Protiv odluka poverenika do sada podneta 21 tužba

Tužba koju je Republičko javno tužilaštvo podnelo na inicijativu Ministarstva odbrane protiv odluke poverenika za informacije od javnog značaja da dostavi Fondu za humanitarno pravo informacije o oficirima Vojske Jugoslavije Mladenu Ćirkoviću i Goranu Jevtoviću, u delu javnosti je ocenjena kao pritisak na rad nezavisnih istitucija.

Međutim, prema informacijama koje su nam dostavili iz kancelarije Poverenika, ovo nije prva takva tužba.

U odgovoru za Insajder.net iz kancelarije Poverenika navode da je samo ove godine Ministarstvo odbrane iniciralo devet tužbi povodom rešenja o dostavljanju informacija Fondu za humanitarno pravo, a o njima Upravni sud još nije odlučio.

U odgovoru se takođe navodi:

“Bilo je i drugih tužbi Republičkog javnog tužilaštva protiv odluka Poverenika, ukupno 21, gotovo sve, osim napred navedenih, na inicijativu nižih tužilaštava (opštinskih i tada okružnih) i one su odbijene ili odbačene od tada Vrhovnog suda Srbije, odnosno Upravnog suda (od 2010). U jednom slučaju, na inicijativu Višeg suda u Beogradu, Upravni sud je delimično uvažio tužbu i predmet vratio na ponovni postupak, u kom je Poverenik doneo istu odluku, koja nije osporena.”

Šabić: Taman posla da ugrožavam bezbednost države

Poslednje tužbe koje je Republičko tužilaštvo podnelo na inicijativu Ministarstva odbrane izazvale su brojne reakcije i zbog toga što se u tužbi navodi da bi objavljivanje informacija o profesionalnom angažovanju dva oficira Vojske Jugoslavije tokom sukoba na Kosovu ugrozilo odbranu zemlje, nacionalnu i javnu bezbednost i ličnu bezbednost oficira.

U tužbi se navodi i da je davanje takvih podataka suprotno interesima Republike Srbije, “a interes zemlje je pretežniji od interesa drugog da zna”, navodi se u tužbi protiv odluke Poverenika, koju prenosi N1.

Ove informacije tražio je Fond za humanitarno pravo, iz kog poručuju da Tužilaštvo “zloupotrebljava zakonska ovlašćenja” da bi zaštitilo pojedince i institucije od odgovornosti za zločine iz prošlosti.

Šabić se uglavnom uzdržava od komentara do odluke suda, ali Blic prenosi njegovu kratku reakciju na tvrdnju da ugrožava bezbednost zemlje: “Taman posla da ugrožavam bezbednost države”, rekao je Šabić.

On dodaje i da je “ubeđen da će sud odbiti ovu tužbu”, a takav zaključak zasniva na dosadašnjem iskustvu, jer je i do sada, kako se navodi, odbijeno više stotina pritužbi na njegov rad.

Šabić je za jučerašnje izdanje Danasa rekao i da će u kontekstu pregovora o tek otvorenom Poglavlju 23 i generalno mnogi u zemlji i u inostranstvu podnošenje ovakve tužbe primiti s ozbiljnim nerazumevanjem. Poglavlje 23 podrazumeva reformu pravosuđa i osnovnih prava.

“Ostaje da vidimo da li je i kako moguće da Tužilaštvo obrazloži, odnosno objasni, a sud prihvati, stav da bi objavljivanje podatka o tome ko je pre skoro 20 godina vršio nekakvu funkciju u danas nepostojećoj jedinici, danas nepostojeće vojske, danas nepostojeće države, moglo na bilo kakav način ugroziti bezbednost Republike Srbije”, rekao je Šabić za Danas.

Optužbu da ugrožava bezbednost Šabić smatra apsurdnom i zbog toga što poverenik nikad ne daje informacije, već samo u skladu sa zakonskim ovlašćenijma odlučuje o pravu javnosti da tražene informacije dobije.

Test javnog interesa

U svih devet slučajeva, u vezi s kojima su podnete i tužbe na inicijativu Ministarstva odbrane, poverenik je naložio tom ministarstvu da informacije učine dostupnim Fondu, kao tražiocu informacija u ime javnosti.

“Svoje stavove poverenik je obrazložio zakonskim argumentima i standardima međunarodne prakse”, navodi se u odgovoru Kancelarije poverenika Insajderu.

U odgovoru na pitanje da li je poverenik od Ministarstva odbrane tražio detaljno objašnjenje tajnosti podataka, odnosno test štete i test javnog interesa, iz kancelarije Poverenika navode i to da je samo Ministarstvo odbrane bilo dužno da primeni ovaj test.

“Generalno, tajnost dokumenata koji su predmet zahteva tražioca, po zakonu, ne znači nužno i da je njihova dostupnost javnosti zabranjena. Zakonska je obaveza organa vlasti koji postupa po zahtevu da sprovede test javnog interesa, odnosno test štete, i odmeri koji je interes pretežniji, interes javnosti da zna ili interes koji se štiti poverljivošću.”

Postavlja se pitanje da li je Ministarstvo odbrane pre iniciranja tužbe primenilo ovaj test i zbog čega nije obrazložilo na koji način otkrivanje informacije koje je tražio Fond za humanitarno pravo mogu da ugroze bezbednost zemlje.

Rešavajući po žalbi Fonda za humanitarno pravo, Poverenik je naložio Ministarstvu odbrane da dostavi tražene podatke jer samo pozivanje na tajnost i neobrazloženi stav da bi otkrivanje informacija nanelo štetu nisu dovoljni, već da organ javne vlasti mora dokazati da bi štetne posledice zaista i mogle nastupiti.

Prema navodima Fonda, tužilaštvo je u tužbi protiv odluke Poverenika navelo da nije potrebno “posebno dokazivati da bi njihovim odavanjem nastupile posledice po interes zemlje”, što ocenjuju kao odstupanje od Zakona o slobodnom pristupu informacijama.

Preuzeto sa portala Insajder