Bruno Vekarić: Šešelj će 31. marta biti u Hagu

Zamenik glavnog tužioca za ratne zločine Srbije,Bruno Vekarić, kaže u Intervjuu nedelje RSE da je nedavno glavni tužilac Vladimir Vukčević predao posao svom zameniku Milanu Petroviću, a da je konkurs za novog glavnog tužioca u toku. Time se, kako je istakao, okončava višemesečna farsa sa pokušajem nezakonitog i neustavnog penzionisanja Glavnog tužioca bez odluke nadležne skupštine Srbije.

Vekarić tvrdi da se mnoge presude za ratne zločine poslednjih godina obaraju na sudu ili se vraćaju na ponovno suđenje, da se u međuvremenu optuženi slobodno šetaju po Srbiji, da se u Tužilaštvu nalazi pozamašna dokumentacija spremna za Specijalni sud za ratne zločine pripadnika OVK (Oslobodilačke Vojske Kosova). Naš sagovornik, takođe, objašnjava kako je moguće da je mali broj optuženih za zločine u Srebrenici ili na Kosovu uprkos otkrivenim masovnim grobnicama po Srbiji u kojima su tajno sahranjivana tela ubijenih. Bruno Vekarić smatra da će Vojislav Šešelj biti prisutan na izricanju presude31. marta  Haškom tribunalu.

Vekarić: Situacija se normalizovala. Gospodin Vukčević je predao dužnost svom prvom zameniku, Milanu Petroviću, koji je sada rukovodilac Tužilaštva. Milan Petrović je zaposlen u Tužilaštva od njegovog osnivanja i stoji iza mnogih optužnica koje je Tužilaštvo za ratne zločine podiglo. Mislim da je to jedan kontinuitet koji je svakako potreban u radu ovako ozbiljne institucije, kao što Tužilaštvo za ratne zločine svakako jeste.

RSE: Da li ste Vi konkurisali?

Vekarić: Nisam. Posle onakvih ataka na mene, kada je bila ugrožena i moja porodica, zaista mi ne pada na pamet. Jedanaest guma mi je probušeno. Vodi se postupak zbog pretnje meni. Postoji jasan odgovor ko je to uradio, a nema nikakve sankcije. Prema tome, ja sam potpuno deprimiran u tom smislu.

RSE: Čija je krivica što mnoge optužnice padaju na sudu – Ovčara, Lovas, Ćuška? Mnogi od okrivljenih se šetaju slobodno po Beogradu ili nekim drugim mestima.

Vekarić: Mislim da je to najveća tragedija. Interes jednog normalnog, civilizovanog društva treba da bude da ljudi, koji su okrvavili ruke, bez obzira ko su žrtve, ne smeju slobodno da se šetaju ulicama i ne smeju da budu u prodavnicama i na utakmicama zajedno sa nama.

RSE: Čija je onda to odgovornost?

Vekarić: Ne možemo naći isključivog krivca. Sami ste nabrojali nekoliko predmeta. Za Ovčaru je Ustavni sud odigrao ključnu ulogu da bi se to na neki način relativizovalo kasnije kroz odluke Apelacionog suda. U ovim drugim predmetima je reagovao Viši sud, pa posle i Apelacioni, na način koji je potpuno adekvatan radu sudova. Oni donose sudske odluke. Ako su tužioci, kako kažete, krivi za to, to su isti ljudi čije su optužnice ranije potvrđivane, čije su optužnice ranije prolazile. Odjedanput se sada stvara, možda, zbog novog ZKP-a, jedna atmosfera da nam teže prolaze optužnice, čak se i oko takvih predmeta, kao što su Srebrenica ili Štrpci, na neki način vodi pravosudna debata, odnosno “rasprava” između suda i tužilaštva o takvim događajima.

RSE: Od kada se to događa?

Vekarić: Nekoliko poslednjih godina. Upravo kako ste i naveli, od onda od kada su počeli da se stvaraju problemi u predmetima ratnih zločina.

RSE: Da li se to poklapa sa dolaskom Naprednjaka i koalicije na vlast?

Vekarić: Ne bih voleo da to vezujem za neke političke faktore jer su političari poznati po tome da njih ova tema previše ne zanima i smeta im u pozicioniranju na političkoj sceni, posebno Naprednjacima. Oni se obraćaju svom glasačkom telu, svojoj ciljnoj grupi, koja svakako ne podržava suđenje za ratne zločine.

RSE: Za koliko slučajeva ste pripremili dokumentaciju za Specijalni sud za zločine pripadnika OVK-a?

Vekarić: Ne znam za koliko slučajeva. Znam samo da je velika dokumentacija u razmatranju i to nije ništa novo. Špekulacije koje su bile u javnosti da Vukčević nešto nije dao svom zameniku, nisu tačne.

RSE: Koliko je ljudi u zatvoru za genocid u Srebrenici?

Vekarić: Mi nismo nijedan ratni zločin tretirali kao genocid. Osvrćemo se na pojavu koja se desila, na ta strahovita ubistva, likvidaciju muslimanskog stanovništva. Sada tretiramo tih naših osam, a prethodno još petoricu, kroz postupak koji se vodi. To je živ slučaj.

RSE: U zatvoru za sada niko nije?

Vekarić: Jeste, kako nije. Pritvor je bio ukinut. Prvo imate petoricu Škorpiona, koji su bili na izdržavanju kazne, to je slučaj u Srebrenici. Različite su njihove sudbine. Jedan je poginuo, dok je išao na slobodan vikend. Nekoliko njih je u zatvoru, nekolicini je već istekla kazna. Sada imamo novi predmet Srebrenica, gde smo uhapsili osmoricu. Na njemu smo radili zajedno sa našim kolegama iz Bosne i Hercegovine. Očekujem mnogo od tog predmeta. To je veoma veliki slučaj i nadamo se da ćemo uspeti da uđemo u sledeću procesnu fazu.

RSE: Kolika je, po Vašem mišljenju, odgovornost Tužilaštva što nije promenjeno većinsko mišljenje u Srbiji – da su Srbi najveće žrtve, da im se zločini nepravdeno pripisuju, da u Srebrenici nije bilo genocida, da najveća masovna ubistva u Sarajevu nisu činili Srbi sa Pala i tako dalje. Haški optuženici se dočekuju kao heroji.

Vekarić: Mi nismo voljena institucija. Nas zaista većina prezire. Pogledajte, po imenu i prezimenu, naše sajtove, pa ćete videti da smo, bukvalno, izloženi mržnji pojedinih ljudi zbog toga što radimo posao koji je predviđen zakonom.

RSE: Ali, interesantno je, vas kritikuju, s jedne strane, oni koji ne bi da se sudi ratnim zločinima, ali vas kritikuju i one nevladine organizacije i pojedinci koji smatraju da se vi zaustavljate do jednog nivoa odgovornosti i da nećete da idete dalje.

Vekarić: Nije to tako jednostavno. Mi se ne zaustavljamo. Znate da su gorili arhivi DB-a posle 5. oktobra. Prema tome, da bi neko mogao da ima jasnu optužnicu protiv nekog visoko pozicioniranog lica, morate da imate dokaze za takve stvari. Mi često jesmo na udaru, kako kažete, respektabilnih nevladinih organizacija, ali sa druge strane, mi njih i razumemo. Upravo takva kritika državnih organa je veoma poželjna. U protivnom bi se svi uspavali i niko ne bi radio svoj posao. Nije lako procesirati takve zločine, posle toliko vremena, kada jednostavno vidite da i u regionu imaju veoma restriktivan pristup ratnim zločinima. U Hrvatskoj se veoma malo procesiraju zločini nad Srbima, u Bosni i Hercegovini je otprilike samo deset posto zločina nad Srbima, u odnosu na 90 posto.

RSE: Vi mi sada potvrđujete tezu koja je prisutna u javnosti – da se meri, koliko je učinjeno kod suseda, pa ćemo toliko učiniti i mi?

Vekarić: Ne može to tako da se gleda. Ja sam veliki protivnik takvog gledanja na stvari. Postoje zločinci, postoje žrtve. Uopšte nije važno koje su nacionalnosti. To je jedini pravi i tužilački pristup. Da li ima zločina ili nema – to treba da bude u našem fokusu.

RSE: Poslednja vest iz Tužilaštva za ratne zločine je zahtev nadležnim organima Nigerije za obavljanje razgovora sa doktorom Filipom Ndžemanzijem, lekarom koji je izjavio da je Hašim Tači, zajedno sa još jednim, trgovao organima otetih Srba na Kosovu. Koliko su ti dokazi relevantni? Koliko je relevantan taj svedok? Šta očekujete od toga?

Vekarić: Tužilaštvo reaguje po zakonu. Kako kaže stara fraza: “Dopro je glas do Tužilaštva” da neko ima saznanja, da se desilo neko krivično delo iz korpusa dela koja mi obrađujemo. Imamo reakciju tog istog doktora koji je rekao da će vrlo rado dostaviti dokaze našem Tužilaštvu da je to tak bilo.

RSE: I to se sada očekuje?

Vekarić: Mi smo uputili, putem međunarodne pravne pomoći, preko Ministarstva pravde, molbu nigerijskim državnim organima da po tome postupe. Koliko je realno da dođemo do dokaza, sačekajmo da vidimo šta će dostaviti. Teze, da su organi naših ljudi išli u Nigeriju, su besmislica. Niti je to moglo fizički da se desi, niti se to dešavalo.

Bruno Vekarić u razgovoru sa Brankom Mihajlović

Eventualno, ono što možemo očekivati od toga, jeste da su različite klinike, gde su se vršile transplantacije organa, kao što je Medikus, gde već postoje osuđujuće presude, eventualno bile u komunikaciji sa nekim ljudima koji, možda, preporučuju donatore za takve stvari. To su užasne stvari, ali trgovina organima je treći ili četvrti biznis u svetu, koji donosi najveći profit, onda me ni ne čudi da se takve stvari dešavaju.

RSE: Koliko je u Srbiji osuđeno ljudi za zločine na Kosovu – pripadnika vojske, policije?

Vekarić: Više od 20 je dobilo osuđujuće presude. Različiti predmeti su u različitim fazama postupka. Najveći zločini koji su tretirani, kao što je zločin u Ćuškoj, je vraćen ponovo na suđenje i ide sve iz početka, a imali smo osuđujuću presudu. Mnogi su dobili maksimalne kazne. To je bio strašan zločin nad albanskim civilima, i u tom smislu, mi smo zaista predano radili.

RSE: Vi ste predano radili?! Samo pogledajmo masovne grobnice po Srbiji, koje se otkrivaju, od Batajnice, do poslednje na jugu Srbije. Pri tome, samo 20, i to ne osuđenih, nego još vraćeni postupci. Zar to nije obeshrabrujuće?

Vekarić: Jeste, pogotovo za nas koji pišemo te optužnice i koji pokušavamo da dođemo do odgovornih za te zločine. Spomenuli ste grobnice. Šta mislite, ko je otkrio te grobnice? Na osnovu čijih akta je došlo do toga da se rade ekshumacije? Uradilo je to Tužilaštvo za ratne zločine, odnosno naši zamenici. Mi smo uspeli da dođemo i do Rudnice.

Sećate se kako su nas u javnosti tretirali, kada smo prvi put, na osnovu te informacije, tumarali po određenom lokalitetu gde imali informacije da se nalaze posmrtni ostaci Albanaca. Oni nas ismevaju, oni crtaju stripove sa našim likovima, te na kraju, nađemo 57 tela. Opet nakon toga pritisak na nas, ove ili one vrste.,to su zabrinjavajuće stvari. Tu je i Vlada Srbije korektno reagovala i Komisija za nestale i Veljko Odalović i sam premijer Vučić. Korektno su reagovali jer su odvojili sredstva da se to uradi.

RSE: Koliko još imate slučajeva koji su u obradi, vezano za masovne grobnice?

Vekarić: U predistražnom postupku imamo bar 30 takvih predmeta. Ali, opet se vraćamo na poglavlje 23, odnosno na izveštaj Evropske komisije – kapaciteti Tužilaštva su zaista veliki problem. Nas ima bukvalno petero koji radimo sve te predmete. Žrtava ima, ja mislim, 100.000 na prostorima bivše Jugoslavije, za koje smo mi potencionalno nadležni za te stvari.

S druge strane, postoji vrlo loš odnos javnosti. Naravno, ljudi to gledaju potpuno drugačije. Ako je neko silovao u okviru korpusa ratnih zločina, oni će da kažu “Pa dobro, to je bio rat”, ako se desilo obično silovanje, oni će reći “Strašno, hajde da to rešimo”, što meni nije jasno. Kako ljudi mogu da tolerišu da je neko ubio žene i decu i da kažu da je to patriotizam? To meni nikada neće biti jasno.

RSE: Da li ste gledali film mladog autora Glavonića koji se prikazuje na festivalu u Berlinu, o masovnim grobnicama, pre svega u Batajnici? Da li Vas zanima?

Vekarić: Nisam. Svakako da me zanima, to ćemo morati da pogledamo. Želim da Vas uputim na jedan novi film koji je nastao u saradnji bosanskog i našeg tužilaštva, a to je film koji se zove Voz 671, a tiče se otmice u Štrpcima. To je zaista sjajan dokumentarac koji će nas, nažalost, vratiti u te godine i u taj strašan zločin koji je dugo prikrivan.

RSE: Da Vas vratim na film Svedoci, o tretmanu zaštićenih svedoka. Ti ljudi dosta optužuju vas u Tužilaštvu za tretman.

Vekarić: Ključ u rešavanju ovih predmetima upravo jesu svedoci. Da postoje problemi u sistemu zaštite, postoje. Sami smo se u to uverili. Mi imamo tri zaštićena svedoka i sva trojica imaju određene probleme, koje mi, kao Tužilaštvo, teško možemo da rešimo.

RSE: Da li se nešto promenilo?

Vekarić: Da. Nastojimo da menjamo. Imamo u MUP-u dosta razumevanja. Shvataju da je to ranije bio problem i sada, kroz jedan novi sistemski pristup, pokušavaju da to zaista promene. Ni mi ne želimo da to uvek bude osenčeno u izveštajima svih međunarodnih organizacija i da kažu da u Srbiji postoji problem sa svedocima. Ko će posle svedočiti?! Vrlo su racionalni razlozi ukoliko, oni svedoci, koji su bili pod zaštitom Tužilaštva, imaju probleme.

RSE: Šta je sa slučajem ubistva braće Bitići?

Vekarić: Još jedan predmet na kojem se radi deset godina. Radimo ga zajedno sa Amerikancima. Sve ono što mi znamo, znaju i oni. Nadam se da će se u jednom momentu rešiti.

RSE: Pomenuli ste slučaj Škorpioni. Ako se ne varam, oni su tretirani kao paravojna jedinica. Međutim, poznato je da niko nije mogao da ode na ratište, a da nije bio u sistemu, ili Vojske ili tadašnje Policije.

Bruno Vekarić u beogradskom studiju RSE

Vekarić: Mnogi zločini su tako tretirani iz različitih razloga. Mi smo, dokument vezan za Škorpione i njihovu ulogu u slučaju u Podujevu, našli kasnije. Kasnije je doneto da su oni pod nadležnosti nekog drugog. U to vreme su, zaista, bili paravojna formacija. Da li je neko iza toga stajao i rekao im da idu na ratište, ne znamo. Brojne su informacije takve vrste. Da bi se nešto od informacije pretvorilo u dokaz, potrebno je još mnogo rada. U onom momentu smo optužili Škorpione na osnovu svih onih dokaza koje smo tada imali. Oni jesu bili paravojna formacija, koja se tada bavila naftom, biznisom, vozila benzin, i tako dalje, ali to je tako funkcionisalo. Da li im je neko rekao da idu tamo na ratište, o tome možemo da diskutujemo. Mislim isto što i Vi – verovatno se nisu slučajno našli tamo.

RSE: Šta mislite o presudi koju sam videla na vašem sajtu, da je nakon sporazuma o priznanju krivice, jednom pripadniku Vojske Republike Srpske, presuđeno deset godina zatvora za ubistvo nekoliko stotina Srebreničana 16. jula?

Vekarić: Bilo bi nekolegijalno, u odnosu na zamenicu koja je napravila takav sporazum, da to komentarišem na negativan način. Mi smo tim i stojimo iza takvih odluka. S jedne strane, kada bi takav predmet ušao u sudnicu, pitanje je šta bi se na kraju postupka desilo. Upravo smo se na početku time bavili. Vlada veoma blag odnos prema počiniocima ratnih zločina. Presude su zabrinjavajuće.

RSE: Deset godina zatvora za učešće u ubistvu nekoliko stotina Srebreničana 16. jula, znači za genocid?!

Vekarić: Neću da to komentarišem. Imam o tome svoje mišljenje, naravno. Šta može da bude veliki problem? Prvo, mi nismo mogli da ga izručimo Bosni i Hercegovini, nažalost. Tamo bi dobio 30 godina. S druge strane, uvek pođite od toga da je taj čovek možda nama pomogao u jednom drugom predmetu, pa je zato dobio deset godina. I treće, maksimalne kazne su 20 godina kod nas. Dobio je deset. Ja se ograđujem. Ono što sam do sada video, u 13 godina rada, jeste da znam da nijedna vlast nije jasno podržala rad Tužilaštva za ratne zločine. Svi su tu bili, ili uzdržani, ili su na neki način kritikovali odluke međunarodnih tribunala.

RSE: Šta mislite da će država uraditi u slučaju Šešelja?

Vekarić: Mislim da će Šešelj da bude na izricanju kazne, uostalom, kao što su neki najviši zvaničnici države rekli, 31. marta u Hagu. Dakle, to je vladavina prava, to je poštovanje zakona koje smo sami doneli. Prema tome, ukoliko se to ne desi, meni bi to bilo čudno. Jedno su poruke koje se šalju glasačima, drugo je ono što će se, po meni, desiti.

RSE: Karadžiću će biti presuda 24. marta.

Vekarić: Ne znam, zaista. Ne mogu to da procenjujem.

RSE: Slučaj Simatović i Stanišić?

Vekarić: Neobičajeno. To je jedna praksa koja se do sada nije dešavala u Hagu, da ukidaju presude. Obično su ih potvrđivali ili menjali, to sad kreće ispočetka. Vodiće se taj postupak zajedno sa Mladićem i još nekim postupcima koji su preostali. Polako se bliži kraj.

RSE: Šta smatrate najvećim uspehom Tužilaštva, a šta najvećim neuspehom?

Vekarić: Citiraću gospodina Bramera, koji je na oproštajnoj večeri rekao da smo podigli više optužnica nego Hag. S druge strane, za ovu “patriotsku” javnost, to je svakako kritika, a ne pohvala. Mislim da smo stvorili, za 13 godina, jednu respektabilnu instituciju koja se poštuje u svetu.

Veliki uspeh je, iako se danas to tretira i na drugi način, što smo završili državni posao broj jedan 2011. godine. Šest glavnih haških begunaca, koji su se krili i koji su se nekada skrivali iza, nažalost, čak i državnih institucija, smo uspeli da izručimo Hagu, to je nepopularan posao. Leon Panetta, u Americi, kada je završio posao sa Bin Ladenom, postao je predavač na nekom malom kalifornijskom univerzitetu, sa svim mogućim priznanjima. Nakon što smo mi završili taj posao i još nekoliko velikih predmeta, mi smo dobili kritike za taj rad, na ovaj ili onaj način. Nekada nam je čak i bezbednost bila ugrožena. Posledice, koje su nastale po ljude koji su se bavili time, su velike. Gde je sada Saša Vukadinović, gde je sada Svetko Kovač, gde su ljudi koji su učestvovali u tome? To je ono što brine, na neki način.

RSE: A najveći neuspeh?

Vekarić: Nismo, možda, ušli u neke predmete u koje smo, po meni, morali da uđemo. Ne bih sada navodio konkretne primere. Imamo brojne zločine. Sami ste pomenuli grobnice. Stotine tela nam isplivavaju po Srbiji. Mislim da je normalan odgovor da jedno civilizirano društvo vidi šta se sa time dešavalo i da odgovori kako je do toga došlo, tu se sada brkaju različite stvari. Mnogi su nekada, možda, bili i državni zločin. Neko, ko je tada radio za državu, sada im kažu da država hoće da se obračuna sa tobom. Imate jednu dilemu u glavama tih ljudi.

Preuzeto sa portala Slobodna Evropa