Tužilaštvo traži 20 godina za Plavanjca i osam za Narančića

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić zatražio je danas 20 godina zatvora za Joju Plavanjca zbog ubistva 11 Bošnjaka i osam godina za Zdravka Narančića zbog saučesništva u tom zločinu. S druge strane, u svojim završnim rečima, odbrana Plavanjca i Narančića zatražila je oslobađajuću presudu. Izricanje presude zakazano je za 15. novembar ove godine.

Po optužnici Tužilaštva za ratne zločine, Narančić je, kao stražar u vojnom zatvoru u Osnovnoj školi „Petar Kočić“, opština Bosanska Krupa, u prvoj polovini avgusta 1992. dozvolio ulazak u zatvor Joji Plavanjcu, pripadniku Vojske Republike Srpske i na taj način mu pomogao da ubije 11 civila bošnjačke nacionalnosti. Joja Plavanjac tvrdi da je sva ubistva za koja se tereti u stvari izvršio njegov pokojni otac Lazo Plavanjac.

– Žrtve, posebno pripadnici tzv. grupe JOKS, bili su mladi ljudi od kojih su neki tek stekli tek punoletstvo. Joja Plavanjac i Zdravko Narančić od zločina koji su počinili mirno žive već 27 godina sa svojim potomcima. Takvu mogućnost, da mirno žive sa svojim članovima porodice, oduzeli su porodicama žrtava. Zato porodice žrtava i mi u Tužilaštvu, saosećajući s njima, očekujemo da pravda bude zadovoljena, a okrivljeni oglašeni krivim – rekao je Vekarić danas tokom iznošenja završnih reči.

Što se tiče okolnosti koje utiču na visinu kazne, Vekarić je mišljenja da na strani optuženih Plavanjca i Naračića nema olakšavajućih okolnosti.

– Posebno je otežavajuća okolnost pokušaj da se jedan običan čovek, Lazo Plavanjac, koji nije u stanju da se brani, s obzirom na to da je mrtav, označi kao lice odgovorno za izvršenje ovog krivičnog dela. Želja obojice da okrive pokojnog Lazu Plavanjca za ovo nedelo, čini mi se posebno nemoralnim, pogotovo imajući u vidu da je on i otac prvookrivljenog – rekao je Vekarić.

Da je Zdravko Narančić imao drugačiju strategiju odbrane, dodao je Vekarić, i da je rekao istinu sudu o tome ko je i kako izvršio ovo krivično delo, „moglo bi se govoriti o olakšavajućim oklnostima koji se mogu vezati za Narančića“.

– Prihvatajući neistinu kao strategiju svoje odbrane, iako se okrivljeni može braniti na način za koji misli da je najpovoljniji po njega, on i dalje pomaže, sada u prikrivanju ovog zločina, okrivljenom Joji Plavanjcu, okrivljujući Lazu Plavanjca za izvršenje ovog krivičnog dela. Time je njegovo držanje posle učinjenog krivičnog dela za njega predstavlja, po našoj oceni, otežavajuću okolnost – naglasio je Vekarić.

Zamenik tužioca za ratne zločine naglasio je da se u ovom predmetu radi o krivičnom delu „koje po samoj svojoj prirodi predstavlja jedno od najtežih dela i to kako u okviru domaćeg, tako i međunarodnog prava, što se ne može kumulativno ceniti i kao otežavajuća okolnost“.

– Međutim, mora se istaći da su radnje optuženog bile usmerene na povredu integriteta i ličnog dostojanstva, što predstavljaju naročito uvredljivo i ponižavajuće postupanje naspram žrtava prilikom izvršenja krivičnog dela. Optuženi Joja Plavanjac i Zdravko Narančić su iskoristili vanredne, tj. ratne okolnosti, iskoristi li su potpunu bespomoćnost svojih žrtava, njihovu nemogućnost da im se suprotstave na bilo koji način. Krivično delo je počinjeno uz upotrebu i pretnju vatrenim oružjem – naveo je Vekarić.

Prema njegovim rečima, Tužilaštvo je izvesnu dilemu imalo u određivanju statusa žrtava, s obzirom na dokumentaciju kojom je raspolagalo i neke izjave svedoka odbrane.

– Status je bitan zbog eventualne kvalifikacije odnosno pitanja da li se radi o civilima ili ratnim zarobljenicima, a to je i za odbranu, čini nam se bilo važno, u toku postupka. Poštovani sude, ovde se radi o krivičnom delu ratni zločin nad civilnim stanovništvoma, a ne ratni zločin nad ratnim zarobljenicima – naglasio je Vekarić, dodajući, između ostalog da izvršena ubistva nemaju veze sa eventualnom odlukom Plavanjca da pogubi ratne zarobljenike, „već sa njegovom, prekom naravi, željom za osvetom koju nije mogao ostvariti za ubistvo njegove majke pošto nije pronašao počinioca njenog ubistva“.

– Uostalom, da li je neko sudio ovim tzv. ratnim zarobljenicima i osudio ih na smrt? Nije. Da li je Joja Plavanjac uz pomoć Zdravka Narančića uzeo pravdu i sudbinu 11 ljudi u svoje ruke. Po uverenju Tužilaštva – jeste. Da li je iko neposredno posle toga odgovarao, da li je sproveden bilo kakav sudski postupak da se ovo razjasni? Nije. Zašto Narančić, kao vojni policajac, nije prijavio ovaj događaj, dao izjavu i svedočio kako se sve to odigralo u avgustu 1992. u OŠ „Petar Kočić“. Ubijeno je 11 ljudi, oduzeto je 11 života. I konačno suštinsko pitanje, zašto Joju Plavanjca odvode u Banja Luku, a Lazu Plavanjca, niko niti pominje niti ga se seća, ako je ovaj drugi, kako okrivljeni navode, navodno počinio taj zločin – rekao je, između ostalog, u svojoj završnoj reči zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić.