Žrtve genocida u drugom planu

Uoči obeležavanja 21. godišnjice genocida u Srebrenici, ponovo su političari preuzeli javni prostor koji pripada žrtvama. Umesto podsećanja na zločin, solidarnosti sa porodicama žrtava, javnost je zapljusnuta međusobnim optužbama i zatezanjima odnosa između političara BiH i Srbije.

Sugestija organizatora komemoracije da u Potočare ne dolaze oni koji negiraju genocid dovela je i do poziva mandataru nove vlade Srbije Aleksandru Vučiću da prekine komunikaciju sa pojedinim bošnjačkim političarima.

Ponavljaju se slike koje su, na žalost, sve uobičajenije svakog 11. jula. Političari preuzimaju prostor unutar javnog sećanja koji pripada žrtvama i koji, kada su žrtve u prvom planu, znači konkretan i simbolički korak ka pomirenju, kaže zamenica izvršne direktorke Fonda za humanitarno pravo Marijana Toma.

Marijana Toma

„I prošle godine smo imali sličnu situaciju gde je odlazak Aleksandra Vučića i ono što se desilo u Srebrenici u potpunosti skinulo fokus sa priče o ljudima koji su bili sahranjeni tog dana, načina na koji su izbubili život i pravne kvalifikacije tog zločina“, podseća Toma.

„Ne može se govoriti ni o kakvoj dobroj volji političara kada žrtve genocida stavljaju u drugi plan“, konsatuje ona.

Za razliku od prošle godine kada je Vučić pozvan u Srebrenicu, ovoga puta je od Organizacionog odbora za obeležavanje godišnjice genocida stigla poruka da je državni vrh Srbije nepoželjan 11. jula na komemoraciji u Potočarima.

“Zbog prošle godine i svega onoga što se dogodilo, procenili smo da, bilo ko, ko negira genocid svojim dolaskom 11. jula unosi nervozu među građane i da mi ne možemo da mu garantujemo da li će biti kamenovan, izviždan, da li će se nešto desiti”, objasnio je za RSE načelnik Opštine Srebrenica Ćamil Duraković.

“Želim najbolje moguće odnose sa Bosnom i Bošnjacima, ali je izvesno da ni njima ni bilo kome drugom neću dozvoliti da gaze Srbiju”, poručio je mandatar nove vlade Srbije Aleksandar Vučić, koji je prošle godine 11. jula u Srebrenici napadnut i gađan kamenicama, i koga je obezbeđenje evakuisalo iz Potočara, a što je Vučić kasnije obilato koristio u dnevno političke svrhe.

“Prihvatamo njihovu ideju da smo višak u Srebrenici. Oni su kod nas uvek dobrodošli”, rekao je sada Vučić.

Memorijalni centar Potočari, 11. jul 2015. godine

To je mogla biti i poruka njegovoj Srpskoj naprednoj stranci, čiji je jedan od potpredsednika Marko Đurić zatražio od mandatara da odmah prekine svaku komunikaciju sa bošnjačkim političarima “koji ne žele mir i saradnju sa Srbijom”.

“I sa gospodinom Durakovićem, i odlično znamo da iza njegovog ponašanja i njegovog šovinističkog divljanja stoji i zvanično Sarajevo i Bakir Izetbegović”, rekao je Đurić.

Predsedavajući predsedništva BiH Bakir Izetbegović rekao je prethodno međutim, da ni on nije srećan sa “emotivnom odlukom” organizacionog odbora komemoracije u Potočarima.

“Žao mi je što je odluka takva, razumem je. Da su mene pitali ne bi je doneli takvu. Nisu, ali to je njihovo pravo. Oni sahranjuju svoje mrtve i oni imaju svoju bol i moramo pokazati razumevanje za takvu odluku”, rekao je Izetbegović.

Fadila Memišević

Prisećajući se prošlogodišnjeg incidenta, Fadila Memišević, predsednica Društva za ugrožene narode u BiH, kaže da se 11. jula skreće fokus sa srebreničkih žrtava i samog zločina.

“Žrtve imaju pravo da budu ogorčene. One su danas izrazile svoje nezadovoljstvo na Organizacionom odboru i nisu želeli da iko dolazi upravo zato što su žrtve tog dana bile u seni. Niko više nije govorio ni koliko je bilo ukopanih, i na kraju krajeva ono što je najgore je da se uopšte više ne govori o zločinu, ko ga je počinio, niti se osuđuje taj zločin, nego da li je napadnut Vučić ili da li je došao taj i taj političar”, kaže Memišević.

Ona kaže i da se boji da političari previše zloupotrebljavaju žrtve i da na taj način ogroman zločin koji se dogodio, genocid, postaje banalizovan.

Polemike političara na kraju ne doprinose ni pomirenju. Na to ukazuje Marijana Toma iz Fonda za humanitarno pravo.

“Mi ne možemo da govorimo o pomirenju kada gledamo političke interpretacije i političke sukobe u trenucima kad je najvažnije da se fokusiramo i sećamo onih ljudi koji su izgubili život na taj dan pre 21 godine”, zaključuje Toma.

U Srebrenici je Vojska Republike Srpske u julu 1995. godine ubila više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka. U to vreme Srebrenica je bila “zaštićena zona” UN-a.

Evropski parlament zvanično je proglasio 11. juli Danom sećanja na genocid širom EU.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa