Savet EU: Tranziciona pravda prioritet EU u post-konfliktnim i post-autoritarnim društvima

Savet Evropske unije (EU) usvojio je 16. novembra 2015. godine Strateški okvir Evropske unije za podršku procesima tranzicione pravde (Strateški okvir), koji definiše načine angažovanja EU u situacijama koje zahtevaju suočavanje sa nasleđem teških kršenja ljudskih prava, međunarodnog krivičnog prava i međunarodnog humanitarnog prava. Savet EU ističe da je primena mehanizama tranzicione pravde prioritet za EU u njenom odnosu sa post-konfliktnim i post-autoritarnim društvima.

Strateški okvir pruža institucijama Evropske unije smernice za podršku procesima tranzicione pravde i ujedno ojačava njen sopstveni kapacitet da u ovim procesima zauzme aktivniju i konzistentniju ulogu.

Osnovni principi kojima se EU rukovodi u primeni tranzicione pravde jeste da je neophodan pristup prilagođen svakoj specifičnoj situaciji; da ovaj pristup mora proisteći iz napora konkretne društvene zajednice, umesto da bude spolja nametnut; da mora adresirati tranzicionu pravdu na sveobuhvatan način, što podrazumeva primenu svih njenih mehanizama; da bude usklađen sa međunarodnim normama i standardima; da bude fokusiran na potrebe, očekivanja i učešće žrtava, kao i da bude senzibilan prema žrtvama seksualnog nasilja i deci.

Određujući se prema pojmu tranzicione pravde, EU se oslanja na izveštaj generalnog sekretara Ujedinjenih nacija „Vladavina prava i tranziciona pravda u konfliktnim i post-konfliktnim društvima“, koji predviđa uspostavljanje krivične pravde, utvrđivanje i kazivanje istine o zločinima, pružanje reparacija žrtvama i sprovođenje institucionalnih reformi koje će garantovati neponavljanje zločina.[1]

U pogledu krivične pravde, EU podržava usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa međunarodnim standardima, razvijanje strateškog pristupa u nacionalnom procesuiranju kršenja ljudskih prava, dugoročnu podršku i zaštitu svedocima i žrtava i adekvatnu odbranu optuženih.

EU podržava uspostavljanje tela za utvrđivanje istine o zločinima, podstiče saradnju ovih tela sa civilnim društvom i žrtvama, a države ohrabruje da primene njene preporuke i osiguraju arhive i druge dokaze koji čuvaju sećanje na žrtve.

Sistem reparacija, prema EU, treba da bude participativan, fokusiran na žrtve i usmeren na punu integraciju i rehabilitaciju žrtava.

Institucionalne reforme treba da obuhvataju jačanje nezavisnog, nepristrasnog i efikasnog pravosuđa i sprovođenje vetting procedura. S obzirom na veliki potencijal obrazovanja za transformaciju društva, EU podržava uvođenje lekcija o događajima iz prošlosti u obrazovne programe, naročito onih koje su zasnovane na sopstvenim iskustvima.

Tranziciona pravda zauzima posebno važno mesto u politici proširenja EU, budući da je primena njenih mehanizama prioritet i za države kandidate i za potencijalne kandidate. Prema Strateškom okviru, Kopenhagenski kriterijumi koji se odnose na poštovanje osnovnih prava i vladavinu prava pokrivaju i zahteve iz domena tranzicione pravde, pa sve države koje teže članstvu u EU moraju da demonstriraju posvećenost u promovisanju ovih principa i otklanjanju prepreka za ostvarivanje pravde.

Evropska služba za spoljne poslove (EEAS) pratiće napredak u ovoj oblasti u okviru pretpristupnog političkog dijaloga i godišnjih izveštaja o napretku. Posebna pažnja biće posvećena borbi protiv nekažnjivosti za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti i genocid, uz brigu o pravima svih žrtava i uspostavljanje garancija da se zločini iz prošlosti ne ponove.

[1] United Nations Security Council, “The rule of law and transitional justice in conflict and post-conflict societies”,

Report of the Secretary-General, S/2004/616, 23 August 2004, http://daccess-dds-ny.un.org/doc/UNDOC/GEN/N04/395/29/PDF/N0439529.pdf?OpenElement, accessed on November 26^th 2015. Prevod Izveštaja objavljen je u publikaciji foruma za humanitarno pravo “Forum za tranzicionu pravdu”, I broj, april 2007, str. 83-103, https://www.hlc-rdc.org/images/stories/tranziciona_pravda/Forum_tranzicione_pravde_srpski.pdf