Tribina: Sećati se i učiti da se Srebrenica ne bi ponovila

Da se ne bi ponovo dogodio zločin kao u Srebrenici, treba razvijati kulturu sećanja i suočavanja s prošlošću na Zapadnom Balkanu, posebno u obrazovnom sistemu, zaključak je učesnika tribine “Kultura sećanja” koju je u Beogradu organizovao Fond za humanitarno pravo.

Izvršna direktorka Fonda za humanitarno pravo Sandra Orlović ocenila je da ni posle 20 godina od zločina u Srebrenici, još ne postoji zajednička istina, uprkos obimnoj dokumentaciji i suđenjima.

“Sećanje tih zajednica je pod snažnim uticajem kolektivnog identiteta, etničkog, religijskog, ideološkog i bez ikakve spone s principima humanizma i moralnosti”, ocenila je Orlović.

Ona je ukazala da svaka generacija snosi odgovornost za suočavanje s prošlošću, da se ne bi stvarale prilike za nove sukobe.

“Suočavanje s prošlošću je dugotrajno. Nijedna generacija, pa ni naša, nije oslobođena obaveza da učini napor prilikom ispitivanja teškog nasleđa prošlost”, rekla je Orlović.

Profesorka Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović istakla je da se mora izvršiti snažan pritisak na države da se ratni zločini u obrazovnom sistemu izučavaju na pravi način.

Ona je ocenila da je obrazovni sistem u zemljama bivše Jugoslavije “zapravo priprema novih generacija za nastavak rata”, pošto se nijedna država nije odrekla politike koja u je u taj rat odvela, a ratovi iz devedesetih godina se u udžbenicima tretiraju isto kao i pre 20 godina.

Stojanović je napomenula da će se desiti da učenici pitaju nastavnika o Srebrenici, a da on neće znati kako da im odgovori, ili će možda odgovoriti neprimereno.

Ona je kao primer navela jedan užbenik koji je palestinsko-izraelski sukob tretirao tako što je sa jedne strane stavio viđenje izraleske strane, sa druge palestinske, a “u sredini je bio prazan prostor da učenici ispišu svoje mišljenje”.

Soren Kajl sa Univerziteta u Kentu je naveo da kolektivnu krivicu treba razdvojiti od kolektivne odgovornosti, istakavši da niko za zločine ne krivi ceo srpski narod.

On je istakao da je suočavanje s prošlošću izuzetno bitno i za međunarodnu sliku Srbije i za opšti boljitak na Balkanu.