Sporno gonjenje osumnjičenih za ratne zločine po regionu

Poslanici Evropskog parlamenta pozvali su Srbiju da “u duhu pomirenja i dobrosusedskih odnosa” preispita primenu Zakona o univerzalnoj nadležnosti. To je navedeno u jednom od amandmana na osnovni tekst izvestioca EP za Srbiju Dejvida Mekalistera za koji je u sredu glasala većina poslanika tog tela. Na taj način je, ovoga puta iz zakonodavnog doma EU, ponovo otvoreno pitanje nadležnosti Srbije za procesuiranje ratnih zločina počinjenih na području bivše Jugoslavije.

Ovim zakonom, čiji je pun naziv Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku protiv učinilaca ratnih zločina i koji je usvojen 2003. godine, formirano je Tužilaštvo za ratne zločine i Veće za ratne zločine Višeg suda u Beogradu. Ipak, odredba zakona koja je najviše zasmetala hrvatskim poslanicima u Evropskom parlamentu, na čije insistiranje je i usvojen pomenuti amandman, jeste ona koja omogućava srpskim pravosudnim organima da procesuiraju osumnjičene za ratne zločine bez obzira na njihovu nacionalnost ili državu u kojoj je navodni zločin počinjen. Na osnovu tog zakona je 2011. godine hrvatski državljanin Veljko Marić, u Beogradu, zbog zločina nad civilima, osuđen na 12 godina zatvora.

Ova odredba o univerzalnoj nadležnosti često se u proteklih nekoliko godina nalazila u središtu odnosa Hrvatske i Srbije. U ovoj polemici, iz Hrvatske su mogli da se čuju stavovi da bi promenom ovog zakona trebalo usloviti napredak Srbije u evropskim integracijama.

Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono informacionog centra Veritas, kaže za Danas da je univerzalna nadležnost za ratne zločine pravna tekovina koja je prisutna u velikom broju zemalja sveta.

– Princip univerzalne nadležnosti se nalazi u više zakonskih odredbi, a ne samo u ovom zakonu. Ovim zakonom je to samo pojačano tako što se otvoreno navodi da se odnosi na region bivše Jugoslavije. Ali i njegovim ukidanjem se ništa suštinski ne bi promenilo – navodi Štrbac. Prema njegovim rečima, izuzetno je važno da Srbija ne odustane od ove zakonske odredbe pošto ona služi kao pretnja pravosuđima zemalja u regionu.

– Ovaj zakon kaže: “Ako vi nećete da procesuirate ratne zločine nad Srbima, mi hoćemo.” Kada bi zemlje regiona procesuirale svoje zločince, ovaj zakon ne bi ni bio potreban – ističe Štrbac.

Nataša Kandić, koordinatorka REKOM-a, slaže se da univerzalna nadležnost predstavlja veliki napredak u međunarodnom pravu, ali ističe da njena primena može da predstavlja i prepreku u procesuiranju ratnih zločina.

– Kada je reč o zemljama koje su učestvovale u sukobima, mnogo je efikasnije fokusirati se na procesuiranju svojih državljana i razmenu dokaza i osumnjičenih – kaže Kandićeva. Ona dodaje da zemlje koje su ratovale ne mogu da dostignu nepristrasnost i objektivnost koje primena univerzalne nadležnosti zahteva.

Prema njenim rečima, iz tog razloga je zahtev Hrvatske za promenu ovog zakona opravdan.

– Problematično je i to što region percepira ovaj zakon kao hegemonistički pokušaj Srbije da nastavi tamo gde je bivša Jugoslavija stala – kazala je Kandićeva.

Ovčara i Lovas

Po VERITAS-ovim podacima, do kraja marta 2012. godine, pred Većem za ratne zločine Višeg suda u Beogradu protiv počinilaca ratnih zločina na području Hrvatske koja nisu procesuirana pred hrvatskim pravosudnim organima, procesuirano je 35 osoba. Reč je uglavnom o slučajevima “Ovčara” i “Lovas”.