BiH: Obustavljanje suđenja zbog smrti optuženih

„Sud ne radi sporo, bez odlaganja postupa po svim podignutim optužnicama Tužilaštva BiH i ima kapaciteta za njihovo procesuiranje. No dinamika i vrijeme podizanja optužnica su u isključivoj nadležnosti Tužilaštva BiH”, kažu u Sudu BiH.

Iz Tužilaštva odgovaraju da rade u skladu sa Državnom strategijom za rad na predmetima ratnih zločina, te da je smrt osumnjičenih nešto što je izvan njihove kontrole.

„Pravda je došla prekasno“

Poslednji optuženi koji je preminuo bio je Milan Bogdanović, koji je oslobođen prvostepenom presudom izrečenom u martu 2019. Zbog njegove smrti žalba na oslobađajuću presudu je sada nemoguća.

Bogdanović je bio optužen da je kao nekadašnji komandir Šeste čete Posebnih jedinica policije (PJP) Stanice javne bezbednosti (SJB) Zvornik, bio odgovoran za zarobljavanja muškaraca Bošnjaka nakon pada Srebrenice u julu 1995. i njihovo odvođenje na razne lokacije, čime je omogućio drugima da ih zlostavljaju i ubijaju.

Iz udruženja žrtava kažu da im je jasno kako se ne može uticati na biološki sat, ali ističu da je trebalo ranije početi sa predmetima ratnih zločina.

Zlatko Prkić iz Hrvatskog udruženja logoraša iz Vareša, kaže da mnogi neće dočekati presude.

„Pravdu treba tražiti, ali to nije urađeno u onom vremenu kada je zločinac trebao odgovarati za svoj zločin”, naglasio je Prkić.

Mnogi predstavnici udruženja žrtava takođe kažu da političari pokušavaju opstruirati i usporiti proces, navodno vršeći pritisak na državno tužilaštvo.

Prkić ističe da su udruženja pripremala materijale za istražne organe i savetovala se sa vrhunskim stručnjacima, koji su im rekli da ima dovoljno dokaza da se podignu optužnice, ali da to nije urađeno ni nakon 15-20 godina jer se ne razmišlja o žrtvama i onome što im se dešavalo.

Vinko Lale iz Udruženja logoraša regije Birač kaže da je problem kada se optužnice podnose protiv ljudi koji su u teškom zdravstvenom stanju.

„Ako se gleda s humanog aspekta, strašno je da se ljudima u takvom stanju nameće optužnica kada boluju od teških bolesti. S druge strane, problem je i kada se optužnica podiže 25 godina od ratnih dešavanja, to je apsurd”, kaže Lale.

Bakira Hasečić, predsednica udruženja „Žene – žrtve rata”, smatra da se „za neke slučajeve čeka da se dobije na vremenu kako bi ostali nekažnjeni”.

„Očito je da se čeka da umru žrtve, svjedoci i ratni zločinci”, dodaje Hasečić.

„Prolazi vreme, ljudi zaboravljaju”

Vehid Šehić, analitičar iz Foruma građana Tuzla, kaže da generalno nakon rata nije rađeno na tome da se svi osumnjičeni za ratne zločine procesuiraju. On je dodao da u tom periodu nije bilo političke volje, da su te osobe uvek bile neka vrsta nacionalnih junaka, kao i da je postojao veliki otpor javnosti.

„Što vrijeme bude više prolazilo, imat ćemo manje mogućnosti da procesuiramo ljude i da ih pravomoćno osudimo, jer ovakvim obustavljanjem postupaka nemamo sudsku legitimaciju da ih nazivamo ratnim zločincima”, kazao je Šehić.

„Vrijeme nije saveznik pravdi i to je nešto na šta niko ne može uticati. Moramo biti svjesni da mnogi koji su počinili ratne zločine neće doživjeti ovozemaljsku pravdu”, dodao je on.

Aleksandra Letić iz Helsinškog odbora za ljudska prava navodi da bi u sudskoj praksi optuženi trebalo da bude u dobrom zdravstvenom stanju i sposoban da prati suđenje, ali isto tako, prema njenim rečima, mora postojati i neka nezavisna komisija koja će se baviti procenom koliko su te stvari istinite i da li se, možda, odugovlači sa procesom.

„Na sceni je sada odugovlačenje tih procesa, mrcvarenje vremena i mrcvarenje svjedoka koji čekaju da daju svoj iskaz” rekla je Letić.

Krstan Simić, bivši sudija Ustavnog suda BiH, ističe da je ovo pitanje opasno, jer je BiH kao društvo u celini potcenilo značaj procesuiranja ratnih zločina kao dobre osnove za stvaranje pomirenja i pravde za žrtve i njihovu satisfakciju.

„Nije samo problem taj biološki sat, to je samo jedna činjenica, jer ljudi umiru. Ali, postoji i vremenska distanca, kada je sve teže dokazati zločine koji su počinjeni, jer vrijeme čini svoje i u pogledu zaborava činjenica”, kaže Simić.

Međutim, on navodi da i sada za to ima šanse i da još nije kasno, ukoliko vlast ima želju da nađe način i sredstva da taj posao privede kraju.

Šehić ističe da ova brojka treba da podstakne pravosuđe da bolje obavlja posao, jer nije moguće sprečiti protok vremena.

„Zato je jako bitno što efikasnije raditi na predmetima ratnih zločina. Sigurno se može nešto učiniti da se ti postupci što efikasnije rade, kako bi se mogli okončati”, zaključuje Šehić.