Kapitulacija države pred zločinom

Dana 9. jula 2015. godine navršilo se 16 godina od ubistva braće Mehmeta (21), Agrona (23) i Yllija (25) Bytyqija od strane pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP). Dužina istražnog postupka i neuspeh institucija u kažnjavanju ovog zločina pokazuju nemoć organa krivičnog gonjenja da procesuiraju politički osetljive predmete.

Prema optužnici Tužilaštva za ratne zločine, pripadnici MUP-a uhapsili su braću Bytyqi 26. juna 1999. godine na administrativnoj liniji između Srbije i Kosova, dok su ovi pomagali romskoj porodici da pređe u Srbiju. Odatle su ih sproveli u Okružni sud u Prokuplju, gde im je izrečena kazna zatvora za prekršaj zbog nelegalnog prelaska granice. Po odsluženju kazne, 8. jula 1999. godine, pripadnici MUP-a Miloš Stojanović i Sreten Popović su uhapsili braću Bytyqi na samom izlazu iz zatvora. Službenim vozilima su ih sproveli do Nastavnog centra Posebnih jedinica policije (PJP) MUP-a Srbije u Petrovom Selu i zatvorili u jednu malu prostoriju. Narednog dana, NN pripadnici MUP-a su ih odveli na jedno mesto u okviru nastavnog centra gde se već nalazila masovna grobnica sa posmrtnim ostacima ubijenih albanskih civila, doveženih ranije sa Kosova. Pored iskopane grobnice, dok su im ruke bile vezane žicom a oči povezom, policajci su im pucali u potiljak a potom su ih bacili u iskopanu grobnicu. Njihova tela su pronađena u proleće 2001. godine.

Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) je 23. avgusta 2006. godine podiglo optužnicu protiv bivših pripadnika 124. interventne brigade PJP Sretena Popovića i Miloša Stojanovića, zbog ratnog zločina protiv ratnih zarobljenika. Okružni sud u Beogradu je 22. septembra 2009. godine doneo presudu kojom je okrivljene, u nedostatku dokaza, oslobodio od optužbe. Po žalbi Tužilaštva, Apelacioni sud u Beogradu je 1. novembra 2010. godine ukinuo presudu i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovni postupak. U ponovljenom postupku, Viši sud u Beogradu je 9. maja 2012. godine doneo još jednu oslobađajuću presudu, a 18. januara 2013. godine je Apelacioni sud u Beogradu tu presudu potvrdio. Suđenje su obeležile opstrukcije od strane MUP-a i pretnje policajcima koji su svedočili tokom pretresa.

Prema dokazima izvedenim tokom suđenja i javno dostupnim podacima, ubistvo Agrona, Yllija i Mehmeta je naredio tadašnji ministar unutrašnjih poslova RS Vlajko Stojiljković. Naredba je preneta komandnim lancem do egzekutora. U lancu komande se nalazio tadašnji načelnik Resora javne bezbednosti Vlastimir Đorđević, osuđen od strane Haškog tribunala za zločine na Kosovu, kao i šef odseka za PJP pri MUP-u, rukovodilac obuke u nastavnom centru u Petrovom Selu Goran Radosavljević Guri. U završnoj reči u predmetu Bytyqi, tužilac je naveo da “egzekucija braće Bytyqi nije mogla proći bez Gorana Radosavljevića”, istakavši da se protiv njega u tužilaštvu vodi “poseban postupak”.

Goran Radosavljević se u ovom predmetu pojavio kao svedok. Radosavljević je tokom svedočenja negirao da je imao bilo kakva saznanja o ubistvu braće Bytyqi i postojanju masovnih grobnica u centru kojim je rukovodio pre ekshumacije grobnica 2001. godine, uprkos tome što je njegova pozicija u centru podrazumevala i takve minucioznosti u nadzoru poput potpisivanja obračunskih listi za hranu, utrošak goriva i sl. On je tvrdio da je u vreme dovođenja i ubistva braće Bytyqi u Petrovom Selu bio na odmoru, ali na pitanje zamenika tužioca i punomoćnika oštećenih nije mogao precizno da odgovori kada je tačno otišao na odmor, niti koliko je dugo bio na odmoru. Takođe je naveo da ne postoji pisana evidencija o njegovom odlasku na godišnji odmor. Osim o zločinu koji je izvršen u nastavnom centru za koji je bio zadužen, Goran Radosavljević nije umeo da odgovori ni na pitanja poput – kada je postavljen za šefa odseka za PJP; ko je bio komandant PJP; ko je bio zamenik komandanta PJP; ko je bio na čelu združene komande vojske i policije tokom rata na Kosovu; koju funkciju je imao Obrad Stevanović; koliko je stražara bilo u nastavnom centru, itd. Svedok Božidar Protić, koji je u vreme ubistva braće Bytyqi bio pripadnik MUP-a i zadužen da prevozi leševe kosovskih Albanaca za Srbiju, svedočio je u ovom predmetu i tvrdio da se, kada je dovezao kamion sa leševima do prethodno iskopane jame u Petrovom Selu, u nastavnom centru nalazio i Goran Radosavljević Guri i da mu je objasnio “o čemu se radi”, na šta mu je Guri rekao da “ne brine ništa”. Svedok Protić je napomenuo i da je u tom trenutku u Petrovom Selu, u kamp prikolici u nastavnom centru, bila i Gurijeva ćerka. Kada je tokom svog svedočenja bio suočen sa iskazom Božidara Protića o tome da je bio prisutan prilikom dovoženja tela u masovnu grobnicu i da je za njih znao, Goran Radosavljević se branio tvrdnjom: “Pa ja sigurno nisam, jer jednostavno pamtio bih po tome da li mi je kćerka bila tamo ili nije.”

U ovom predmetu svedočio je i Obrad Stevanović, koji je u vreme ubistva braće Bytyqi bio pomoćnik ministra MUP-a, zadužen između ostalog i za obuku PJP. Tokom svog svedočenja, on je takođe tvrdio da je, uprkos svojoj visokoj poziciji u MUP-u, za ubistvo braće Bytyqi i masovne grobnice u Petrovom Selu saznao tek kada i šira javnost. Na pitanje veća da li zna kako je došlo do masovnih grobnica sa telima kosovskih Albanaca u Srbiji, Stevanović je odgovorio: “Ja stojim na stanovištu da je reč o velikoj još uvek misteriji, po mom dubokom ubeđenju sa elementima zavere.” Kao i Radosavljević, Obrad Stevanović takođe nije mogao da se seti kada je postavljen na koju funkciju, a u određenim momentima ni da li je bio na određenoj funkciji. Naime, Stevanović je tvrdio da je bio komandant PJP do 1995. godine, ali kada mu je zamenik tužioca predočio rešenje u kom se navodi da je Stevanović na toj poziciji bio do 1997. godine, Stevanović je odgovorio: “Ali rekao sam, bio sam zamenik pre toga, ako ste me razumeli, a možda i načelnik odeljenja u Upravi [kurziv autora].”

Tok prvostepenog suđenja redovno je pratilo dvoje-troje pripadnika bivše jedinice za specijalne operacije, što je kod posmatrača suđenja, porodice oštećenih i njihovih punomoćnika stvaralo utisak da svojim prisustvom pokušavaju da zastraše svedoke. Tokom postupka su zabeležene i pretnje svedocima – aktivnim policajcima koji su davali iskaz na glavnom pretresu.

Sjedinjene američke države (SAD), čiji su braća Bytyqi bili državljani, prate postupak u ovom predmetu i od zvaničnih predstavnika Srbije zahtevaju rešenje slučaja. U maju 2015. godine, Kongresu SAD podneta je rezolucija kojom se od Srbije zahteva prioritetno procesuiranje ovog zločina. Premijer Aleksandar Vučić je u junu 2015. godine, tokom svoje posete Vašingtonu, obećao da će Srbija rešiti ubistvo braće Bytyqi. Neposredno pre posete, MUP je saopštio da je u istrazi o ubistvu braće Bytyqi napravljen značajan napredak i da ima nove dokaze u ovom predmetu, dok je premijer gotovo istovremeno najavio formiranje posebne komisije za istraživanje ubistva braće Bytyqi, ne obrazlažući zašto bi se u trenutku pribavljanja novih dokaza i navodnog napretka celi slučaj preneo u nadležnost komisije sastavljene od novinara. Međutim, mesec i po dana nakon najave istraživačke komisije, a dan nakon premijerovog sastanka sa pomoćnicom državnog sekretara SAD, u medijima se pojavila informacija da je premijer odustao od te ideje, te da slučaj ostaje u nadležnosti TRZ-a.

Javno iznošenje informacija o navodnom otkriću novih dokaza neposredno u vreme posete premijera Vučića SAD, kao i ideja da slučaj nakon 16 godina neuspešne istrage preuzme komisija sastavljena od novinara, jasno pokazuje nedostatak strategije, kapaciteta i pre svega političke volje države da odgovorne za ovaj zločin izvede pred lice pravde. Put ka konačnom pravnom epilogu i dostizanju pravde u slučaju ubistva braće Bytyqi vodi preko uklanjanja političke zaštite koju uživa Goran Radosavljević Guri i drugi funkcioneri MUP-a, a ne preko komisije novinara ili sličnih tela.

Milica Kostić

Direktorka FHP-a za pravna pitanja