Radio televizija Vojvodine ućutkala žrtve rata
Odlukom novog rukovodstva Radio televizije Vojvodine (RTV), 24. jula 2016. godine naprasno je prekinuto emitovanje serijala „Ljudi i svedočanstva“, u kojem su zabeležene ispovesti žrtava svih nacionalnosti iz ratnih sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Fond za humanitarno pravo (FHP) smatra da je takva odluka u suprotnosti sa Zakonom o javnom informisanju i medijima i proklamovanom misijom RTV-a, a pored toga predstavlja i akt cenzure i propuštenu priliku da jedan javni medijski servis doprinese pomirenju i normalizaciji odnosa sa susedima u regionu.
Serijal je rađen u zajedničkoj produkciji organizacija za ljudska prava Integre (Kosovo), Documente (Hrvatska), FHP-a (Srbija), Udruženja logoraša “Prijedor ’92” (Bosna i Hercegovina) i Centra za istraživanje i kreiranje politika (Makedonija). U njemu žrtve svih nacionalnosti govore o svojim stradanjima i sudbinama ubijenih članova njihovih porodica u sukobima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i na Kosovu.
Po ranijem sporazumu RTV-a i FHP-a, serijal je od maja ove godine emitovan nedeljom uveče, ali ga je novo rukovodstvo RTV-a bez ikakvog obrazloženja skinulo sa programa. Poslednja emisija emitovana je 24. jula. FHP je od tada punih mesec dana putem telefona i elektronske pošte bezuspešno pokušavao da dobije odgovor na pitanje o razlozima za promenu programske šeme.
Tek kada je upućen zahtev za pristup informaciji od javnog značaja, generalni direktor RTV-a Miodrag Koprivica odgovorio je da je „razlog za prestanak emitovanja tog serijala nedostatak programskog interesa za emisijama u ovom formatu“. Odluku o zabrani daljeg emitovanja ispovesti žrtava ratnih zločina je, navodi se u odgovoru, donela glavna i odgovorna urednica Prvog programa RTV-a Nada Kalkan.
FHP smatra da je obrazloženje novog rukovodstva RTV-a neprimereno i nedorečeno, a odluka o prestanku emitovanja serijala „Ljudi i svedočanstva“ u suprotnosti sa proklamovanom misijom vojvođanskog javnog servisa da „doprinosi obogaćivanju informisanja i znanja i razvoju civilnog društva“. Upravo suprotno, odluka da se serijal o ispovestima žrtava rata naprasno skine sa programa pokazatelj je cenzure na televiziji koja bi morala biti servis svih građana Vojvodine.
Odluka urednice programa RTV-a drastično odstupa od ciljeva Zakona o javnom informisanju i medijima, a to su „unapređivanje vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira“. Naime, ta odluka dolazi u trenutku narušenih odnosa među državama u regionu izazvanih upravo nerešenim pitanjima iz bliske ratne prošlosti. Umesto da omogući da se ispovesti žrtava svih nacionalnosti čuju, što je preduslov za pomirenje i smirivanje tenzija, vojvođanski javni servis se opredelio da ih ućutka sa neskrivenom porukom da za njihove priče „nema programskog interesa“.
U prvoj emisiji, emitovanoj u maju 2016. godine, prikazano je svedočenje Snežane Simonović, koja je 1999. godine bila prinuđena da napusti Kosovo. Nakon toga su emitovana svedočenja Ymer Deliua (Kosovo), Senada Jusufbegovića (BiH), Metodije Prkačin (Hrvatska), Ilir Osmanija i Dime Ristevskog (Makedonija), Marica Šeatović (Hrvatska), Hysni Berisha (Kosovo) i Katarine Bešlić i Slobodana Jakovljevića (Hrvatska). Odluka o prestanku emitovanja serijala doneta je neposredno uoči obeležavanja godišnjice operacije „Oluja“, te je javnost ostala uskraćena za ispovest Nade Bodiroge iz Slavskog Polja, kojoj su u „Oluji“ ubijeni roditelji, kuća spaljena, a ona završila u izbeglištvu u Inđiji i Vlade Šaše iz Dvora koji živi u Beogradu, a takođe je izgubio oba roditelja u „Oluji“.
Preovlađuje utisak da su novom rukovodstvu RTV-a zasmetale ispovesti hrvatskih, albanskih, makedonskih i bošnjačkih žrtava, dok su srpski učesnici dokumentarnog programa „Ljudi i svedočanstva“ postali „kolateralna šteta“ odluke da se serijal cenzuriše.
