Ratni zločinac u Predsedništvu Republike Srbije
Dana 11. januara 2017. godine, kabinet Tomislava Nikolića potvrdio je da će se on u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike Srbije u Beogradu sastati sa ratnim predsednikom Skupštine Republike Srpske i osuđenim ratnim zločincem Momčilom Krajišnikom. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da takav potez predsednika predstavlja nedopustivo ruganje žrtvama i da je u direktnoj suprotnosti sa proklamovanom namerom Srbije da radi na pomirenju u regionu.
Momčilo Krajišnik je pred Međunarodnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) u martu 2009. godine pravnosnažno osuđen na 20 godina zatvora zbog deportacije, prisilnog preseljenja i progona nesrpskog civilnog stanovništva kao zločina protiv čovečnosti. Krajišnik je bio član udruženog zločinačkog poduhvata čiji je cilj bio da se putem proterivanja nesrpskog stanovništva promeni etnički sastav dela BiH pod srpskom kontrolom. Po izricanju pravnosnažne presude, prebačen je u zatvor u Velikoj Britaniji, odakle je nakon isteka dve trećine kazne pušten na slobodu 2013. godine, kada mu je u organizaciji opštinskih vlasti priređen svečani doček na Palama u Bosni i Hercegovini (BiH).
Momčilo Krajišnik je tokom celog trajanja rata u BiH bio predsednik Skupštine Republike Srpske, istaknuti član Srpske demokratske stranke, neformalni član Predsedništva Republike Srpske, i kao takav je predstavljao jednu od ključnih figura ratne nomenklature bosanskih Srba. Njegov doprinos udruženom zločinačkom poduhvatu ogledao se, po navodima prvostepene presude MKSJ, u „pomaganju uspostavljanja i održavanju stranačkih i državnih struktura SDS-a kao instrumenata počinjenja zločina“. Na osnovu dokaza predočenih tokom dvoipogodišnjeg trajanja procesa, sudije su zaključile da je on imao nameru da u delo sprovede „masovno proterivanje civila“, te da je „prihvatao da će mnogi Muslimani i Hrvati svih uzrasta platiti visoku cenu“ za „ostvarenje srpske dominacije i održive državnosti“ [par. 1119].
Momčilo Krajišnik danas, kao predsednik asocijacije indikativnog naziva „Stvaraoci Republike Srpske“, stiže u Beograd i sastaje se sa predsednikom Srbije.
FHP smatra da odluka predsednika Srbije da se sastane sa Krajišnikom ne predstavlja puku podršku Republici Srpskoj, poput one nedavno izražene u Banjaluci, već govori da vlast koju predsednik Srbije predvodi podržava i način na koji je ona, uz Krajišnikov veliki doprinos, tokom rata stvarana – vojnim putem i etničkim čišćenjem zauzetih teritorija.
FHP podseća da ovo nije prvo Krajišnikovo gostovanje u javnim institucijama u Beogradu, niti je ovo prvo javno ukazivanje počasti vlasti Srbije osuđenim ratnim zločincima. Naime, Momčilo Krajišnik je u aprilu ove godine održao promociju svoje knjige „Kako se rađala Republika Srpska“ u Domu omladine, ustanovi kulture u nadležnosti Grada Beograda. Promociju su nakratko prekinule aktivistkinje Inicijative mladih za ljudska prava, nakon čega su fizički napadnute i izbačene iz sale, a promocija je bez daljih problema održana.
S druge strane, najviši predstavnici aktuelne vlasti Srbije i proteklih godina su ukazivali počast osuđenim ratnim zločincima. General Vladimir Lazarević je, na primer, nakon odslužene dve trećine 14-godišnje zatvorske kazne na koju je osuđen zbog zločina protiv albanskih civila na Kosovu 1999. godine u Srbiju prevezen avionom Vlade Republike Srbije, a onda svečano dočekan u prisustvu trojice ministara i drugih visokih državnih zvaničnika, uključujući načelnika Generalštaba Vojske Srbije.
FHP podseća da su Srbiji do sada zbog takvih postupaka upućivane oštre kritike iz međunarodnih institucija. U rezoluciji o napretku Srbije za 2015. godinu, Evropski parlament je pozvao Srbiju da se „uzdrži od gestova poput javnih dočeka pojedinaca osuđenih za ratne zločine“. Glavni tužilac Međunarodnog suda za bivšu Jugoslaviju je 2015. godine u izveštaju Savetu bezbednosti UN napomenuo da „činjenica da su visoko rangirani ministri vlade pratili na putu u Srbiju osuđenog ratnog zločinca, generala Vladimira Lazarevića, i organizovali mu doček nakon što je pušten na slobodu šalje potpuno pogrešnu poruku” [u kontekstu obaveze nacionalnih pravosuđa da procesuiraju ratne zločince].
FHP ističe da odavanjem državnih počasti i susretima najviših državnih zvaničnika sa osuđenim ratnim zločincima institucije Srbije opstruiraju proces suočavanja sa uzrocima i posledicama ratova 1990-ih godina, a posebno zabrinjava činjenica da se takvim postupcima vređa dostojanstvo žrtava.
