U Srbiji su ove godine veličani ratni zločinci, osuđujuće presude izricane Srbima dovođenje u pitanje, a tužioci nisu podneli nijednu optužnicu protiv visokorangiranih lica za zločine počinjene tokom sukoba devedesetih.Osuđeni ratni zločinac, penzionisani general Vojske Jugoslavije (VJ) Vladimir Lazarević je 9. maja ulicama Niša predvodio šetnju povodom Dana pobede nad fašizmom. Događaj su organizovali ruski veterani uz podršku srpskih vlasti.
Ovim Lazarevićevim učešćem na paradi samo je nastavljena praksa srpskih vlasti da ratne zločince proglašavaju herojima.
U oktobru je Ministarstvo odbrane Republike Srbije na Beogradskom sajmu knjiga organizovalo promociju nove knjige Nebojše Pavkovića, bivšeg generala VJ. Pavković se zbog ratnih zločina trenutno nalazi na izdržavanju kazne zatvora. Knjigu „Miris baruta i smrti na Kosovu i Metohiji 1998“, u okviru edicije „Ratnik“ objavila je izdavačka kuća ministarstva, „Odbrana“.
„Sećanja generala Nebojše Pavkovića, kao i ostalih komandanata i boraca koja su objavljena u knjigama edicije ‘Ratnik’ umnogome doprinose istini o borbi tokom NATO agresije. Ne vidimo ni jedan razlog da se stidimo borbe našeg naroda i onih koji su tu borbu vodili”, saopštilo je tom prilikom Ministarstvo odbrane.
Haški tribunal je u januaru 2014. presudio da su Pavković i Lazarević, zajedno sa bivšim jugoslovenskim potpredsednikom Vlade Nikolom Šainovićem i bivšim generalom srpske policije Sretenom Lukićem, krivi za ubistvo, deportaciju i nečovečni tretman kosovskih Albanaca 1999. godine.
Međutim, iz Fonda za humanitarno pravo iz Beograda kažu da se ovim Ministarstvo odbrane „otvoreno ruga žrtvama zločina“ i negira utvrđene činjenice Hakog tribunala.
Ministarstvo odbrane je u novembru predstavilo još jednu kontroverznu knjigu u Domu Vojske u Beogradu.
Radi se o knjizi koja negira da su snage bosanskih Srba odgovorne za masakr na Tuzlanskoj kapiji u kome je u maja 1995. godine poginula 71 osoba. U knjizi se tvrdi da Tuzlanska kapija nije bila granatirana, već da je eksplodirala naprava koju je neko postavio.
Sud BiH je bivšeg generala Vojske Republike Srpske (VRS) Novaka Đukića proglasio krivim zato što je naredio granatiranje Tuzle. Đukić je pobegao u Srbiju gde se danas nalazi na slobodi.
Vlasti BiH su tražile da Srbija preuzme izvršenje kazne, u skladu sa sporazumom koji su ove dve države potpisale. Međutim, ročišta su nekoliko puta odlagana zbog zdravstvenih problema optuženog. Slučaj traje više od četiri godine.
Nobelova nagrada Handkeu oživela sećanja na Miloševića
Ova godina će biti upamćena po još jednoj kontroverzi književnog karaktera koja je povezana sa Srbijom, iako se desila van zemlje.
Naime, austrijski pisac Peter Handke, koji je tokom ratova devedesetih bio simpatizer Slobodana Miloševića, a kasnije i držao govor na njegovoj sahrani, dobio je Nobelovu nagradu za književnost.
Žrtve ratova u Bosni i Hercegovini protestovale su zbog ove odluke. Oni su Handkea optužili da je podržavao VRS i negirao zločine poput genocida u Srebrenici. Oštro su reagovali i neki novinari koji su izveštavali iz BiH, a svečanu ceremoniju dodele Nobelove nagrade u Stokholmu bojkotovale su četiri balkanske zemlje – Albanija, BiH, Hrvatska i Kosovo.
Handkeu je, sa druge strane, čestitao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi.
Vučić je u poruci objavljenoj na zvaničnoj internet stranici predsednika Srbije istakao da ga „Srbija smatra za istinskog prijatelja“ i pohvalio njegov „izuzetan književni rad“.
Vučić je ovog meseca izazvao još jednu kontroverzu izjavom da je masakr u Račku u januaru 1999. godine, kada su srpske snage ubile 45 kosovskih Albanaca, lažirao bivši šef verifikacione misije OEBS-a Vilijam Voker.
Uključivanje Vokera u ovaj slučaj bio je jedan od faktora koji su uticali na odluku NATO-a o bombardovanju Jugoslavije sa ciljem okončanja vojne kampanje Miloševićevih snaga na Kosovu.
Vučićevi komentari usledeli su nakon što je Osnovni sud u Prištini osudio poslanika Srpske liste Ivana Todosijevića zbog podsticanja etničke, rasne ili verske netrpeljivosti, a u vezi sa izjavom da je masakr u Račku izmišljen.
Bez većih optužnica
Tužilaštvo za ratne zločine Srbije i Posebno odeljenje za ratne zločine Višeg suda u Beogradu bili su zauzeti 2019. Međutim, dublja analiza menja prvi utisak jer se u većini radi o manjim slučajevima sa jednim ili dva osumnjičena lica.
Tokom 2019. godine nije podignuta nijedna optužnica za veće zločine. Tužilaštvo za ratne zločine podiglo je optužnicu ili pokrenulo istragu protiv niskorangiranih osumnjičenih lica za zločine počinjene nad Srbima na Kosovu, u Hrvatskoj i BiH.
Ipak, ove godine je u Beogradu počelo suđenje bivšim pripadnicima snaga bosanskih Srba, optuženim za ubistvo 20 putnika nesrpske nacionalnosti koji su prethodno oteti iz voza u Štrpcima u istočnoj BiH 1993. godine. Svih pet pripadnika se izjasnilo da nije krivo.
Tokom ročišta su se mogla čuti svedočenja članova porodica žrtava, drugih putnika, zaposlenih u Železnicama i nekoliko bivših vojnika VRS-a. Jedan od svedoka je pred sudom govorio o otmici putnika iz voza, a drugi o tome kako je odvozio tela žrtava na obalu reke Drine.
U junu je zavšeno suđenje u drugom važnom predmetu. Naime, Viši sud u Beogradu proglasio je osmoricu bivših pripadnika srpske policije, Jugoslovenske narodne armije (JNA) i paravojne jedinice krivim za ubistvo 28 civila u hrvatskom selu Lovas 1991. godine i osudio ih na ukupno 47 godina zatvora. Na ovu presudu je moguće uložiti žalbu.
U druga dva predmeta ratnih zločina, Apelacioni sud u Beogradu je potvrdio presude optuženima, ali su im kazne smanjene.
U slučaju protiv trojice pripadnika paravojne grupe „Simini četnici“, Tomislavu Gavriću i Zoranu Đurđeviću, kazne su sa 10 godina zatvora smanjene na 8, dok je trećem pripadniku, Zoranu Aliću, kazna zatvora sa šest smanjena na pet godina. Oni su osuđeni jer su u selu Malešić 1992. godine u zarobljeništvu držali tri žene, gde su ih silovali, zlostavljali i prisiljavali da spremaju hranu i čiste.
Bivšoj pripadnici VRS-a Ranki Tomić, osuđenoj za mučenje i ubistvo bolničarke Armije Bosne i Hercegovine (ABiH) 1992. godine, kazna zatvora je u žalbenom postupku smanjena sa pet godina na tri godine.
Osim slučajeva ratnih zločina, Apelacioni sud u Beogradu doneo je presude u još dva velika slučaja iz burnih posleratnih godina u Srbiji.
Naime, sud je bivšeg komandanta sada već rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorada Ulemeka Legiju i šestoricu pripadnika ove jedinice oslobodio optužbe da su 2001. godine učestvovali u oružanoj pobuni. Međutim, Ulemek i dalje izdržava zatvorsku kaznu zbog učestvovanja u ubistvu premijera Zorana Đinđića 2003. godine.
Apelacioni sud je oslobodio i sedam lica optuženih da su palili američku ambasadu u Beogradu 2008. godine, kada su SAD dale podršku deklaraciji o nezavisnosti Kosova.
