Spomenik žrtvama NATO ili političkom populizmu?

Premijer i budući predsednik Srbije Aleksandar Vučić potvrdio je da država namerava da podigne spomenik svim žrtvama NATO bombardovanja bivše Savezne Republike Jugoslavije 1999. godine.

Sagovornici RSE, ne dovodeći u pitanje sećanje na žrtve, ocenjuju da se u ideji o takvom obeležju krije velika doza politizacije i populizma, tim pre što jedan takav spomenik u Beogradu već postoji.

“Srbija će ispuniti svoju obavezu prema nedužnim žrtvama agresije na našu zemlju. To je dug koji imamo prema njima, ali i pokazatelj našeg odgovornog odnosa prema budućnosti. Zlo koje nam se desilo ne sme nikada da se ponovi”, ovim rečima Vučić je u izjavi za ruski Sputnjik 9. aprila iskazao spremnost da podrži inicijativu koju je upravo pokrenula ta medijska kuća, koja emituje i program na srpskom jeziku.
Istoričarka Ljubinka Trgovčević kaže da u tom potezu vidi mnogo problema, a prvi je ovako sažela: “Prvo, mislim da je dosta sa podizanjem spomenika na tuđe inicijative”.

Umesto težnje da iza sebe ostavi mogile i spomenike onima kojih više nema, vlast bi, ukazuje Trgovčevićeva, trebalo da se pozabavi problemima svojih građana, a ne da njihovo ne baš svetlu sadašnjicu zatrpava oživljavanjem sukoba iz prošlosti, kojima je i sama, budući da su neki od njenih vodećih ljudi bili deo tadašnje vladajuće elite, umnogome doprinela.

“Umesto da se rešavaju aktuelni problemi, pre svih ogromna nezaposlenost i veliki egzodus naših mladih ljudi iz ove zemlje, mi zidamo neke faraonske kule kao spomenik postojećoj vlasti jer ne vidim da će od toga imati koristi građani Srbije”, ocenjuje Ljubinka Trgovčević.

Igor Novaković, istraživač u Centru za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAC fond), za RSE ocenjuje da poslednju inicijativu treba posmatrati u širem kontekstu: “Sigurno je na delu određena vrsta politizacije događaja iz 1999. godine, u kontekstu povećane geopolitičke napetosti”.

Niko, razume se, ne spori sećanje na nevine žrtve u NATO bombardovanju, ali neizbežno je da ovaj potez otvori raspravu o političkom populizmu kao jednom od najvažnijih obeležja načina vladanja Vučićeve političke elite.

Nadalje, obeležje žrtvama NATO bombardovanja u glavnom gradu već postoji. Reč je o spomeniku Večna vatra, podignutom sredinom 2000. godine, odmah posle bombardovanja, u Parku prijateljstva u Novom Beogradu, visokom 30 metara, a, kako podseća Ljubinka Trgovčević, to nije jedino obeležje te vrste.

“Osim tog centralnog koji se nalazi na Novom Beogradu, postoji spomenik poginulim radnicima Radio-televizije Srbije, a na nekoliko mesta u Srbiji su takođe podignuta obeležja, tako da mislim da ne treba ponovo praviti spomenike”, kaže Trgovčevićeva.

“Vlada i licemerje”

Podizanje spomenika nije sporno i ne sme biti sporno, kaže Igor Novaković, inače poznavalac za pitanje ruske spoljne politike.

“Ali, bitan je kontekst u kome dolazi do takve inicijative, kao i to od koga ona dolazi. Mislim da je rukovodstvo Srbije u ovom slučaju, na neki način, stavljeno uza zid i da je tu inicijativu moralo da prihvati s obzirom na trenutnu političku situaciju jer bi, da to nije učinilo, izgubilo poene u onom delu biračkog tela koje je nesumnjivo glasalo za njih, a koje ima povećanu receptivnost prema saradnji Srbije sa Rusijom i odbojnost prema svemu što je vezano za Severnoatlantsku alijansu”, ocenjuje Novaković.

Simptomatičan je, uz to, i podatak da, kada je reč o inicijativi za podizanje pomenutog spomenika, niko i ne pominje žrtve kosovskih Albanaca.

“Mi smo te građane koje naš Ustav i naši političari smatraju građanima Srbije potpuno isključili i nemamo nikakvu empatiju prema njihovim žrtvama i to, zapravo, pokazuje licemerje ove vlade. S jedne strane, prisvaja Kosovo i govori da je ono deo teritorije Srbije, a s druge, sve žrtve koje su tamo pale, pa i u okviru te akcije, ne računa i ne uključuje u svoj građanski korpus. Ja sam apsolutno protiv toga i mislim da nema potrebe praviti taj spomenik”, navodi Ljubinka Trgovčević još jedan razlog protivljenja ideji ovakvog obeležja.

Ljubinka Trgovčević: Spomenik neće doneti ikakve koristi građanima Srbije

Inicijativu su podržali , među ostalima, i patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej, odlazeći predsednik Srbije Tomislav Nikolić, predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska Milorad Dodik, predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, akademici Matija Bećković, Ljubomir Simović, režiseri Emir Kusturica, Ljubiša Ristić, muzičar Bora Đorđević i drugi.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa