Tužba Kosova protiv Srbije za genocid “ima male šanse za uspeh”

Da bi tužba uspela, Kosovo najpre treba da bude članica UN-a. Drugi uslov je da je genocid prethodno dokazan pred sudom, što znači da su neophodne sudske odluke koje bi podržale ovaj slučaj.

Međutim, nekoliko dosad procesuiranih pripadnika srpskih snaga osuđeno je za ratni zločin izvršen tokom sukoba na Kosovu, a ne za genocid.

U prošlonedeljnom intervjuu za srpske novine “Danas”, Tači je rekao da se njegova zemlja već nekoliko godina priprema da podnese tužbu pred Međunarodnim sudom pravde (MSP), tvrdeći da su Kosovski Albanci žrtve genocida izvršenog od strane Srbije kao naslednice Jugoslavije, na čijem je čelu, tokom rata, bio predsednik Slobodan Milošević.

Međutim, stručnjaci tvrde da postoje mnoge prepreke sa kojima se Kosovo može suočiti na putu do sudnice MSP.

Bez članstva u UN

Prva prepreka u Tačijevom slučaju je to što je za podnošenje tužbe pred MSP neophodno članstvo u UN.

“Sugestija predsednika Tačija da Kosovo podnese tužbu protiv Srbije pred MSP nije baš realna, s obzirom da Kosovo nije član Ujedinjenih nacija, niti potpisnik Statuta MSP”, kaže Mit Regan, profesor prava i jedan od direktora Centra za pravne studije na Pravnom univerzitetu u Georgetown.

Da bi zemlja postala član Ujedinjenih nacija, devet od 15 članica Saveta bezbednosti UN-a moraju glasati za, bez ikakvog neslaganja između pet stalnih članica. Međutim, dve stalne članice Saveta bezbednosti, Rusija i Kina, podržavaju srpsku politiku suvereniteta nad Kosovom sprečavajući razmatranje zahteva Prištine za članstvo u Generalnoj skupštini UN-a.

Ako Kosovo može da prevaziđe ove prepreke, za prijem će mu biti potrebna dvotrećinska većina glasova Generalne skupštine. Trenutno, 109 od 193 države članice UN-a priznaju nezavisnost Kosova, što je oko 56 procenata.

Pravni putevi da Kosovo podnese svoju tužbu su ograničeni, jer MSP nema obaveznu nadležnost, što znači da se saslušanje pred ovim sudom može održati samo ukoliko se s tim slože i tužena strana i ona koja tuži.

Izuzetak postoji za potpisnike Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju genocida. Član 9 njenog statuta daje obaveznu nadležnost za krivična dela utvrđena u konvenciji o genocidu; ovo bi bio pravni osnov za Kosovo da iznese svoj slučaj pred MSP.

Kada je Srbija 2001. godine potpisala konvenciju, dodat je deo u kome se kaže da član 9 neće biti obavezan za Srbiju i da ona mora eksplicitno da da saglasnost o nadležnosti suda za svaki slučaj.

Međutim, MSP će verovatno utvrditi da je Srbija pod jurisdikcijom suda kao jedna od država naslednica Savezne Republike Jugoslavije, koja je bila obavezana odredbama Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida.

Presedani Međunarodnog suda

Predložena tužba Kosova će se takođe suočiti sa preprekama na osnovu presedana suda, jer je genocid veoma teško dokazati. MSP je samo jednom priznao genocid – ubistvo oko 8.000 Bošnjaka iz Srebrenice 1995. godine.

“Šanse da MSP utvrdi da je neka od ove dve strane počinila genocid tokom rata na Kosovu su jednake nuli, budući da niko nije ni optužen, a kamoli osuđen za genocid na Kosovu od strane Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ili drugog suda“, kaže za BIRN Milica Kostić, direktorka pravnog programa Fonda za humanitarno pravo iz Beograda.

Kada je MKSJ optužio Slobodana Miloševića za zločine počinjene tokom jugoslovenskih ratova, on je bio optužen za genocid u Bosni i Hercegovini, ali ne i na Kosovu.

Mnogi stručnjaci smatraju da ako međunarodna zajednica veruje da je na Kosovu počinjen genocid, verovatno bi već u to vreme bile podnete ovakve optužbe protiv Miloševića.

Nijedan srpski ili kosovski sud nikada nije ratne zločine na Kosovu okvalifikovao kao genocid.

Hašim Tači

Politički motivi

S obzirom na poteškoće sa kojima se suočava potencijalna tužba Kosova, motivi za Tačijevu pretnju se mogu tumačiti kao politički.

Prema James Ker-Lindziju iz Londonske škole za ekonomiju, tužba “delimično može biti pokušaj da se uguši glas nacionalista na Kosovu“.

“Bilo je mnogo pritužbi oko dijaloga između Beograda i Prištine (o normalizaciji odnosa) i mnogi smatraju da je vlada ’smekšala’ i da Srbiji prodaje interese Kosova, na primer, preko Asocijacije srpskih opština. Ovo može biti pokušaj da se pokaže da to nije tako“, kaže Ker-Lindzi z BIRN.

Tužba takođe može biti motivisana potencijalnom optužnicom protiv visokih ličnosti Oslobodilačke vojske Kosova od strane Specijalnih veća Kosova, koja uskoro treba da budu formirana, a koja će se baviti kršenjem ljudskih prava između 1999. i 2000. godine.

“Mnogi na Kosovu nisu naročito srećni u tom pogledu, jer veruju da će se time dovesti u pitanje pravednost njihove oružane kampanje za nezavisnost. Ovo može biti pokušaj da se opravda konflikt i da se pokaže da je Srbija bila angažovana u sistematskoj kampanji nasilja“, sugeriše Ker-Lindzi.

U izveštaju koji je objavio Savet Evrope 2011. godine, Tači se spominje kao politički vođa paravojne grupe koja je bila odgovorna za kršenje ljudskih prava, uključujući mučenje i trgovinu ljudskim organima.

Ukoliko tužba bude uspešno izvedena pred MSP, to će nesumnjivo opteretiti pregovore između Beograda i Prištine koje podupire Brisel.

“Beograd neće dobro prihvatiti takav potez. Međutim, ja ne mislim da bi to nanelo nepopravljivu štetu. Nijedna strana ne može sebi priuštiti da odustane od dijaloga“, kaže Ker-Lindzi.

Ako Kosovo uspešno podnese svoj slučaj pred MSP-om, Srbija može da uzvrati kontratužbom, uprkos naporima da se poboljšaju odnosi.

Direktor kancelarije Vlade Srbije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić odgovorio je na Tačijeve pretnje navodeći da “ako je neko počinio genocid na Kosovu, to su OVK i njeni komandanti“.

Kostić naglašava da ova retorika može dovesti do kontratužbe od strane Srbije.

Bacanje novca

Ishod tužbe Kosova će verovatno biti sličan slučaju kada su Srbija i Hrvatska pred MSP-om podnele tužbu i kontratužbu za genocid. Trebalo je nekoliko godina da se to reši, postupak je bio ekstremno skup, a rezultat je bio nezadovoljavajući za obe države.

Prema podacima hrvatskog ministarstva pravde, Hrvatska je potrošila 3,7 miliona evra na tužbu protiv Srbije, dok je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije saopštilo da je Beograd dao 800.000 evra za svoj neuspeli slučaj.

Ker-Lindzi smatra da podnošenje tužbe nije najefikasniji način da Kosovo reši zločine iz prošlosti.

“Tu svakako treba sprovesti celovita ispitivanja o tome šta se dogodilo, a izvršioci zločina treba da snose odgovornost. Međutim, dovesti ove slučajeve pred MSP, a ne pokrenuti postupke protiv pojedinačnih počinilaca, zaista nije najbolji pristup ovom pitanju“, rekao je on.

Kostić takođe smatra da bi tužba Kosova bila neproduktivna upotreba vremena ili resursa i da će odložiti napore za poboljšanje odnosa sa Srbijom.

“Srbija i Kosovo moraju da govore o svojoj ratnoj prošlosti i da nastoje da obelodane činjenice o sukobu i počinjenim zločinima, umesto da gube energiju na uzaludne radnje koje samo mogu dovesti do novih tenzija“, zaključuje je ona.

Preuzeto sa portala Balkan Insight