Zašto Srbija još nema tužioca za ratne zločine: Kandidat po meri vlasti
Kada će u Srbiji biti izabran novi tužilac za ratne zločine i šta će biti prioriet u njegovom radu, pitanje je koje se proteglo i do formiranja nove vlade. Dok iz nevladinih organizacija tvrde da je za odugovlačenje kriva politika, vlast to negira, a iz Državnog veća tužilaca kažu da bi u narednih mesec dana trebalo da završe svoj deo posla.
Listu kandidata za novog tužioca za ratne zločine Državno veće tužilaca (DVT) utvrdiće uskoro, rekao je za RSE Radovan Lazić, jedan od članova ovog organa.
Planovi, programi i ideje
“Pretpostavljam da će u septembru Državno veće tužilaca poslati listu Vladi, i tako završiti svoj deo posla. A dalje je na Vladi da da predlog Skupštini. Ne mogu vam reći kojom dinamikom će to dalje ići. Parlament je političko telo, pa kako glasa tako će da bude. Zato tu ne može biti nekih rokova”, kaže Lazić.
Zgrada Specijalnog suda u Beogradu, Ilustrativna fotografija
Po novom konkursu iz marta, procedura još traje i kandidati su predstavili plan i program ali postupak njihovog ocenjivanja još nije završen. Prethodni pokušaj da se izabere tužilac za ratne zločine propao je krajem 2015. godine, jer nijedan kandidat nije dobio većinu glasova 250 poslanika Skupštine Srbije.
Advokat Rajko Danilović, koji je na suđenjima zastupao porodice žrtava ratnih zločina, smatra da je Srbija predugo bez izabranog tužioca za ratne zločine i pretpostavlja da je politika umešala prste.
“Kao i uvek… Uvek su to neki stranački interesi. Verovatno ima nekih razloga u pozadini. Možda borba između klanova oko kandidata. I svako odugovlačenje daleko je od korisnog. Bez obzira na razloge, te veće tužilaca, te vlada, to što pre treba razrešiti”, objašnjava Danilović.
Milovan Drecun, poslanik vladajuće Srpske napredne stranke, tvrdi da pritisaka nema.
“Ja ne znam gde oni vide taj pritisak, i otkud to znaju… To je besmislena priča iz kruga onih koji su godinama na njoj dobro profitirali”, navodi Drecun.
Kandidati, biografije i bodovanje
Kako je navedeno u informaciji koju je DVT službeno prosledilo Radiju Slobodna Evropa, kandidati koji su predstavljali program organizacije i unapređenja rada javnog tužilaštva su: Snežana Stanojković, zamenik tužioca za ratne zločine, koja je postigla rezultat 19,6 bodova, Milan Petrović, rukovodilac Tužilaštva za ratne zločine koji je na tu funkciju imenovan nakon što je u januaru dotadašnji tužilac Vladimir Vukčević otišao u penziju (13,6 bodova), Dejan Terzić, sudija Apelacionog suda u Novom Sadu (11,6), Đorđe Ostojić, zamenik Republičkog javnog tužioca (10,8) i Milorad Trošić, zamenik Višeg javnog tužioca u Novom Sadu (9,2). Programe su predstavili 10. juna 2016. godine.
Milan Petrović
Sednica DVT na kojoj se utvrđuje lista kandidata, kako stoji u saopštenju koje je potpisala član DVT-a Svetlana Nenadić, još nije zakazana. Kako navodi DVT “Propisi koji se primenjuju u postupku izbora i predlaganja kandidata ne poznaju rokove kojima se određuje ‘krajnji rok’ postupanja”.
Nataša Kandić, iz Inicijative za REKOM, kaže da je teško naći pravnu logiku u činjenici da još nije izabran tužilac, zbog čega već mesecima u punom kapacitetu ne funkcioniše jedna od najvažnijih institucija u državi. Ona smatra da je problem to što vlasti nisu odgovarali raniji kandidati, a da su među sadašnjima oni koji su joj uglavnom po meri.
“Kao da su pisali program osluškujući šta će biti trend vlade. Ono što se čulo nakon njihove prezentacije je da zapravo ta komisija podržava njihove predloge da bi suđenja za ratne zločine prema Srbima trebalo da budu prioritet”, smatra Kandić.
Zato Nataša Kandić veruje da će biti ostvarena skupštinska većina za izbor novog tužioca za ratne zločine, iako među vizijama kandidata dominiraju ideje o suđenjima u odsustvu i inistiranje na opstanku zakona o univerzalnoj jurisdikciji, koji je za Hrvatsku sporan.
Nataša Kandić
“Ako je utisak da komisija to vidi kao prioritete, onda je apsolutno sigurno da će takav stav da prođe i kroz onu partiju koja zapravo odlučuje u skupštini. I da ćemo ubuduće imati velike štete u procesuiranju ratnih zločina. Zato što ćemo onda, zbog nerazumevanja uloge tužioca za ratne zločine, imati nešto što zapravo i ne predstavlja procesuiranje za ratne zločine nego politički pristup prema žrtvama”, zaključuje Kandić.
Kritike i pouke
Predstavnici vlasti žestoko su kritikovali prethodnog tužioca Vladimira Vukčevića pri kraju njegovog mandata, to su činili i u Parlamentu, što se od dela stručne javnosti tumačilo kao pritisak i slanje poruke šta bi trebalo da radi njegov naslednik.
“Ja sam ga kritikovao jer smatram da nije bio dovoljno ažuran na razotkrivanju zločina koji su počinjeni nad srpskim narodom u Hrvatskoj, i posebno na Kosovu i Metohiji. Novi tužilac za ratne zločine treba da bude profesionalac koji neće diskriminisati žrtve, koji će raditi po savesti i zakonu, i koji će učiniti sve da se razotkrije što je moguće više zločina. da se odgovorni za to procesuiraju bez obzira koje su nacije ili vere”, rekao je za RSE Milovan Drecun.
Sa druge strane, u DVT-u ne komentarišu mišljenja javnosti ali Radovan Lazić podseća da je novi saziv Veća sačekalo mnogo posla i da se od marta ne bira samo jedan tužilac.
“Ja ne mogu da kažem da je bilo pritisaka na Veće oko izbora tužioca za ratne zločine. Hoću da naglasim da se ne radi ni o kakvom odugovlačenju. Nego, jednostavno, sada je u toku konkurs za više od 30 tužilačkih i zameničkih mesta. I nijedan nije završen. Osim toga, izbor tužioca za ratne zločine je prilično ozbiljan proces i mislim da ga ne treba raditi na brzinu”, kaže Lazić.
Ipak, činjenica je da su među 11 članova DVT ministar pravde i predsednik skupštinskog Odbora za pravosuđe, koji su politički predstavnici. Pravni stručnjaci i Udruženje tužilaca Srbije, čiji predsednik Upravnog odbora je Radovan Lazić, poslednjih godina insistiraju da se političari isključe iz DVT-a i sa pravosudnih funkcija. Sa tim se slaže i Lazić: “To utiče na samostalnost tužilaštva. Druga stvar, na primer kod ministra se daje mogućnost da dva puta odlučuje o istim pitanjima. Evo baš primer kod izbora tužioca za ratne zločine, koji posle DVT-a ide na vladu. Ministar je i član DVT-a i član vlade, pa će odlučivati o istoj stvari dva puta. Što baš i nema neku logiku.”
Rajko Danilović
Za ove promene potrebna je izmena Ustava, a one su i obaveza Srbije u pregovaračkim poglavljima 23 i 24 o članstvu u Evropskoj uniji, koja ne toleriše uticaj izvršne vlasti na sudstvo i tužilaštvo. Advokat Rajko Danilović zaključuje da sa tim što pre treba raskrstiti, jer politike u pravosuđu ne sme biti.
“Najnormalnije je da tu politike nema. Ne može se u Evropu sa politizovanim tužiocem za ratne zločine”, ukazuje Danilović.
Preuzeto sa portala Slobodna Evropa.
