Nils Muižnieks: Srbija ne sme da glorifikuje ratne zločince

Komesar za ljudska prava Saveta Evrope Nils Muižnieks za BIRN kaže da je neprihvatljivo da Srbija, ali i druge balkanske države daju javnu podršku osuđenim ratnim zločincima.

Komesar za ljudska prava Nils Muižnieks je tokom posete Beogradu za BIRN izjavio da davanje javne podrške osobama koje su osuđene za ratne zločine predstavlja uvredu za žrtve sukoba u bivšoj Jugoslaviji tokom devedesetih godina.

“Ovo ne bi trebalo da prolazi u zemlji članici EU, kao ni u zemlji kandidata, a političko rukovodstvo mora da pošalje vrlo jasnu poruku da se ovo neće dešavati”, rekao je Muižnieks za BIRN.

Poslednjih godina, ratni zločinci iz Srbije – koja vodi pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji – od strane zvaničnika Vlade Srbije, političkih partija i medija, promovišu se kao heroji i uzori.

Bivši oficir jugoslovenske vojske Veselin Šljivančanin, koji je služio zatvorsku kaznu za ratne zločine, često je gost na događajima koje organizuje Srpska napredna stranka (SNS) predsednika Aleksandra Vučića.

Još jedan bivši oficir i osuđeni ratni zločinac – Vladimir Lazarević – pozvan je da bude predavač na Vojnoj akademiji u Srbiji.

Nedavno je bivši general Vinko Pandurević, koji je osuđen zbog svoje uloge u masakru u Srebrenici, učestvovao na okruglom stolu o dijalogu između Srbije i Kosova, čiju je organizaciju podržala i država.

Kada je reč o suđenjima za ratne zločine, Muižnieks je dodao kako se primarno brine o pravima žrtava i pozvao je Srbiju da učini napredak u pružanju podrške i reparacije žrtvama.

“Video sam napredak u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj, u Prištini i želeo bih da vidim sličan napredak i ovde (u Srbiji)”, rekao je on.

S druge strane, Muižnieks je pozdravio međusobne razgovore između predsednika Srbije i Hrvatske, Aleksandra Vučića i Kolinde Grabar-Kitarović, tokom kojih je bilo reči o još uvek aktuelnom pitanju, pronalasku nestalih osoba iz rata devedesetih godina.

Dodao je kako je Srbija napravila određeni napredak i u sferi ljudskih prava, dajući kao primer izdavanje ličnih dokumenata Romima raseljenim u ratu, čime je broj Roma bez zvaničnih papira sa 30.000 smanjen na 2.000.

Međutim, državi je uputio oštre reči po pitanju slobode medija u Srbiji, naglasivši da se situacija pogoršala od njegove poslednje posete 2015. godine.

“Atmosfera u kojoj rade novinari je mnogo lošija… Protiv novinara se vode kampanje blaćenja, političari novinare nazivaju izdajnicima, plaćenicima i stranim agentima”, rekao je Muižnieks.

Dodao je da je tokom posete preporučio premijerki Srbije Ani Brnabić da Vlada “sistematski odgovori” na upozorenja o pretnjama slobodi medija koje je objavio Savet Evrope.

“Bavljenje istraživačkim novinarstvom postalo je teže jer je pristup informacijama postao problematičniji, Vlada ne sprovodi preporuke (srpskog) poverenika (za informacije od javnog značaja), a Skupština ne raspravlja o njegovim izveštajima”, rekao je on.

Muižnieks je izrazio optimizam u vezi sa predloženim osnivanjem REKOM-a, regionalne komisije za utvrđivanje činjenica iz ratova 90-ih godina.

Koalicija koja se zalaže za osnivanje REKOM-a nedavno je najavila da bi bivše jugoslovenske države u julu ove godine mogle da potpišu sporazum kojim će dati podršku ovoj inicijativi, nakon višegodišnjih napora aktera kampanje da se ova komisija osnuje.

Muižnieks je istakao da “postoje znakovi” koji ukazuju da može doći do napretka u uspostavljanju ove komisije.

“Ako postoji potreba za političkim podsticanjem sa strane, nadam se da će ljudi pokušati da uključe u ovo pitanje Parlamentarnu skupštinu (Saveta Evrope), posebno u kontekstu monitoringa različitih zemalja u regionu”, dodao je on.

Poverenik za ljudska prava je službenik koji promoviše svest o ljudskim pravima i njihovom poštovanju u 47 država članica Saveta Evrope.

Preuzeto sa portala Balkan Insight