine u selu Rudice u opštini Klina na Kosovu, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) Vasilije Seratlić, zamenik tužioca i portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije.
On je naveo da je istraga pokrenuta zbog postojanja osnova sumnje da je Mehmetaj izvršio krivično delo ratni zločin protiv civilnog stanovništva u saizvršilaštvu.
U pisanom odgovoru Tužilaštva dostavljenom RSE nisu, međutim, navedeni detalji o kom je zločinu reč, niti za šta se Mehmetaj konkretno tereti.
Nezira Mehmetaja je 4. januara policija Srbije uhapsila na prelazu Merdare, između Kosova i Srbije, po poternici srpskog pravosuđa. On se sada nalazi u pritvoru u Beogradu.
Odeljenje za ratne zločine Višeg suda odredilo je pritvor Mehmetaju do 30 dana zbog opasnosti od bekstva, rekla je za RSE portparolka suda Tatjana Tešić.
U Ministarstvu pravde Srbije za RSE je rečeno da Ministarstvo nema taj predmet u svom sistemu.
Branilac: Tužilaštvo nema dokaze
Njegov branilac, beogradski advokat Sead Spahović kaže za RSE da se Neziru Mehmetaju na teret stavljaju dela posle juna meseca 1999. godine kada je rat prestao.
“Tako da već samim tim ne može da se radi o ratnom zločinu. To je pravna stvar o kojoj u Srbiji postoje mnoge kontroverze zbog jednog nezakonitog stava Vrhovnog suda Srbije da se ratno stanje produžava fiktivno još pola godine posle rata i na tom stavu se zasnivaju sve optužnice i poternice na osnovu kojih se Albanci hapse”, navodi Spahović.
Devetog juna 1999. godine potpisan je Kumanovski sporazum kojim je završeno bombardovanje tadašnje Savezne Republike Jugoslavije nakon čega su pripadnici Vojske Jugoslavije i srpske policije napustili Kosovo, a na tu teritoriju su ušle NATO trupe.
Spahović kaže da ne postoji nijedan dokaz u spisima da je Mehmetaj umešan u bilo kakav ratni zločin.
“Tužilaštvo ima praznu košuljicu od predmeta. Nemaju ništa. Imaju samo poternicu i imaju to staro rešenje od pre 20 godina o određivanju pritvora kakvo imaju u svim drugim slučajevima. To je samo pitanje koliko će dugo da ga drže u pritvoru, ali nema nikakve dileme da taj čovek mora biti oslobođen”, tvrdi Spahović.
On još kaže da ima dokaza da Mehmetaj u vreme, u koje mu se navodni zločin stavlja na teret, nije bio na Kosovu.
Kosovski mediji prenose da je Mehmetaj uhapšen kada se na Kosovo vraćao iz Srbije, gde je bio u pratnji svoje majke koja je bila na lekarskim pregledima u Nišu.
Njegova majka je za kosovske medije rekla da on nije bio učesnik rata i da je u to vreme bio u Švajcarskoj.
Ona je izrazila sumnju da je razlog njegovog hapšenja možda to što je njegov otac, Mustafa Mehmetaj, “bio politički zatvorenik” u vreme kada je Kosovo bilo u sastavu Srbije.
EU daje prioritet sudovima u mestu prebivališta
"Evropska unija pažljivo prati sudske postupke", rekao je za RSE portparol Unije Peter Stano.
Ukazujući da "pravosudne institucije na Kosovu i u Srbiji moraju blisko da sarađuju u istrazi i procesuiranju navodnih krivičnih dela", Stano podvlači da "u skladu sa principima (Briselskog) dijaloga, u slučajevima krivičnog gonjenja treba dati prioritet pred sudovima u mestu prebivališta, na Kosovu ili u Srbiji".
Dačić o hapšenju građana Kosova
"Ko god je počinio zločine treba da odgovara. Da li će to biti pred nekim sudom odavde ili međunarodnim sudom svejedno je", kaže ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, koji je 2013. godine kao premijer Srbije sa tadašnjim kosovskim premijerom Hashimom Thacijem parafirao Briselski sporazum (sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa Beograda i Prištine).
On navodi da postoje razne vrste optužnica u regionu i da je Srbija pre više godina predlagala da se o tom pitanju raspravlja kako bi se ono "skinulo sa dnevnog reda" odnosno da se vidi ko se sve nalazi na nekim listama.
"Da li mi sada treba da preporučimo građanima (Srbije) da izbegavaju odlazak u Hrvatsku ili u Bosnu i Hercegovinu. Što se tiče ovih sa Kosova, oni bi trebalo da daju nalog da izbegavaju da putuju bilo gde jer gde god da krenu oni će da budu uhapšeni, i to ne samo zbog događaja na Kosovu, među borcima 'Islamske države' najviše je ljudi, proporcionalno po broju stanovnika, sa Kosova. Oni (Priština) mogu da hapse Srbe, a kada se uhapsi neko od njih to je politički proces", kaže Dačić na pitanje RSE povodom saopštenja Ministarstva spoljnih poslova Kosova.
Priština poziva da se ne putuje u Srbiju
Kosovsko ministarstvo je prethodno pozvalo građane koji žive na Kosovu ili u inostranstvu da privremeno izbegavaju kretanje kroz Srbiju.
Ministarstvo spoljnih poslova Kosova smatra da Srbija više nije teritorija koja nudi čak i minimalnu bezbednost za fizički i pravni integritet građana Kosova, dok je odlazeći šef diplomatije Behgjet Pacolli zatražio da Mehmetaj bude pušten na slobodu navodeći da je njegovo hapšenje suprotno Briselskom sporazumu.
Pacolli je na Fejsbuku napisao da "Srbija više ne može da ometa slobodno kretanje ljudi i da treba odmah da prestane sa političkim progonom".
FHP: Suditi svojim državljanima
U nevladinom Fondu za humanitarno pravo (FHP) smatraju da u ovakvim slučajevima nadležni organi u Srbiji treba sve dokaze koje poseduju da ustupe državi čiji je državljanin uhapšeno lice.
"Na taj način se jača regionalna saradnja, ali se i šalje poruka da je Srbija pravna država u kojoj je vladavina prava na zavidnom nivou i da će ona procesuirati sopstvene državljane za zločine koje su počinili tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije", kaže za RSE Ivana Žanić, izvršna direktorka FHP-a.
Ovo nije prvi slučaj hapšenja kosovskih državljana u Srbiji, kao ni prvi slučaj hapšenja državljana susednih zemalja pod optužbama za ratni zločin.
Raniji slučajevi
Godine 2016. je najpre uhapšen, pa oslobođen Nehat Thaci, bivši komandant policije za Mitrovicu, a na osnovu poternice niškog Višeg suda zbog terorizma. Istog dana kada je on oslobođen, uhapšen je Hilmi Kelmendi pod optužnicom za ratni zločin.
Pre toga, 2012. godine bio je uhapšen, pa uz kauciju oslobođen, Hasan Abazi, predsednik Nezavisnog sindikata kosovskih metalskih radnika, po poternici iz 1999. godine za špijunažu.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa
Related Articles
