09.11.2018.

Bolna sećanja i traganje za istinom

Bekim Gaši (Gashi) je izgubio majku i četiri sestre tokom rata 1999. godine i nikada nije pronašao njihova tela, i od 2013. godine redovno odlazi u Beograd kako bi svedočio protiv komandanata srpske vojske koji su optuženi za ubistva 22 Albanca, uključujući i Bekimove rođake u selu Trnje na jugu Kosova.

“Tokom rata izgubio sam majku i četiri sestre. Još njih 17 sa stričeve strane, ukupno 22 člana porodice. Ubijeni su 25. marta 1999., negde oko 6 ujutru u noći kada je počelo bombardovanje Srbije. Mama Hira (Hyra) imala je 57 godina, sestre Ljuljeta(Luljeta) 31, Seljveta (Selveta) 27, Ljumturia (Lumturia) 17 i Bljerta (Blerta) 15 godina”, ispričao je za Radio Slobodna Evropa.

Bekim redovno u Beogradu svedoči u sudskim procesima protiv vojnih lica Pavla Gavrilovića i Rajka Kozlina optuženih za ubistvo najmanje 27 civila u selu Trnje kod Suve Reke.

Oni poriču optužbe.

“Ovo je veoma teško, ali to mi je moralna obaveza prema majci i sestrama i dokle god budem živ, iskoristiću sve pravne mogućnosti, u Srbiji ili bilo gde drugde. Mir ću da pronađem onda kada budem pronašao [njihova tela]. Ukoliko ih ne pronađem, onda nema mira. Znam da je to Srbija učinila, Srbija im sudi, i tu pravde nema”, kaže Gaši.

Na suđenju su i zaštićeni svedoci koji su govorili o ubistvima.

“Bilo je mnogo teških trenutaka, realno znam kako stoje stvari, oni lažu, ti moraš da ih slušaš, ali najteži moment je bio kada su svedočili oni koji su i sami pucali. To je bilo najteže. To sam jako teško podneo. Bilo je i slučajeva da smo ih sretali usput. Mi smo putovali za Beograd, oni su bili slobodni. Bilo je trenutaka kada je bilo provokacija i u hodnicima suda i kada su oni pravili glupe gestove, ali nisam nasedao na te provokacije.”

Proces se neprestano odlaže i Bekim se često vraća razočaran nakon odlaganja ročišta. To se desilo i ovog puta.

Bekim se ponovo vratio u selo Trnje, gde živi sa teškim sećanjima iz svog života.

Na dan kada se desio masakr uspeo je da se sakrije na tavanu kuće gde je proveo dva dana.

“Puzao sam se po krovu i video sam da je majka bila ranjena i tražila vodu. Ustala je i odvukla se malo iz te gužve, ali nisam uspeo da joj se približim. Nisam mogao da im se približim, tu su bile majka i moje (ubijene) sestre.”

Bekim je gledao svojim očima kako mu ubijaju porodicu. Jedanaest nedelja nakon masakra vratio se u svoje selo. Tela majke i sestara nikada nisu pronađena.

“Otišao sam u dvorište gde su bile ubijene, ali nije bilo nikakvih tragova. Jedino je bila jedna marama koju je moja mama imala na glavi, a našao sam i jedan par cipela moje sestre.”

Bekim je bio 18 puta na granici Kosova i Srbije. Čekao je njihova tela.

“Kad god su donosili tela, bio je jedan težak osećaj. Veoma težak, ali možda pošto sam bio mlađi, bio sam jači, ne znam ni sam gde sam nalazio tu snagu. U svakoj kesi sam ih tražio, da nisu ovde, da nisu tamo, teško je to. I kada bi se saznali rezultati, ponovno razočarenje. Ponovo neki drugi put, znači uvek u nadi da ćemo ih naći. Toliko sam puta prisustvovao otkopavanjima na Kosovu, da mi se potom činilo da kad god vidim neku jamu… da tražim snagu da je proverim. Nemam mira. Mnogo je teško.”

Tužbu je u ovom slučaju podneo Fond za humanitarno pravo u Srbiji. Gavrilović, bivše vojno lice, i Rajko Kozlina optuženi su da su izdali naredbu ili ubili najmanje 27 civila u selu Trnje u Suvoj Reci. Žrtve su muškarci, žene i deca. Najmlađa žrtva imala je četiri godine. Nakon što su ubijeni, sumnja se da su tela odneli pripadnici srpskih vojnih snaga kako bi ih sakrili u masovnoj grobnici.

VIDEO: “Oči u oči sa osumnjičenima za zločin u Trnju”