Slučaj “Panda”: Vreme nerazjašnjenih ubistava

Slučaj “Panda”, nerazjašnjeno ubistvo šestorice srpskih mladića u pećkom kafiću Panda 1998. godine, u vreme kada su bezbednjaci iz raznih specijalnih jedinica MUP-a Srbije i vojske harali Kosovom, stigao je najzad pred sud u Beogradu, ali potpuno apsurdno, na optuženičku klupu nisu seli optuženi za ubistvo, već jedan sarajevski advokat.

A, još apsurdnije, po tužbi jednog zatvorenika koji se našao – uvređen. Strane u sporu su se na sudu izmirile, uvređeni bivši načelnik DB-a, a sada zatvorenik zbog organizovanja državnog ubistva, Radomir Marković više nije uvređen, tuženi sarajevski advokat Duško Tomić, koji je tvrdio da su specijalci na čelu sa Markovićem umešani u ubistvo u Pandi, više nije tužen, a žrtve? Ova farsa se događa godinu i po dana pošto je sadašnji premijer Aleksandar Vučić iznenadio javnost, inače uveravanu da su zločin počinili, ko bi drugi, nego albanski teroristi, rekavši da nema za to dokaza i da sledi razrešenje slučaja i suočavanje sa “strašnim stvarima”. To se tumačilo kao nagoveštaj da su ubistvo počinili srpski specijalci kao alibi za osvetu nad Albancima.

Radomir Marković, načelnik Državne bezbednosti Srbije iz vremena Slobodana Miloševića, odustao je od tužbe protiv advokata Duška Tomića povodom slučaja “Panda”. Na prvom ročištu pred sudom u beogradskoj Palati pravde Duško Tomić, sekretar Dečje ambasade iz Sarajeva koja se bavi istraživanjem zločina nad decom na Balkanu, dao je pisanu izjavu kojom se obavezuje da ubuduće neće davati javne izjave vezane za ubistvo dece u kafiću u Peći, niti u tom kontekstu pominjati Radomira Markovića, posle čega se sporazumno odustalo od tužbe.

Tokom tročasovnog ročišta Tomić i Marković su oči u oči, pred sudijom, razgovarali o slučaju “Panda”, nakon čega su obojica doneli ovakvu odluku.

Duško Tomić je po izlasku iz sudnice izjavio da mu je razgovor sa Markovićem bio značajan, jer je prvi put čuo i drugu stranu. „Gospodin Rade Marković izneo mi je stvari koje nikada nisam čuo. One zaslužuju pažnju da se provere. Rekao sam Radetu da se ja više neću baviti Radetom Markovićem. Gospodin Marković ističe da je i njemu u interesu da se sazna istina i da bi bilo dobro da ja malo bolje pročitam to oproštajno pismo od njegovog ministra policije Vlajka Stojiljkovića. U poslednjoj rečenici on tvrdi da Rade Marković sa tim nema ništa. Ja sam to pismo gledao u Hagu, ali je na žalost ta rečenica izbrisana. Ko je izbrisao, videćemo.“

Posle razgovora sa Radetom Markovićem, Tomić je u pisanoj izjavi naveo da nije želeo da ga omalovaži i da njegova izjava o slučaju “Panda” koju je dao listu “Afera” nije preneta verodostojno, ali pred novinarima nije naveo šta je konkretno bilo presudno da dođe do ovakvog sudskog epiloga. „Ne moram ja sada da vam objašnjavam, niti to želim, vi ste novinari, ima nekih stvari koje neću da vam kažem sada. Jer, nakon razgovora sa Radetom, dopustite mi da stvar legne i da ja neke stvari proverim. Dakle, do tada je načelnik Državne bezbednosti uvek pod svojom komandom imao jedinicu za specijalne zadatke i operacije. Kada je došao on, njemu se to striktno uzelo iz ruku i on je objasnio još neke stvari koje ne želim da otkrivam. To su za mene sasvim nove činjenice koje bacaju novo svetlo na Pandu i ostalo. Nije negirao da je u to vreme u Peći bila struktura, vojska, policija, bezbednost, sve je to bilo u rukama srpskim. Tako da ima elemenata da se dalje produbljuje ovo pitanje koje je otvorio čak i premijer Vučić. Da treba ići dalje i da se ne iznenadimo kada saznamo ko je to počinio.“ Sve podatke koje je imao o slučaju “Panda”, Tomić je dao nadležnim organima u Srbiji, i naveo da bi njim trebalo da se bavi Tužilaštvo za ratne zločine.

Milorad Konstantinović, advokat Dečje ambasade, rekao je da je ključna bila jedna nova informacija. „Koja daje određene indicije da u to vreme Jedinica za specijalne operacije nije bila pod nadležnošću resora Državne bezbednosti. To je ono što je novo i što je otprilike bio neki momenat gde su se njih dvojica sporazumeli. Nakon čega je gospodin Marković odlučio da povuče tužbu.“

Vladimir Marinkov, advokat Radomira Markovića, rekao je da i nekadašnji šef DB-a želi da se rasvetli slučaj “Panda”. „Radomir Marković sa tim nikakve veze nije imao. Na žalost, postao je dežurni krivac za svaki nerazjašnjen zločin koji se dešava kod nas. On nema nikakvih neposrednih saznanja o zločinu u kafiću Panda. Ono što je on tokom godina kasnije saznao preneo je gospodinu Tomiću. Ključni detalj u ovom postupku, koji je presudio da odustane od tužbe, je da kada se dva ozbiljna čoveka sretnu mogu da naprave dogovor i da se sporazumeju oko svega.“

Pre toga, na slučaj “Panda”, ubistvo grupe mladića koji su igrali karte i koje su izrešetala dvojica maskiranih napadača, podsetio je krajem 2013 godine tadašnji prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić jednom izjavom koja je iznenadila širu javnost, ubedjenu da su ubice bili albanski teroristi.

Podsećamo na to šta je tadašnji prvi potpredsednik Vlade rekao na Pink televiziji: “Postoji neka vrsta omerte, zavere ćutanja u brojnim slučajevima. Jesmo li mi stvarno ustanovili ko je bio tu našu decu? Ili ćemo da budemo iznenadjeni u budućnosti?”

PINK: Hoćete da kažete da to nisu bili albanski teroristi?

Vučić: Ja hoću da kažem da mi za to nemamo dokaze. Naprotiv. ja hoću da kažem da ima mnogo strašnih stvari sa kojima ćemo morati da se suočimo. I hoću da kažem da ćemo mi te probleme da rešavamo. Zato što od laži se ne živi, od prevara se ne živi!”

Tim povodom ponovo je pokuljao sav kal iz Miloševićevog vremena kada se poigravalo i živim i mrtvim ljudima. Deo javnosti, koja nema kratko pamćenje, prisetio se da su istog trenutka kada se zločin dogodio, bez ikakve provere, krenuli dežurni patrioti sa upiranjem prsta na Albance. Od zabrinutog oca nacije Dobrice Ćosića, do državnih novinara, medju kojima i sadašnjeg parlamentarca zaduženog za Kosovo, Milovana Drecuna. Nakon Vučićeve izjave na kraju 2013. godine krenula su nagadjanja da je to uradila Služba na zapovest tadašnjeg šefa Držvane bezbednosti Radomira Markovića, pa da su umešane strane službe….

I to je sve. Do danas od najavljene “strašne” istine nema ništa. Ministar policije Nebojša Stefanović izjavio je uoči sudjenja da su sve informacije koje je MUP imao o ubistvu šestorice mladića u kafiću Panda u Peći prosleđene tužilaštvu. “Možda druge bezbednosne strukture imaju više informacija, a sve što je MUP imao već je dostavljeno tužilaštvu jer se radi o slučaju koji se desio 1998. godine. Mi kao MUP nemamo nikakve dalje informacije o tome.“

Umesto države, kakvog li apsurda, ispada da istinu traži zatvorenik koji se osetio uvredjenim, čovek koji je dokazano u Miloševićevo vreme organizovao državna ubistva. A čaršija sada ima drugu priču – bila je to obična sačekuša. Iz koje kuhinje je najnoviji spin? Kome u prilog, koga da prikrije? Takva pitanja će otvarati stare rane porodicama ubijenih, dokle god se sudski ne utvrdi istina. Hoće li, i kada, i od čega ili koga to zavisi? A istina bi bila važna, ne samo zato što svakog zločinca treba da sustigne zaslužena kazna, već i zato što će razotkriti kako se manipulisalo ljudskom tragedijom u vremenu kada je na Kosovu, inače, vladao strašan državni teror nad Albancima. Nataša Kandić iz REKOM-a za RSE je priču vratila na početak: “Ono što porodica i javnost očekuju je da premijer zahteva od državnih službi da kažu šta je sa tim slučajem. Ako nisu istražili, da kažu zašto nisu istražili, ako su došli do nekih podataka, da ih objave.”

Autori: Zoran Glavonjić i Branka Mihajlović