Bez prihvatanja činjenica o sudski potvrđenim zločinima, izjave o pomirenju nemaju verodostojnost

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) je vetom koji je uložila Ruska federacija na sednici održanoj 8. jula 2015. godine odbio predlog Rezolucije Velike Britanije povodom 20 godina od genocida u Srebrenici. Glasanju je prethodio period od mesec dana intenzivnih pregovora između stalnih članica SB UN radi izrade kompromisnog teksta Rezolucije. Tokom ovog perioda, najviši predstavnici državnih institucija Srbije su javnim pozivima i diplomatskim aktivnostima usmerenim na sprečavanje usvajanja predložene Rezolucije naneli štetu procesu pomirenja u regionu bivše Jugoslavije i diskreditovali ranije istupe i izjave predstavnika Srbije o posvećenosti procesu pomirenja i žaljenju za žrtvama genocida u Srebrenici.

Verzija predloga Rezolucije koja je predata SB UN na razmatranje sadrži niz iskaza o zločinima i žrtvama tih zločina počinjenim tokom rata u BiH. Između ostalog, Rezolucijom se osuđuju počinjeni genocid i drugi zločini na svim stranama u BiH, iskazuje žaljenje za svim žrtvama, upućuje poziv političkim liderima da prihvate činjenice o svim dokazanim zločinima, uključujući genocid, kao i pozivaju institucije da se svim žrtvama i njihovim porodicama obezbedi trajna podrška i pomoć, te da se u programe obrazovanja uključe i materijali o počinjenim zločinima.

Srbija, kao prva i do sada jedina država na svetu koja je presudom Međunarodnog suda pravde (MSP), najviše međunarodne sudske instance, proglašena odgovornom za kršenje Konvencije o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, jer nije sprečila genocid u Srebrenici niti je kaznila njegove počinioce, mora da ima poseban odnos prema ovom zločinu. Uz činjenicu da je Srbija vojno i finansijski pomagala snage Vojske Republike Srpske tokom rata i da je u pogubljenjima srebreničkih Bošnjaka učestvovala bar jedna jedinica iz Srbije, osnovana od strane Državne bezbednosti Srbije, odluka MSP-a obavezuje političke lidere Srbije na poštovanje žrtava i aktivno angažovanje na dijalogu o događajima koji su doveli do genocida i njegovim posledicama.

Prihvatanje i poštovanje sudski utvrđenih činjenica o genocidu u Srebrenici, donetih od strane sudova UN-a, ostaju civilizacijska, ali i pravna, obaveza predstavnika institucija u Srbiji. Bez toga, izjave predstavnika državnih institucija Srbije o suočavanju sa ratnim zločinima i posvećenosti procesu pomirenja nemaju verodostojnost i neće doprineti uspostavljanju poverenja u institucije Republike Srbije.