FHP podsetio na dokumenta Srba iz BiH koja su najavila zločin u Srebrenici

Predstavnici Fonda za humanitarno pravo održali su danas u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju javni čas o sudski utvrdjenim činjenicama o genocidu u Srebrenici u kome je ubijeno više od 8.000 Bošnjaka.

Istraživač FHP Nemanja Stjepanović ukazao je na skupu na dokumenta bosanskih Srba iz decembra 1991. i maja 1992. koja su “predstavljala uvod u srebreničku operaciju i zločine prema bošnjačkom stanovništvu”.

“Srebrenica je kulminacija ratnog ludila”, ocenio je Stjepanović povodom 10. i 11. jula, kada je Vojska Republike Srpske ušla u Srebrenicu i kada su počeli da se nižu zločini nad bošnjačkim narodom.

Skupština RS donela je u decembru 1991. dokument “A i B” o preuzimanju opština u kojima Srpska demokratska stranka imala većinu odnosno nije, rekao je Stjepanović i dodao da su krizni štabovi koji su tada nastali, bili generatori etničkog čišćenja.

Kako je naveo, drugi dokument su Strateški ciljevi bosanskih Srba koji u šest tačaka podrazumevaju eliminisanje Drine kao granice izmedju Srba, razgraničenje srpskog stanovništva od druge dve zajednice, stvaranje koridora izmedju Semberije i Krajine, podelu Sarajeva i izlazak Srpske na more.

Stjepanović je podsetio i na “Direktivu broj 4” kojom se definiše način ostvarenja trećeg strateškog cilja kroz nanošenje što većih gubitaka neprijatelju i prisiljavanje da napusti prostore Birača, Žepe i Goražda.

U skladu sa tim, kako je dodao, desetine hiljada Muslimana iz etnički očišćenih naselja u dolini Drine našlo je utočište u enklavama Srebrenica, Žepa i Goražde, što je, kako je dodao, bio i razlog da Srebrenica u aprilu 1993. postane zaštićena zona.

“Direktiva broj 7” naložila je “stvaranje uslova totalne nesigurnosti, nepodnošljivosti i besperspektivnosti daljeg opstanka i života meštana u Srebrenici i Žepi.”

Stjepanović je naveo da je general Ratko Mladić 11. jula predstavniku 25.000 izbeglica u Potočarima nudio “opstati ili nestati”.

“Narednog dana u Potočare su stigli prvi autobusi i kamioni za transport izbeglica na teritoriju pod kontrolom Armije BiH u koje su mogli da udju samo žene, deca i starci, dok se muškarci odvodjeni u takozvanu Bijelu kuću”, naveo je on.

Istraživač FHP naveo je da je 13. jula počeo masovni masakr oko 1.000 zarobljenika iz Sandića i drugih mesta prebačenih u skladište u Kravici.

“Oko 4.000 zarobljenika, 14. jula prebačeno je iz Bratunca u Zvornik. Njih 1.000 zatvorenih u Orahovcu i 1.000 u Petkovcima je poubijano, a 500 u Ročeviću. Oko 1.100 zarobljenika iz Pilica prebačeno je u Branjevo i likvidirano”, rekao je on.

Stjepanović je govorio i činjenicama, odgovornosti, planerima i počiniocima genocida, ali i ulozi Srbije u svemu tome što je sve gurnuto pod tepih.

Stjepanović je kao problem ocenio to što danas o genocidu u Srebrenici govori mnogo manje nego pre 10 ili 15 godina i izrazio žaljenje što su sve prisutnije teorije zavere da zločin nije bio isplaniran, a čiji je cilj da se činjenice sklone od očiju javnosti.

“U Srbiji je sve prisutnije nadmetanje da nije počinjen genocid, jer obim i karakter zločina nije bio takav, a sa druge strane govori se da jeste jer je to činjenca koju su potvrdila dva medjunarodna suda”, naveo je on.

Prema rečima jedne od direktorki FHP Milice Kostić, te teorije zavere idu dotle da navode da su se ljudi sami poubijali jer nisu mogli da izdrže nehumane uslove u kojima su živeli.

Javni čas o Srebrenici deo je četvrte po redu Nacionalne škole tranzicione pravde.

Stjepanović je govorio podatke SENSE koji su objavljeni na sajtu te agencije pod naslovom Srebrenica genocid u osam činova.

Preuzeto sa portala Beta