Kljaić: Optužnica otkriva da je država skrivala Mladića

Marina Kljaić, pravnica beogradskog Fonda za humanitarno pravo, za ’Zašto?’analizira odluku Republičkog javnog tužioca Srbije da državnom tajnom proglasi optužnicu protiv 11 osoba kojima se sudilo za pomaganje u skrivanju ratnom komandantu snaga bosanskih Srba i haškom optuženiku za genocid i ratne zločine Ratku Mladiću i odbije zahtjev Balkanske istraživačke mreže (BRIN) za njenim objavljivanjem.RSE: Zbog čega je ova optužnica proglašena državnom tajnom?

Kljajić: Šta je tu problem. Što se u jednom delu navodi da je skriven Mladić u objektima vojske. Pa to je javna tajna.

Naime, u ovakoj zemlji kao što je Srbija, takav čovek se ne može tolike godine sakrivati bez da država to zna i dozvoljava.

To što je to u presudi objavljeno mnogo pre nego što je BIRN uopšte zatražio optužnicu od tužilaštva je više nego dovoljan razlog da se ta optužnica ne drži kao tajna, nema razloga.

RSE: Šta tu može da šteti međunarodnom ugledu Srbije kako je obrazloženo u javnom tužilaštvu?

Klajić: Međunarodnom ugledu Srbije je pre svega najviše štetila činjenica da se haški optuženik toliko godina neizručuje, da se sakriva, odnosno da država jednostavno ne želi da ga izruči.

U jednom demokratskom društvu progon onih koji skrivaju haške optuženike, bez obzira na koji način to rade, ne može da bude državna tajna i ne može da naškodi ugledu države, naprotiv.

RSE: Da li to upućuje da država zapravo stoji iza skrivanja Ratka Mladića?

Kljaić: Upravo se može i tako protumačiti.

RSE: Jedno vreme je ubistvo dva vojnika na Topčideru vezivano za mogućnost da je ti skrivan ratko Mladić. da li ovakvo obrazlošenje tužilaca ponovo otvara tu priču?

Klajić: To je ono sa čim se spekulisalo i naravno da će onima koji su uvereni u to, ovo biti još jedan od dokaza da se upravo sve desilo na taj način.

Ovo može biti jedan od argumenata, koliko osnovan ili ne, to je sasvim druga stvar, ali da se može upotrebiti u tu svrhu, može.

RSE: Da li postoji mogućnost da se ipak dobije ta informacija?

Kljajić: Kolega iz BIRN-a su već preduzele ono što mogu, a to je sledeći korak kada vas državni organ odbije — da se obratite povereniku, što su i oni učinili.

E sada ćemo da vidimo, šta će se dalje dešavati.

RSE: Da li je jača reč poverenika ili odluka javnog tužilaštva?

Kljajić: Nešto što se stavi po tajnosti isto se tako može skinuti oznaka tajnosti, u situaciji kada vi imate pravnosnažno okončan predmet, dva puta obljavljivane prvostepene presude, stvarno treba smisliti koliko dalje uopšte logike i osnova ima držati takav dokument pod oznakom tajnosti.

To je trebalo biti skinuti odavno.

RSE: Ko ima posljednju reč?

Kljajić: Tužilaštvo, jer poverenik može da kaže da oni treba da daju podatak — da oni to odbiju, poverenik može samo novčano da ih kažnjava. Faktički mogu i dalje da se drže svog prvobitno zacrtanog stava.

RSE: Da li vi verujete da će poverenik nešto uspeti?

Kljaić: Ne mogu sada uopšte da prognoziram. Verujem da su državni organi po pitanju dostavljanja dokumentacije — ne da verujem, nego znam — vrlo rigidni.

RSE: Ovo je prvi slučaj de se neko poziva na tajnost?

Kljajić: Jeste.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa