Prioritet da budu “Braća Bitići”, “Štrpci”, “Srebrenica”…

U delu programa u kome govori o prioritetnim predmetima, ističe da su to “Braća Bitići”, “Štrpci”, “Srebrenica”, “Veliki park”, “Naser Orić” i “Trgovina organima”

Beograd – Određivanje prioritetnih predmeta, poput “Braće Bitići”, “Štrbaca”, “Srebrenice”, “Velikog parka”, “Nasera Orića” i “Trgovine organima”, prebacivanje predmeta u Tužilaštvo za ratne zločine, osnivanje Službe za pomoć i podršku oštećenim i svedocima, osnaživanje oficira za vezu, posebno regionalnih, donošenje Strategije za procesuiranje ratnih zločina – glavni su aspekti programa kandidata za tužioca za ratne zločine Milana Petrovića, u koji je Danas imao uvid.

Petroviću, koji se trenutno nalazi na mestu rukovodioca Tužilaštvom za ratne zločine, Državno veće tužilaca (DVT) za predstavljanje programa rada organizacije i unapređenja rada ove institucije u periodu od 2016. do 2022. dalo je 13,6 od mogućih 20, pa se tako našao na drugom mestu, odmah iza zamenice tužioca Snežane Stanojković, koja je dobila čak 19,6 poena. U svom programu, Petrović navodi šta je sve uradio otkako je rukovodilac Tužilaštvom, pa tako ističe da je radi unapređenja rada iz Tužilaštva dostavio Službi za otkrivanje ratnih zločina svu dokumentaciju radi formiranja baze počinjenih zločina na teritoriji bivše SFRJ u toj Službi.

“U narednom periodu predstoji ubacivanje podataka iz predmeta koji se nalaze kod jednog broja viših tužilaštava”, ukazuje Petrović i dodaje da je reč je o 449 predmeta koji se nalaze u Višem javnom tužilaštvu u Vranju, 31 predmetu iz VJT u Leskovcu i sedam predmeta koji se nalaze u VJT u Nišu. Prema njegovom planu, predmeti bi trebalo da se preuzmu do kraja godine.

Takođe se pohvalio da je od preuzimanja rukovodilačke funkcije, šest tužilačkih pomoćnika i jednog istražitelja odredio tako da jednog zamenika tužioca prati jedan pomoćnik i jedan istražitelj.

“Ovakav način rasporeda i zaduženja do kraja maja 2016. rezultiralo je većim učinkom i efikasnijim radom”, ističe Petrović i to objašnjava podatkom da u 2015. nije potvrđena nijedna optužnica, a da ih sada ima osam, kao i da je zaključen Sporazum o priznavanju krivičnog dela na 10 godina zatvora i da su otvorene tri istrage.

Petrović smatra i da se neminovno nameće potreba za osnivanjem Službe za pomoć i podršku oštećenim i svedocima, pa je tako jednu zaposlenu osobu iz odeljenja za odnose s javnošću rasporedio na poslove pomoći i podrške svedocima i oštećenima.

“Moja aktivnost biće usredsređena na donošenje Protokola Tužilaštva za ratne zločine o obaveznom informisanju žrtava i svedoka o svim aspektima suđenja. Takođe, moja aktivnost na ovom planu odnosiće se na izmenu Zakona o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku u kome treba uvesti novu zaštitnu meru “nadzor i kontrola komunikacija zaštićenih lica iz razloga njihove bezbednosti”, napisao je Petrović i to boldovao.

On dalje govori o oficirima za vezu. “Regionalnim oficirima za vezu stavio sam u zadatak da istražuju podatke iz informacija o lokacijama tajnih grobnica koje se nalaze izvan Republike Srbije, čime će se doprineti rešavanju sudbine nestalih lica”, objašnjava Petrović. Ističe i da se saradnja sa Tužilaštvom BiH odvija u “punijem obimu” nego saradnja sa Državnim odvjetništvom Republike Hrvatske, “a aktivnosti ova dva tužilaštva u narednom periodu moraju ići za tim da se od strane Tužilaštva BiH procesuiraju i teži zločini učinjeni prema licima srpske nacionalnosti i preduzimanju značajnijih aktivnosti na otkrivanju tajnih grobnica”.

U delu u kome govori o prioritetnim predmetima, ističe da su to “Braća Bitići”, “Štrpci”, “Srebrenica”, “Veliki park”, “Naser Orić” i “Trgovina organima”. Jedan od zadataka Tužilaštva, naglašava, treba da bude sprečavanje nekažnjivosti učinilaca krivičnih dela ratnog zločina, a potom u zagradi dodaje: “Dosledan krivični progon svih izvršilaca krivičnog dela ratnog zločina bez obzira na njihov status, državljanstvo, nacionalnost ili drugu osobenost, a prema sačinjenoj listi prioriteta”.

Strategija za procesuiranje ratnih zločina

Milan Petrović ukazuje da je neophodno doneti Strategiju procesuiranja ratnih zločina. Ističe da je nacrt Strategije dostavljen određenim subjektima i dodaje da tokom juna očekuje da se završe sa sugestijama i primedbama kako bi se uradio konačan tekst. Ciljevi strategije, prema njegovom mišljenju su, između ostalih, povećati efikasnost predistražnog, istražnog i postupka po podignutim optužnicama, predvideti kriterijume za određivanje prioriteta predmeta, izvršiti kategorizaciju predmeta, ostvariti u punom obimu pomoć i podršku oštećenima i svedocima, unaprediti regionalnu saradnju…

Preuzeto sa portala Danas