Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine
Apelacioni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. godine (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac. Fond za humanitarno pravo smatra da se radi o nedopustivom propustu domaćeg pravosuđa koji će dodatno ugroziti ionako usporen proces suđenja za ratne zločine.
Do odbacivanja optužnice je došlo jer Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) u periodu od 1. januara 2016. do kraja maja 2017. godine, pa tako ni u vreme kada je podignuta optužnica za zločine u Kravici, nije imalo ni tužioca, niti postavljenog vršioca te funkcije. Takav vakuum unutar Tužilaštva za ratne zločine omogućile su zajedničkim propustima zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Naime, parlament i vlada Srbije skoro godinu i po dana od prestanka mandata bivšem tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću 31. decembra 2015. godine nisu preduzeli korake da se izabere njegov naslednik/ca. U isto vreme, republička javna tužiteljica Zagorka Dolovac propustila je da imenuje vršioca funkcije tužioca za ratne zločine.
Fond za humanitarno pravo je upozoravao na problem sa kojim se proces suđenja za ratne zločine suočava zbog bezmalo jednoipogodišnjeg neizbora tužioca za ratne zločine, što je između ostalog navedeno i u Izveštaju o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine. Sada, međutim, ukazujemo i na neverovatnu odluku republičke javne tužiteljice Zagorke Dolovac da ne postavi vršioca funkcije tužioca za ratne zločine, iako je to propisano Zakonom o javnom tužilaštvu. U tom zakonu je jasno navedeno da ako javnom tužiocu prestane funkcija, republički javni tužilac postavlja vršioca funkcije javnog tužioca dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše na godinu dana. Propustom da to učini, republička tužiteljka onemogućila je zakonit rad TRZ-a u periodu kada izabranog tužioca nema.
Republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac ta zakonska obaveza vrlo dobro je poznata, o čemu svedoči činjenica da je je krajem 2015. godine za preko 30 tužilaštava u Republici, koja su se našla u istoj situaciji kao i TRZ, donela Rešenja o postavljenju vršilaca funkcije tužilaca. Izostalo je samo jedno – za vršioca dužnosti u TRZ. Zbog toga u periodu od 1. januara 2016. do 31. maja 2017. godine nije bilo ovlaštenog tužioca u postupcima za ratne zločine. Sve navedeno sugeriše da propust Zagorke Dolovac nije bio slučajan.
Nezakonitim postupanjem, odnosno nepostavljanjem vršioca dužnosti u TRZ-u, republička javna tužiteljka direktno je opstruirala proces suđenja za ratne zločine u Srbiji. Legitimnost svih akata i radnji, ne samo u predmetu Srebrenica-Kravica, koje su zamenici TRZ-a doneli i preduzeli počev od 1. januara 2016. pa do stupanja na funkciju novog tužioca za ratne zločine 31. maja ove godine, sada su pod znakom pitanja i moguće je da će po istom osnovu biti osporavanja i u drugim predmetima. Sve bi to dovelo do dodatnog usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđem (a neki predmeti poput Lovasa, Ovčare ili Ćuške već traju između sedam i 13 godina). Republička javna tužiteljka je svojim postupkom nanela neprocenjivu štetu žrtvama i njihovim porodicama, a ujedno je vrlo jasno opstruisala ispunjenje obaveza preuzetih Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.
FHP upozorava da najnovije usporavanje i opstrukcija – ako se sagledaju u kontekstu situacije u kojoj optuženi umiru, a svedoci gube poverenje u srpsko pravosuđe i odbijaju da svedoče u procesima koji iznova i iznova kreću ispočetka – zapravo mogu dovesti do toga da presude nikada ne budu izrečene, kao i do kraha procesa suđenja za ratne zločine u Srbiji.
Nije prvi put da proceduralni propusti dovode do odugovlačenja suđenja za ratne zločine (primera radi, presuda u predmetu Ovčara je zbog takvih propusta ukinuta četiri godine nakon pravosnažnosti i proces nije gotov ni 13 godina od podizanja optužnice), kao što neće biti prvi put da zbog takvih propusta niko ne bude pozvan na odgovornost. Zbog toga se pre može govoriti o sistemu opstrukcije suđenja za ratne zločine od strane državnih organa, nego o slučajnim propustima. Fond za humanitarno pravo smatra da je greška republičke javne tužiteljke i posledično odbacivanje optužnice u predmetu Srebrenica-Kravica moguće samo u pravosuđu i državi koji suđenja za ratne zločine žele da skinu sa svoje agende.
