Kosovo: Udžbenici potpiruju podele između Srba i Albanaca

Iako u novim udžbenicima postoji konekcija između politike i istorije, akcenat je stavljen i na društveni i kulturni uticaj određenih događaja. Ali, naglašava Ibrahimi, u udžbenicima se i dalje koristi nacionalistička retorika.

„Još uvek postoji tendencija, iako ne toliko prisutna, ka jednostranom pristupu (po nacionalnoj osnovi). Mnogo je slučajeva u kojima vidimo selektivne izvore ili istorijske procese, kao i neprimereno korišćenje terminologije“, dodaje on.

Važnu ulogu u predratnoj političkoj istoriji Kosova odigrao je obrazovni sistem. Tenzije su rasle u tadašnjoj jugoslovenskoj pokrajini, a Albanci i Srbi na Kosovu su iz nastavnog plana i programa izostavili jezik i istoriju druge zajednice.

Srbija i dalje ima kontrolu nad obrazovnim sistemom u oblastima sa srpskom većinom. Škole rade po srpskom nastavnom planu i programu i istorija se, pogotovo novija, izučava drugačije.

Besplatni udžbenici stigli su u osnovnu školu „Kralj Milutin”, u Gračanici. U njima se Kosovo ne naziva nezavisnom državom, već delom Srbije.

Jedan od nastavnika u ovoj osnovnoj školi, koji je želeo da ostane anoniman, kaže za BIRN da „niko ne pita nastavnike na Kosovu da li sadržaj (udžbenika) treba da bude u skladu sa novim dešavanjima”.

„Mi treba da jedemo ono što je skuvano u Beogradu. Ne postoji druga opcija. Ponekad udžbenici nisu u skladu sa situacijom“, ističe ovaj nastavnik.

Sa druge strane, on nije želeo da kaže da li bi radio po udžbenicima koje su odobrile vlasti u Prištini.

Škeljzen Gaši, prvi čovek nevladine organizacije Admovere iz Prištine, koja se bavi tranzicionom pravdom, obrazovanjem i izgradnjom mira, istakao je da pristrasne i nacionalističke narative treba ukloniti iz udžbenika u obe zemlje.

„Očigledno postoje mnoge razlike u udžbenicima, naročito kada je u pitanju istoriografija”, kaže Gaši za BIRN.

Admovere je nedavno objavila istraživanje o ogromnim razlikama u predstavljanju istorijskih događaja u udžbenicima kada su u pitanju ove dve zemlje. Gaši ističe da su formirani potpuno različiti narativi.

„U srpskim udžbenicima dominantan je ofanzivni nacionalizam, dok se u kosovskim susrećemo sa odbrambenim nacionalizmom“, dodaje on.

Zločini drugog

Gaši naglašava da nacionalistički narativ preovladava kada je u pitanju period između 1912. godine (pobuna Albanaca protiv osmanske vladavine) i 2000. (nakon završetka rata na Kosovu).

„U udžbenicima obeju zemalja, govori se samo o zločinima Drugog, koji je predstavljen kao agresor”, objašnjava on.

Spomenuo je sporne fraze iz kosovskih udžbenika kojima se opisuju srpske akcije: „nasilje i šovinistički terоr“, „teror i genocid”, „zastrašujuće varvarske scene krvavih eskadrila”.

S druge strane, u srpskim udžbenicima koriste se izrazi poput „napad albanskih bandi” i „terror Albanaca nad Srbima”. U njima se, ističe Gaši, „govori samo o zločinima kosovskih Albanaca, a čak i kada postoje činjenice, one su uglavnom preuveličane “.

Dubravka Stojanović, profesorka istorije na Beogradskom univerzitetu, smatra da vlasti u Srbiji i na Kosovu treba da osnuju naučnu komisiju istoričara i drugih stručnjaka i započnu diskusiju o osetljivim i kontroverznim pitanjima.

„Svesni smo da o istoriji ne može da se glasa, a ne može ni da se postigne konsenzus o onome što se događalo u prošlosti, budući da o tome imamo vrlo različita mišljenja. Ali šta možemo – možemo da čujemo šta druga strana misli o određenim događajima i otvorimo um za debatu, kritičko mišljenje i raspravu“, kaže Stojanović za BIRN.

Ona dodaje da je prvi korak upoznavanje stava „drugog” i formiranje međusobnog razumevanja.

„ U tom smislu, možemo da pokušamo da razumemo kako drugačija perspektiva može da promeni razumevanje istog događaja. To je jedino pomirenje u koje verujem – moramo zaći dublje i pomoći našim društvima da se izvuku iz zamki koje su napravili sami sebi“, zaključuje ona.

„Učenici moraju da imaju uvid u obe strane”

Arber Salihu, službenik za obrazovne planove i programe u kosovskom ministarstvu, kaže da novi nastavni plan i program nudi drugačiji pristup, posebno kada se govori o novijoj evropskoj istoriji.

„Pokušali smo da ponudimo udžbenike koji se fokusiraju na činjenice i istorijske izvore“, ističe Salihu za BIRN.

Međutim, on priznaje da ponekad udžbenik možda nije u skladu sa novim zahtevima Ministarstva obrazovanja.

„Tačno je da postoje neke greške. Uočili smo neke netačne ili razvodnjene verzije nekih događaja. U nekim slučajevima se zanemaruju neke važne činjenice radi ublažavanja odnosa ili pomirenja“, rekao je on.

Poslednjih godina kosovske škole koriste i udžbenike koje je napisala grupa od preko 60 istoričara iz svih zemalja regiona, a izdao Centar za demokratiju i pomirenje u jugoistočnoj Evropi (čije je sedište u Grčkoj).

Ovaj Centar ponudio je materijale bazirane na multiperspektivnoj metodologiji. Ali iz kosovskog ministarstva obrazovanja tvrde da neki materijali sadrže netačne podatke i predrasude.

„Ovi udžbenici sadrže netačne podatke, ali imaju i drugih nedostataka. Pre svega, nema zastave Kosova“, naglašava Salihu.

Jedan od ciljeva u nacionalnom strateškom obrazovnom planu Kosova (za period od 2017. do 2021. godine) je razvoj politika za negovanje međuetničkih odnosa kroz obrazovanje.

Međutim, obrazovni sistemi Albanaca i Srba i dalje funkcionišu odvojeno, uz ograničenu oficijalnu saradnju i sporadične mogućnosti za međuučeničku interakciju.

Dukađin Pupovci, direktor Kosovskog centra za obrazovanje, ističe da se uprkos zajedničkoj baštini iz perioda Jugoslavije, obrazovni sistemi Kosova i Srbije veoma razlikuju.

„ Pristrasnost i govor mržnje i dalje postoje na Kosovu i u Srbiji, naročito u udžbenicima istorije i književnosti“, kaže Pupovci za BIRN.

„Obe zemlje treba da praktikuju istorijski pristup koji nudi više perspektiva. Samo na taj način učenici mogu da sagledaju obe (albansku i srpsku) verzije istorijskih događaja“, dodaje on.

Škole na Kosovu u kojima se nastava odvija na srpskom jeziku mogu nastavu da sprovode po nastavnom planu i programu srpskog Ministarstva prosvete, ako o tome obaveste kosovsko ministarstvo obrazovanja.

Kosovske Institucije nisu razvile poseban plan i program za nastavu na srpskom jeziku na Kosovu.

Pupovci kaže da je važno da obe zemlje uklone pristrasni diskurs iz udžbenika, jer on samo pojačava podele. „Ovako se produbljuju animoziteti, a perspektiva za mir slabi”, objašnjava on.

Misija OEBS-a na Kosovu je 2018. godine objavila izveštaj u kom preporučuje promociju dijaloga u obrazovanju, naročito u mešovitim školama.

Salihu je dodao da bi Srbija i Kosovo trebalo da postignu sporazum o unifikaciji kosovskog obrazovnog sistema (ukoliko postignu bilo kakav održiv dogovor u okviru pregovora za normalizaciju odnosa).

„Ne kažem da je još rano za ovo. Ali to nije tako lako”, upozorava Salihu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije odbilo je da odgovori na pitanja o srpskom nastavnom planu i programu i udžbenicima u školama na Kosovu.

Kuštrim Kolići, šef nevladine organizacije Integra iz Prištine, naglašava da bi obrazovni sistemi obe zemlje trebalo da koriste udžbenike istorije koji će pomoći da se izleče rane sukoba i prevaziđe antagonizam.

„Učenici ne mogu sami da odbace nacionalne podele, jer nema nacionalno mešovitih razreda“, kaže Kolići za BIRN.

Kolići takođe smatra da je došlo vreme da Kosovo očisti udžbenike od pristranog jezika.

„Ne treba čekati nikakav dogovor ili veliki korak od Srbije. Neka buduće generacije dobiju mogućnost da polože težak teret prošlosti“, naglasio je on.