Priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu

Film „Opsada“, autora Remija Ourdana (Remy Ourdan), prikazan je u četvrtak, 4. oktobra, u prepunoj sali Ustanove kulture Parobrod u Beogradu.

Na kraju 20 veka, Sarajevo je pretrpelo najdužu opsadu u novijoj istoriji. Film „Opsada“ upravo govori o ljudima koji su je preživeli, to je priča o opkoljenom gradu, borbi i otporu. Sarajevo je bilo evropski grad, raskrsnica između Istoka i Zapada, multietnički i tolerantan grad. Za Sarajlije je rat došao kao iznenađenje, a grad je bio pod opsadom skoro četiri godine. Za Sarajlije njihov otpor nije bio samo vojni, već i politički, umetnički…

Nakon završetka filma, u sali je bio muk… Nekoliko minuta je autor Remi Ourdan, zajedno sa Merisom Mušanovićem, koji je imao samo šest godina kada je počela opsada, stajao ispred publike pre nego što su počeli komentari i pitanja… Publika je bila pod jakim emocijama, u šoku… Jedan Zemunac je smogao snage i uzeo mikrofon, rekavši da bi film trebalo da pogleda veći broj ljudi, što je dočekano sa odobravanjem iz publike.

Jedna gospođa je podsetila da je hiljade i hiljade Beograđana svojevremeno protestovalo zbog rata, pitajući se šta se desilo sa tim ljudima. „Ostarili su“, dodao je neko iz publike…

Na projekciji filma bila je i Marija Hudolin, koja je na izboru za „Miss opkoljenog Sarajeva“ iz 1993. godine, bila jedna od pratilja. Zahvalila se autoru što je poslao „istinu u svijet“, navodeći da tokom opsade nije bilo razlike između života i smrti. Ona je jednim konvojem pobegla iz rata i otišla u SAD. Jednog dana, na TV-u je ugledala spot Lućijana Pavarotija u U2 „Miss Sarajevo“ u kojem je videla i sebe… Kada je rekla kolegama u baru u kojem je radila, nisu joj poverovali.

Meris Mušanović sada živi u Beogradu. Kaže da rat svakoga obeleži na dubok način, a da je on u ratu prestao da bude dete iako je imao samo šest godina. Rekao je publici da su se Sarajlije tokom opsade borile za multikulturalnost, i da je najveće bogatstvo upravo to što su uspeli da je sačuvaju. Takođe je dodao da je on one koji su ih ubijali i granatirali smatrao neljudima, i da ih nikada nije zvao Srbima.

I Nećko Krupalija preživeo je opsadu. Nakon filma je ispričao da nikada neće zaboraviti kada je ispred Željinog stadiona ubijena devojčica od dve ili tri godine. „NJen otac ju je uzeo, pogledao u brdo i povikao: „Zašto nju, zašto ne mene?“, pričao je Krupalija, dodajući da mu je žena dala maramicu pre početka filma. Tada je i zaplakao.

Film je prikazan u okviru izložbe „Opkoljeno Sarajevo“ Fonda za humanitarno pravo i Historijskog muzeja BiH.

Ourdan: Svega se sećam

Autor filma, Remi Ourdan, ispričao je publici da je u Sarajevo došao sa 20 godina i da ništa nije znao o ratu i Jugoslaviji. „U Sarajevo sam došao zbog posla kao reporter, u međuvremenu postalo je deo mog života“, rekao je Ourdan, navodeći da se seća svega iz Sarajeva. Kako je objasnio publici, većina dece ne zna istoriju, ne zna šta se dešavalo tokom rata, jer im roditelji o tome ne govore kod kuće, a u školama o tome ne uče.