Akcioni plan za Poglavlje 23 i Nacionalna strategija za procesuiranje ratnih zločina – mrtva slova na papiru

Više od godinu dana nakon usvajanja Akcionog plana za Poglavlje 23 (Akcioni plan) odredbe ovog dokumenta koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina sprovode se uglavnom kozmetički, a mnoge predviđene aktivnosti ne sprovode se uopšte. Situacija je ista kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije za procesuiranje ratnih zločina (Nacionalna strategija). Državni organi zaduženi za implementaciju pomenutih odredbi Akcionog plana i Nacionalne strategije zbog toga neistinito obaveštavaju javnost o svom radu, a civilnom društvu kontinuirano otežavaju pristup relevantnim informacijama i praćenje rada ovih institucija. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takvo ponašanje u suprotnosti sa obavezama iz pristupnih pregovora sa EU, a pokazatelj je i odsustva privrženosti Srbije reformskom procesu, kao i odsustva iskrenog nastojanja da se procesuiranje ratnih zločina učini efikasnijim.

Kada je reč o Akcionom planu za Poglavlje 23, Ministarstvo pravde je do danas na svom sajtu objavilo ukupno četiri izveštaja o njegovom sprovođenju. Nakon uvida u njih, FHP zaključuje da je veoma mali broj predviđenih aktivnosti koje se odnose na procesuiranje ratnih zločina realizovan, te da Srbija pravi privid uspešne implementacije mera u vezi sa suđenjima za ratne zločine, uz napomenu da za značajan broj aktivnosti ne postoje pouzdani podaci. Tako, recimo, u izveštajima kod aktivnosti 1.4.1.10, koji bi trebalo da prikažu šta je učinjeno u pogledu svih krivičnih optužbi Tužilaštva za ratne zločine od 2005. godine do danas, u prošlogodišnjim izveštajima (1-2/2016, 3/2016 i 4/2016) stoji da je „aktivnost gotovo u potpunosti realizovana“, da bi tek u poslednjem izveštaju (1/2017) bio naveden sasvim suprotan zaključak – da „aktivnost nije realizovana“.

Stanje je još gore kada je reč o sprovođenju Nacionalne strategije. Sa formiranjem Radnog tela zaduženog za nadzor sprovođenja Strategije kasni se 16 meseci, iako je predviđeno da se ono formira 30 dana nakon usvajanja Strategije. Do danas nije objavljen ni jedan zvaničan izveštaj o napretku u realizaciji aktivnosti predviđenih Strategijom, a gotovo svi postavljeni rokovi za realizaciju konkretnih aktivnosti su prekoračeni.

Zbog nedostatka tačnih i javno dostupnih podataka o primeni dva navedena dokumenta, FHP relevantne informacije pokušava da pribavi zahtevima za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Međutim, i u okviru tog postupka, veliki broj državnih organa odgovornih za implementaciju mera iz oblasti vladavine prava onemogućava ili otežava uvid civilnog društva u njihove rezultate rada.

Na pojedine zahteve za pristup informacijama od javnog značaja FHP nikada nije dobio odgovor, a među organima koji se oglušuju na zahteve za dostavljanje podataka o implementaciji Nacionalne strategije su upravo oni subjekti koji su odgovorni za realizaciju brojnih aktivnosti predviđenih ovim dokumentom: Komisija Vlade Republike Srbije za nestala lica, Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Pravosudna akademija. S druge strane, iz pojedinih pristiglih odgovora proizilazi da implementacija Nacionalne strategije praktično nije ni počela.

Prateći poslednji izveštaj o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 (1/2017), kod aktivnosti koja govori o uspostavljanju sistema treninga i obuke iz oblasti međunarodnog krivičnog prava (1.4.1.6.), navedeno je da se aktivnost uspešno realizuje. Ocena uspešnosti se dalje potkrepljuje tvrdnjom o početku sprovođenja projekta koji implementira Misija OEBS-a u Republici Srbiji, a koji će obuhvatiti brojne aktivnosti usmerene na uspostavljanje održivog sistema treninga. U tekstu izveštaja stoji: „…Pravosudna akademija i Policijska akademija biće uključene u Nadzorni odbor projekta u statusu posmatrača.“ Tragom ove informacije FHP je uputio zahtev Policijskoj akademiji (taj naziv ove visokoškolske ustanove stoji i u pomenutom izveštaju), da bi po prijemu njihovog odgovora bilo jasno da Kriminalističko-policijska akademija nije upoznata sa sprovođenjem navedene aktivnosti.

Na jedan od zahteva FHP-a da mu se dostave dodatne informacije o rezultatima Ministarstva pravde u oblasti primene Nacionalne strategije, Ministarstvo je odgovorilo da „zahtevane informacije“ nisu sadržane u nekom „konkretnom dokumentu“, pa zbog toga ne mogu da odgovore na zahtev. FHP smatra da je Ministarstvo zapravo odbilo da odgovori na zahtev, što predstavlja poseban paradoks, imajući u vidu da se država upravo Akcionim planom obavezala da će „poboljšati pravila slobodnog pristupa informacijama od javnog značaja i njihovo sprovođenje u praksi”.

Pregovori o pristupanju Evropskoj uniji podrazumevaju uključivanje svih društveno relevantnih aktera u ovaj proces. Aktivno učešće organizacija civilnog društva u pristupnom procesu je od neizmerne važnosti za informisanje i uključivanje stručne i zainteresovane javnosti, jer time se upravo obezbeđuje transparentnost celokupnog procesa. Evropska komisija u svojim godišnjim izveštajima o napretku Republike Srbije posvećuje posebnu pažnju pitanju uključivanja civilnog društva u proces pristupanja Evropskoj uniji, a u izveštaju o napretku za 2016. godinu se naglašava da su „potrebni dalji napori kako bi se osiguralo sistematsko uključivanje civilnog društva u politički dijalog i kako bi se pomoglo da ono razvije svoj pun potencijal”, što govori da se taj proces ne odvija na očekivan i zadovoljavajući način. Štaviše, i sama Vlada Republike Srbije je na Međuvladinoj konferenciji o pristupanju Republike Srbije Evropskoj uniji, u uvodnoj izjavi istakla da će organizacije civilnog društva imati posebnu ulogu u pristupnim pregovorima, te da će „na taj način ovaj proces […] dobiti puni legitimitet i postati vlasništvo svih građana Republike Srbije”.

FHP stoga poziva državne institucije da prekinu sa praksom fingiranja rezultata svog rada, da sa kozmetičkih pređu na stvarne reforme i konačno počnu sa sprovođenjem mera koje se odnose na unapređenje procesuiranja ratnih zločina predviđenih Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom. Od pomoći u tom procesu zasigurno će biti uspostavljanje predviđenih mehanizama nadzora i uključivanje civilnog društva u proces reformi. Unapređenje sistema izveštavanja o radu nadležnih državnih organa je jedna od osnovnih pretpostavki za transparentniji rad, koji bi zauzvrat trebalo da doprinese preuzimanju odgovornosti državnih institucija za ispunjavanje, odnosno neispunjavanje preuzetih obaveza.