Na kraju izvršnog mandata EULEX-a: doprinos neosporan, očekivanja nisu ispunjena
Evropska misija za vladavinu prava (EULEX) je 14. juna 2018. godine zvanično okončala dotadašnji mandat i nema više kompetencije i izvršnu vlast u pravosudnom sistemu Kosova, koje je uživala gotovo deset godina. EULEX je bio najveća i najskuplja civilna misija ove vrste koju je Evropska unija (EU) uspostavila u nekoj zemlji. Prema odluci Saveta EU od 8. juna 2018. godine, EULEX će i dalje, do 2020. godine, ostati na Kosovu, ali će imati novi mandat koji će se sastojati od nadgledanja i savetovanja pravosuđa, Korektivne službe, kao i od podrške Specijalnom sudu i implementaciji sporazuma koji se postižu u dijalogu o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije.
EULEX je osnovan krajem januara 2008. godine, ali je na Kosovu službeno počeo sa radom 9. decembra iste godine. Potpuno operativan postao je aprila 2009. godine, kada je od Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK-a) preuzeo mandat u oblasti pravosuđa, policije, carine i zatvorskog sistema. Prve sudije EULEX-a raspoređene su na Kosovu aprila 2008. godine, dok su u januaru 2009. godine preuzeli u svoje ruke i prvi predmet (sednica potvrđivanja optužnice u predmetu Tužilac protiv Gjelosha Krasniqi). Prvu presudu EULEX-ove sudije donele su 12. marta 2009. godine (oslobađajuća presuda u predmetu Tužilac protiv Florima Ejupi).
EULEX je od početka rada misije pa do juna 2014. godine (kada je ova nadležnost počela postepeno da se prenosi na domaće pravosudne institucije), bio isključivo nadležan za procesiranje ratnih zločina, kao i ostalih najtežih krivičnih dela sa etničkom i političkom pozadinom, poput terorizma, organizovanog kriminala i korupcije visokog profila. Sudska veća zadužena za ove predmete su do početka sužavanja EULEX-ovog mandata odlučivala u mešovitim međunarodno-domaćim većima, kojima su predsedavale sudije EULEX-a. Ovo pravilo nije važilo jedino u predmetima procesuiranim pred Okružnim sudom (kasnije Osnovni sud) u Mitrovici, gde su zbog političkih i etničkih tenzija pretresna veća bila isključivo sastavljena od međunarodnih sudija. Na drugoj strani, tužioci EULEX-a su i nakon početka suženja EULEX-ovog mandata 2014. godine, a uglavnom do kraja misije isključivo bili nadležni za gonjenje ovih zločina, što znači da je veoma mali broj optužnica u najtežim predmetima bio podignut od strane domaćih tužilaca.
Prema podacima EULEX-a, sudije ove misije su od početka mandata do 14. juna 2018. godine donele 648 presuda, od kojih 479 u kriminalnim predmetima poput korupcije, organizovanog kriminala, pranja novca, ratnih zločina i trgovine ljudima. Na osnovu dokumentacije sa kojom raspolaže Fond za humanitarno pravo Kosovo (FHP Kosovo), tokom izvršnog mandata u okviru kosovskog pravosuđa, po optužbama za ratnih zločina na Kosovo, tužioci EULEX-a su podigli 11. optužnica protiv 41. Albanca, 11. optužnica protiv 12. Srba, kao i 1. optužnica protiv 1. Roma. Pored odlučivanja u ovim predmetima u prvostepenom i drugostepenom postupku (kao i trećestepenom, kada je isti predviđen zakonom po vanrednim pravim lekovima), sudije ove misije su odlučivale i u predmetima po optužbama podignutim ranije od strane tužilaca UNMIK-a, u kojima su pre uspostavljanja misije EULEX-a odlučivale samo sudije UNMIK-a.
FHP Kosovo je sistematski i kontinuirano pratio sva suđenja po najtežim krivičnim delima za koje je EULEX bio zadužen, objavljujući redovno godišnje izveštaje sa analizama o tome kako su se pred sudom odvijali postupci po ovim predmetima i koliko su tokom njih poštovani međunarodni standardi. Impakt EULEX-a na kosovsko pravosuđe biće i jedna od glavnih tema u fokusu narednog godišnjeg (2018) izveštaja FHP Kosovo. Međutim, već sad se kao generalna ocena može izdvojiti da je ova misija dala značajan doprinos jačanju efikasnosti pravosudnog sistema na Kosovu, kako u pogledu istraživanja najtežih zločina, tako i u pogledu procesuiranju istih. Ova ocena posebno važi za prve godine EULEX- ovog mandata na Kosovu, kada je ovu misiju krasila transparentnost i spremnost za saradnju sa svim segmentima društva, posebno nevladinim sektorom, kao i primena pojedinih međunarodno priznatih standarda koji nisu predviđenim krivičnim zakonima koji su u primeni na Kosovu.
Tužioci i sudije EULEX-a su, takođe, u najvećem broju slučajeva pokazali profesionalnost u procesuiranju ratnih zločina, kao najtežih krivičnih dela za koja su bili zaduženi. Ovo je služilo kao primer domaćim sudijama i tužiocima i predstavlja doprinos koji se ne može osporiti. Da li zbog nespremnosti kosovskog društva da široko podrži procesuiranje ratnih zločina za koje su sumnjičeni ili optuženi bivši pripadnici OVK-a, koji su za vreme oružanog sukoba na Kosovu imali značajne komandne pozicije, ili zbog nespremnosti EULEX-a da do kraja insistira na rasvetljavanju ovih predmeta, tek ostaje utisak da evropska misija nije napravila veliki korak u utvrđivanju odgovornosti za ove zločine. Treba istaći da EULEX-u na ruku nije išla ni rasprostranjena klima nekažnjivosti za ove zločine sa kojom se suočava kosovsko društvo. Zbog ove klime, broj svedoka koji je bio spreman da svedoči javno o ratnim zločinima bio je izuzetno mali, a veoma često se dešavalo da ovi svedoci na glavnom pretresu odustanu od optužujućih svedočenja iz ranijih faza postupka, čime bi upropaštavali ogromni rad i energiju EULEX- ovih tužilaca uloženih u rasvetljavanje ovih predmeta.
Sve u svemu, FHP Kosovo smatra da, pored pozitivnog uticaja na kosovsko pravosuđe i sistem vladavine prava u celini, EULEX nije ispunio očekivanja sa početka mandata, ni u pogledu broja procesuiranih slučajeva, ni u pogledu zaštite svedoka, što je dovelo do formiranja Specijalizovanih veća i Specijalizovanog tužilaštva sa sedištem u Hagu, koji će biti nadležni za istraživanje zločina u periodu od 1. januara 1998. do kraja decembra 2000.
