Prioriteti suđenja u odsustvu i zločini nad Srbima

Srpsko Tužilaštvo “po pravilu goni izvršioce koji su počinili zločine na štetu hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika”, dok je obratno izuzetak

Beograd – Procesuiranje odgovornih za zločine izvršene nad licima srpske nacionalnosti, insistiranje na suđenjima u odsustvu i sporazumima o priznavanju krivičnog dela, kritika na račun Hrvatske, jer “osporava nadležnost pravosudnih tela Republike Srbije za ratne zločine počinjene na celom prostoru bivše Jugoslavije”, i pribavljanje podataka o predmetima ratnih zločina izvršenih na štetu srpskih civila od Tužilaštva BiH – neki su od glavnih aspekata programa rada Tužilaštva za ratne zločine 2016- 2022. kandidatkinje za mesto tužioca za ratne zločine i trenutne zamenice tužioca, Snežane Stanojković.

Njen program, u koji je Danas imao uvid, neznatno se razlikuje od prethodnog, koji je predstavila na prošlom neuspešnom konkursu, ali je vidljivo insistiranje na procesuiranju zločina nad osobama srpske nacionalnosti. Ni u jednom delu svog programa Stanojković ne spominje žrtve bošnjačke, albanske ili hrvatske nacionalnosti.

Takođe, Stanojković ni ovog puta nije odustala od suđenja u odsustvu, iako je preporuka svih relevantnih međunarodnih institucija bila i ostala da se takva suđenja ne sprovode i iako je domaća stručna javnost burno reagovala zbog tog njenog predloga na prošlogodišnjem konkursu. Ali je odustala od rečenice da je ostvarila brojne lične kontakte, pre svih sa glavnim tužiocem Haškog tribunala Seržom Bramercom. Inače, Bramerc je, prema našim saznanjima, bio prilično kivan zbog toga.

Državno veće tužilaca (DVT) nedavno je upravo programu Snežane Stanojković dalo najviše poena od pet kandidata za funkciju tužioca za ratne zločine – čak 19,6 od 20. Tako je učinilo i na prethodnom konkursu, iako je, na primer, dobila lošu ocenu od njenog tadašnjeg šefa i bivšeg tužioca za ratne zločine Vladimira Vukčevića. Interesantno je da ona u svom programu spominje u negativnom kontekstu Vukčevića, pošto o “aktuelnim zahtevima” i “očekivanjima” za unapređenje rada Tužilaštva kaže: “Često potpuno nesprovodljivi, takvi zahtevi i očekivanja su u nekim slučajevima javno prihvatani i od strane Tužioca za ratne zločine, a posebno od njegovog zamenika zaduženog za informisanje javnosti o radu Tužilaštva”. Bez sumnje misli na Bruna Vekarića.

Iako su pojedini članovi DVT prethodnih meseci, nakon neuspešnog prošlog konkursa, u pravnim krugovima obećavali da će drugačije ocenjivati programe kandidata da se prošlogodišnje greške ne bi ponovile, nije bilo promene, Stanojković je dobila najviše bodova. “Delotvorna saradnja sa nadležnim tužilaštvima pre svega zahteva preispitivanje i kvalitativno unapređivanje dosadašnje saradnje, jer do sada nisu ostvareni zajednički postavljeni i očekivani rezultati, posebno u delu koji se odnosi na procesuiranje odgovornih za zločine izvršene nad licima srpske nacionalnosti”, ističe Stanojković u svom programu.

Kako ukazuje, srpsko Tužilaštvo “po pravilu goni izvršioce koji su počinili zločine na štetu hrvatskih civila ili ratnih zarobljenika, jer su oni u značajnom broju državljani Srbije sa prebivalištem u našoj državi i dodaje da je dostupnost nekog pripadnika hrvatske vojske ili policije koji je počinio ratni zločin protiv srpskih civila “izuzetak”.

Stanojković navodi da Hrvatska “osporava nadležnost pravosudnih tela Republike Srbije za ratne zločine počinjene na celom prostoru bivše Jugoslavije”. Dodaje da hrvatski “politički uticaji” u značajnoj meri koče proces krivičnog gonjenja potencijalno osumnjičenih za zločine počinjene na štetu Srba početkom ratnih sukoba 1991. pogotovo krivična dela ratnog zločina izvršena tokom akcije hrvatske vojske “Bljesak ” i “Oluja”, te naglašava da bi se sastala sa Glavnim državnim odvjetnikom Hrvatske “o čemu ne bi bilo dato nikakvo obaveštenje za javnost”.

Ona dalje ističe da je njeno zalaganje za suđenje u odsustvu “tendeciozno” označeno kao glavna karakteristika njenog prethodnog programa i “kamen spoticanja” u odnosima sa Hrvatskom. “Neosnovanost ovakve kritike jasna je već samo na osnovu jednog podatka Državnog odvjetništva Republike Hrvatske. Prema evidenciji DORH u periodu od 13. februara 2012. u vreme pristupanja EU, Hrvatska je sprovela suđenje u odsustvu protiv 2.999 lica”, ukazuje Stanojković.

Programe kandidata naš list dobio je od Državnog veća tužilaca.

Sastanci sa Euleksom

Stanojković kaže da će, ako bude izabrana za tužioca za ratne zločine, insistirati na redovnim sastancima sa predstavnicima tužilaštva Euleksa, smatra da bi osnivanje odeljenja za zaštitu i podršku svedocima u okviru Tužilaštva uz poboljšanje saradnje sa Jedinicom za zaštitu dalo najbolje rezultate, te ističe da bi se zalagala da se izvrši izbor zamenika tužilaca, a zatim i obezbede dodatna zamenička mesta i povećanje broja tužilačkih pomoćnika.

Preuzeto sa portala Danas