Pregled suđenja za ratne zločine Fonda za humanitarno pravo

U Srbiji je u toku osam prvostepenih postupaka u predmetima ratnih zločina – Bosanski Petrovac – Gaj, Trnje, Doboj, Ključ – Kamičak, Bratunac, Bosanska Krupa, Ključ – Šivari i Srebrenica, dok su postupci ponovljeni u predmetima Lovas i Ćuška.

Apelacioni su je doneo presudu Predmet Sanski Most – Kijevo, Bosanski Petrovac, Gradiška i Sotin.

Prvostepeni postupci

Predmet Bosanski Petrovac – Gaj

Milan Dragišić tereti se da je kao pripadnik Vojske Republike Srpske (VRS) 20. septembra 1992. u naselju Gaj u Bosanskom Petrovcu (BiH) ubio tri i pokušao da ubije tri bošnjačka civila.

Svedok Srđan Mitić naveo je da je tog dana jedinica u kojoj je bio zajedno sa bratom optuženog, Draganom Dragišićem, upala u zasedu Armije BiH, te da je Dragišić tom prilikom ranjen, a potom je i preminuo. Svedok nije video da su pripadnici Armije BiH skrnavili tela poginulih pripadnika njegove jedinice, a što odbrana navodi kao razlog za osvetničko ponašanje optuženog prema svojim nekadašnjim komšijama Bošnjacima.

Predmet Trnje

Pavle Gavrilović i Rajko Kozlina terete se da su, kao pripadnici Vojske Jugoslavije (VJ), 25. marta 1999. u selu Trnje (Suva Reka, Kosovo) ubili 27 civila albanske nacionalnosti.

Optuženi opstruiraju suđenja izostankom sa ročišta, pravdajući se zdravstvenim razlozima i medicinskom dokumentacijom koju im izdaju vojne zdravstvene ustanove. Na ovaj način optuženi su do sada opstruisali više od trećine zakazanih pretresa. Na jedinom održanom pretresu kao svedok odbrane svedočio je Božidar Delić, koji je u vreme kritičnog događaja bio komandant 549. motorizovane brigade VJ i neposredno nadređeni prvooptuženom Pavlu Gavriloviću. Delić je izjavio da je za zločin u Trnju prvi put čuo tokom suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću pred Haškim tribunalom, te da su zaštićeni svedoci koji su svedočili o odgovornosti Gavrilovića i Kozline za zločine lagali i da su za svedočenje “plaćeni”.

Predmet Doboj

Dušan Vuković tereti se da je, kao stražar u Okružnom zatvoru u Doboju, od maja 1992. do marta 1993. više lica lišenih slobode, zajedno sa drugim stražarima, telesno povređivao i psihički mučio, zbog čega su žrtve trpele velike fizičke i psihičke patnje, a jedan zatvorenik je od zadobijenih povreda preminuo.

Oštećeni Suljo Mehić, koji je u kritičnom periodu bio zatočen u dobojskom zatvoru, teretio je optuženog da je bio jedan od dvojice stražara koji su maltretirali zatvorenike. Prema njegovim rečima, pripadnicima Crvenih beretki koji su došli u zatvor optuženi je otključao vrata njegove ćelije i rekao da se radi o policajcu, što je bio razlog da ga pripadnici Crvenih beretki prebiju. Svedok tužilaštva istakao je da je okrivljeni bio “strah i trepet u zatvoru”, te da je tukao druge zatvorenike.

Predmet Ključ – Kamičak

Marko Pauković i Dragan Bajić terete se da su, kao vojni policajci VI Sanske brigade VRS, 10. oktobra 1992. u mestu Kamičak (Ključ, BiH) ubili pet bošnjačkih civila.

Svedok Duško Vidović bio je vojni policajac u istoj jedinici kao i optuženi. Nakon ubistva ovih civila izvršio je uviđaj i, pod sumnjom da su izvršili ubistvo, optuženi i vojni policajac Nenad Kaurin priveli su dvojicu boraca iz druge jedinice VRS, čiji je komandant bio izvesni “Čeda”. Svedoku su poznate priče meštana Kamička da su ubistvo civila izvršili Čedini vojnici.

Predmet Bratunac

Dalibor Maksimović tereti se da je 9. maja 1992. kao pripadnik VRS, u mestima Repovac i Glogova (Bratunac, BiH), zajedno sa N. N. pripadnicima VRS, ubio četiri Bošnjaka, dve Bošnjakinje držao u ropstvu, a jednu više puta silovao.

Na četiri glavna pretresa svedočili su očevici ubistva Nezira Salkića, Omera Salkića, Huse Salkića i Muje Šaćirovića, svedoci Zumra Salkić, Zuhra Salkić, Fata Salkić, Mejra Jašarević i Mensur Salkić. Zumra Salkić je posvedočila da je jedan vojnik izdvojio žrtve iz grupe civila, koja je bila dovedena do autobuskog stajališta i čekala autobus da se preveze na teritoriju pod kontrolom Armije BiH, odveo ih do kamiona-hladnjače i u njih ispalio rafal iz puške. Prilikom predočavanja fotografija koje se nalaze u spisima predmeta svedokinja je prepoznala optuženog Maksimovića.

Svedoci odbrane, inače saborci i bliski prijatelji optuženog, svedočili su u korist optuženog, navodeći da se u kritičnom periodu iz Milića ni u kom slučaju nije moglo doći do mesta u kojima su ubijeni muslimanski civili.

Predmet Bosanska Krupa

Ranka Tomić tereti se da je u julu 1992. u mestu Radić (Bosanska Krupa BiH), kao starešina “Fronta žena Petrovac” pri Petrovačkoj brigadi VRS mučila, nečovečno postupala, nanosila velike patnje i povređivala telesni integritet, te učestvovala u ubistvu ratne zarobljenice, bolničarke V korpusa Armije BiH.

Svedok, nekadašnji pripadnik VRS i očevidac kritičnog događaja, Marinko Kerkez, detaljno je opisao kako je mučena i ubijena ratna zarobljenica, a kao žene koje su je tukle i mučile označio je “Boru”, “Radu”, “kapetana Radu” i “LJilju”. Mirsad Musić i Aziz Gromilić, saborci ubijene bolničarke, posvedočili su da su prilikom pretresa terena upali u zasedu, kojom prilikom je njihova bolničarka ranjena. Uvereni da je podlegla povredama, oni su njeno telo ostavili, ali ga nisu pronašli kada su se kasnije vratili po tela poginulih saboraca.

Predmet Ključ – Šljivari

Milanko Dević tereti se da je, kao pripadnik VRS, sa još dvojicom vojnika, u julu 1992. u mestu Šljivari (Ključ, BiH) ubio jednog bošnjačkog civila.

Svedoci Šemsa Šljivar i Abaz Bašić prepoznali su okrivljenog kao jednog od trojice vojnika koji su odveli ubijenog Ismeta Šljivara prema reci Sanici. Iz tog pravca su ubrzo čuli pucnjavu, a telo Ismeta Šljivara do danas nije pronađeno. Svedoci Safeta i Rasim Šljivar su takođe videli da Ismeta Šljivara vode trojica vojnika. Svedok Emir Šljivar prepoznao je optuženog kao jednog od trojice vojnika koji su odveli Ismeta Šljivara.

Predmet Srebrenica

Nedeljko Milidragović i još sedmorica optuženih terete se da su, kao pripadnici Centra za obuku “Jahorina” Specijalne brigade policije MUP Republike Srpske, 14. jula 1995. unutar, ispred i u neposrednoj okolini hangara zemljoradničke zadruge u selu Kravice (Bratunac, BiH) izvršili ubistvo najmanje 1.313 bošnjačkih civila.

Suđenje je počelo tek početkom februara 2017. Okrivljeni Milidragović, Aleksa Golijanin i Aleksandar Dačević braniće se ćutanjem, a okrivljeni Boro Miletić da ne želi da iznosi svoju odbranu te da ostaje pri iskazu koji je dao Tužilaštvu, a u kojem je negirao da je sa svojom jedinicom bio u blizini hangara. Okrivljeni Milivoje Batinica izneo je svoju odbranu u kojoj je negirao izvršenje krivičnog dela za koje se tereti, navodeći da je u tom periodu bio na drugoj lokaciji. Okrivljeni Jovan Petrović i Dragomir Parović ostali su pri iskazu koji su ranije dali Tužilaštvu.

Drugostepene presude

Predmet Sanski Most – Kijevo

Protiv Mitra Čankovića vodio se postupak zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva. On se teretio da je, kao pripadnik VRS, 19. septembra 1995. u naselju Kijevo u blizini Sanskog Mosta (BiH) ubio jednog bošnjačkog civila. Prvostepenom presudom Višeg suda u Beogradu od 18. maja 2016. proglašen je krivim i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od devet godina. Apelacioni sud je 12. decembra 2016. potvrdio prvostepenu presudu.

Predmet Bosanski Petrovac

Viši sud doneo je 19. jula 2016. u ponovljenom postupku presudu kojom je optužene Neđeljka Sovilja i Rajka Vekića proglasio krivim i osudio ih na kazne zatvora u trajanju od po osam godina. Oni su terećeni da su, kao pripadnici VRS, 21. decembra 1992. na lokalnom putu Jazbine – Bjelaj (BiH) ubili jednog bošnjačkog civila. Odlučujući o žalbama branilaca, Apelacioni sud je 27. marta 2017. oslobodio optužene od krivične odgovornosti.

Predmet Gradiška

Viši sud doneo je 13. oktobra 2016. presudu kojom je optuženog Gorana Šinika oslobodio od optužbe, našavši da Tužilaštvo tokom postupka nije dokazalo da je on, kao pripadnik VRS, 2. septembra 1992. u mestu Bok Jankovac (BiH) ubio Marijana Višticu, civila hrvatske nacionalnosti. Apelacioni sud je 22. februara 2017. potvrdio oslobađajuću presudu.

Predmet Sotin

Viši sud u Beogradu doneo je 26. juna 2015. presudu kojom je optužene Žarka Miloševića i Dragana Mitrovića proglasio krivim zbog ratnog zločina protiv civilnog stanovništva i osudio ih na kaznu zatvora u trajanju od devet i 15 godina. Istom presudom optuženi Mirko Opačić, Dragan Lončar i Miroslav Milinković oslobođeni su optužbe. Optužnica ih je teretila da su u od sredine oktobra do kraja decembra 1991. u Sotinu (Hrvatska), kao pripadnici lokalnih struktura novoformirane vlasti, ubili 16 civila hrvatske nacionalnosti.

Apelacioni sud je 18. novembra 2016. potvrdio prvostepenu presudu.

Ponovljeni postupci

Predmet Ćuška

Toplica Miladinović i još 11 okrivljenih terete se da su, kao pripadnici 177. vojnoteritorijalnog odreda Peć, tokom aprila i maja 1999. u selima Ljubenić, Ćuška, Pavljan i Zahać (Peć, Kosovo) ubili najmanje 109 albanskih civila.

Svedokinja Ifete Čeku opisala je kako su pripadnici vojske i policije od članova njene porodice uzeli sve vredne stvari i novac, maltretirali ih, ubili njenog strica i oca, a zatim naredili da zajedno sa ostalim meštanima Ćuške krenu za Peć. Svedok Adrijan Keljmendi naveo je da su u selo Ćuška došli naoružani Srbi, verbalno i fizički ih maltretirali, oduzimali im nakit, novac i ključeve od motornih vozila.

Predmet Lovas

Milan Devčić i još devet optuženih terete se da su, kao pripadnici JNA, formacije “Dušan Silni” i lokalne vlasti, tokom oktobra i novembra 1991. u Lovasu (Hrvatska) lišili života 44 civila hrvatske nacionalnosti.

Sudski veštak vojne struke Boško Antić odstupio je od svog ranijeg nalaza i objasnio da je to učinio, jer je u međuvremenu dobio dokumentaciju od branilaca, da se sa nekim činjenicama upoznavao preko interneta, te da je vršio i provere privatnim kanalima. Izjavio je da su u ovom predmetu optuženi oni koji nemaju veze sa tim. U martu 2017. započelo je iznošenje završnih reči stranaka.

Detaljnije o ovim suđenjima možete pročitati u biltenu Fonda za humanitarno pravo “Kroz pristupanje ka pravdi“.

Preuzeto sa portala Danas