Srbija diskretno napreduje ka EU

* Od ukupno 27 aktivnosti koje su predviđene akcionim planom, Srbija je njih 12 u potpunosti realizovala, 10 aktivnosti je ostalo crveno, dok se njih pet vodi kao delimično realizovano

Kada se govori o reformi sistema za kažnjavanje ratnih zločina, gledano kroz perspektivu nedavno objavljenog izveštaja o ispunjenosti akcionog plana za Poglavlje 23, Srbija je od aprila do jula ove godine napravila diskretan napredak ka članstvu u Evropskoj uniji.

Od ukupno 27 aktivnosti koje su predviđene akcionim planom, Srbija je njih 12 u potpunosti realizovala. S druge strane, 10 aktivnosti je ostalo crveno, dok se njih pet vodi kao delimično realizovano.

To je gotovo preslikan rezultat iz prvog ovogodišnjeg izveštaja koji je obrađivao period od januara do aprila. Jedina aktivnost koja je u međuvremenu iz crvene prebačena u zelenu kolonu je ona koja se odnosi na primenu mera za unapređenje položaja službe za otkrivanje ratnih zločina pri MUP-u. Pored toga, dve aktivnosti koje su u prvom ovogodišnjem izveštaju označene kao nerealizovane u drugom tromesečju vode se kao delimično realizovane. Taj pomak je ostvaren time što je dobijena saglasnost da se izmeni Pravilnik o sistematizaciji radnih mesta u Jedinici za zaštitu učesnika krivičnih postupaka. I iako je raspisan interni konkurs za prijem stručnjaka za psihologiju i IT, ovo polje će ostati žuto do njihovog prijema u Jedinicu za zaštitu. Polovičan uspeh ostvaren je i u aktivnosti koja zahteva održavanje okruglih stolova i predavanja za zaposlene u MUP-u koji se bave istraživanjem ratnih zločina na temu “Osnovi komunikacije sa medijima”.

Izuzev toga, status svih ostalih aktivnosti je ostao nepromenjen. One koje su označene crvenom bojom su ostale crvene i u ovom tromesečju. Od neispunjenih aktivnost, među najupadljivijim je da i dalje nemamo nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina. Ovaj dokument bi trebalo da konkretizuje aktivnosti Tužilaštva za ratne zločine i odredi prioritetne slučajeve koji bi trebalo da budu procesuirani. Međutim, kako je izborom tužiteljke za ratne zločine Snežane Stanojković u međuvremenu otklonjena glavna prepreka za izradu ovog dokumenta, za očekivati je da u nekom od narednih izveštaja ova aktivnost pozeleni.

To se sasvim izvesno neće desiti sa aktivnošću koja predviđa postepeno kadrovsko jačanje Tužilaštva za ratne zločine. Kako je zakonitost Pravilnika Državnog veća tužilaca o kriterijumima za rangiranje kandidata dovedena u pitanje, a i izrečena mera zabrane njegove primene, jasno je da u skorije vreme u ovom, ali ni u drugim tužilaštvima neće biti prijema novih ljudi.

Još jedna aktivnost sa kojom se kasni jeste i priprema izveštaja Tužilaštva za ratne zločine, koji će javnosti predočiti šta je sve urađeno u pogledu svih krivičnih optužbi od 2005. godine. Ideja ovog izveštaja je da se uključivanjem javnosti ispita da li su sve optužbe za ratne zločine adekvatno istražene. Kako u obrazloženju stoji da će realizacija ove aktivnosti uslediti nakon usvajanja Tužilačke strategije, jasno je da će proći još nekoliko kvartalnih izveštaja pre nego što ova obaveza pozeleni.

S druge strane, postoje i aktivnosti koje su već duže vreme štiklirane. To je slučaj sa onom koja predviđa donošenje i efikasno sprovođenje Nacionalne strategije za istragu i procesuiranje ratnih zločina. Podsetimo, Vlada Srbije je ovu strategiju usvojila 20. februara prošle godine. Takođe i kontinuirana saradnja Tužilaštva za ratne zločine sa Haškim tribunalom je nešto što se već neko vreme zeleni u izveštajima o sprovođenju akcionog plana za Poglavlje 23. Za pohvalu je i ažurirana internet stranica tužilaštva, kao i periodične obuke za zaposlene u državnoj upravi koji se bave ratnim zločinima u oblasti međunarodnog krivičnog prava.

Tužilaštvo čeka psihologa više od godinu dana

Jedna od aktivnosti koja otkriva birokratsku prirodu procesa pregovora sa EU je i ona koja zahteva zapošljavanje psihologa u Tužilaštvu za ratne zločine koji će raditi sa žrtvama i svedocima. Međutim, kako zapošljavanje zahteva izmenu sistematizacije tužilaštva u skladu sa Tužilačkom strategijom, a ovaj dokument još nije usvojen, tužilaštvo još uvek nije ispunilo ovu aktivnost. Pritom je akcionim planom predviđeno da to bude učinjeno još početkom drugog kvartala 2016. godine.

Ispunjeno:

– Donošenje i efikasno sprovođenje Nacionalne strategije za istragu i procesuiranje ratnih zločina

– Saradnja Tužilaštva za ratne zločine sa Haškim tribunalom

– Obuke za zaposlene u državnoj upravi koji se bave ratnim zločinima u oblasti međunarodnog krivičnog prava

Neispunjeno:

– Nije urađen nacrt Tužilačke strategije za istragu i gonjenje ratnih zločina

– Stalo se sa kadrovskim jačanjem Tužilaštva za ratne zločine

– Kasni priprema izveštaja tužilaštva, koji će javnosti predočiti šta je sve urađeno u pogledu svih krivičnih optužbi od 2005. godine

Preuzeto sa portala Danas