Predstavljanje Dosijea “Rudnica”
Fond za humanitarno pravo (FHP) predstavio je juče Dosije ”Rudnica“. Dosije pruža uvid u dokaze o četiri zločina pripadnika Vojske Jugoslavije (VJ) i Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije (MUP) počinjena u aprilu i maju 1999. godine na Kosovu, u kojima su ubijeni civili – kosovski Albanci čija su tela ekshumirana iz masovne grobnice u Rudnici 2014. godine, kao i uvid u postupak „asanacije bojišta“ u okviru kojeg su tela žrtava odneta sa mesta zločina, a potom skrivana 15 godina.
Glavne nalaze iz Dosijea predstavila je izvršna direktorka FHP-a Sandra Orlović. Do sada su u Rudnici identifikovane 52 žrtve, starosti od 14 do 87 godina. Sve žrtve su bile civili – Albanci sa Kosova koji su ubijeni u četiri odvojena zločina u selima na području Drenice. Područje Drenice je tokom oružanog sukoba na Kosovu bilo u zoni odgovornosti 37. motorizovane brigade Vojske Jugoslavije (37. mtbr), čiji je komandant u to vreme bio sadašnji načelnik generalštaba Vojske Srbije Ljubiša Diković. Vojna dokumenta objavljena u Dosijeu ukazuju na prisustvo 37. mtbr u tri sela u kojima su navedeni zločini izvršeni. U slučaju najmanje jednog zločina, u selu Rezala, izvesno je da su zločin počinili upravo pripadnici 37. mtbr. FHP je takođe utvrdio da je asanacija terena u selima u kojima su počinjeni zločini bila u nadležnosti 37. mtbr. Istraživanje FHP je najdalje otišlo u pogledu odnošenja tela žrtava zločina u Rezali. Naime, deset dana nakon zločina Odeljenje za asanaciju 37. mtbr tražilo je od civilnih organa vlasti da preuzmu tela ubijenih, ali su oni to odbili. Kao posebno zanimljiv podatak Orlović je naglasila samu lokaciju masovne grobnice, koja se nalazi na potpuno javnom mestu, uz magistralni put i parcelu koja je u vlasništvu Vojske Srbije.
Govoreći o razlozima za istraživanje okolnosti u vezi sa masovnom grobnicom u Rudnici, Orlović je istakla nezainteresovanost institucija Srbije da preduzmu istragu radi utvrđivanja odgovornosti za ubistva, premeštanje i sakrivanje tela žrtava i očiglednu blokadu procesa potrage za nestalim licima. Ona je naglasila da bi država koja je privržena vladavini prava, pored utvrđivanja identiteta osoba koje su sakrivene u masovnoj grobnici Rudnica, trebala da procesuira odgovorne za ubistva, premeštanje i sakrivanje tela, kao i da pomogne u pronalaženju preostalih tajnih lokacija na kojima su sakrivena tela žrtava. Ključno za pronalazak tajnih lokacija je otvaranje arhiva vojske i policije, ali pre svega adekvatna poruka poslata sa najviših političkih pozicija da sakrivanje tela nestalih osoba nije patriotski čin već da predstavlja produženi zločin i nanosi novu patnju članovima porodica žrtava.
Direktorka za pravna pitanja FHP-a Milica Kostić govorila je o zločinima u selima Rezale, Staro Čikatovo, Donje Zabelje i Gladno Selo, u kojima su ubijene osobe čija su tela pronađena u masovnoj grobnici Rudnica. U ovim zločinima ubijeno je najmanje 73 albanskih civila. Najmasovnija ubistva počinjena su u selima Rezala (Srbica) i Staro Čikatovo (Glogovac) 5. i 17. aprila 1999. godine. Vojna dokumentacija ukazuje da je 37. mtbr sprovodila akcije u ovim selima, što potvrđuju naredbe koje je izdao komandant ove brigade Ljubiša Diković.
Novinar agencije SENSE Nemanja Stjepanović govorio je o činjenicama koje su u vezi sa ubistvima, premeštanjem i sakrivanjem tela Albanaca sa Kosova utvrđene u presudama Haškog tribunala u predmetima Kosovska šestorka i Vlastimir Đorđević. Ovim presudama utvrđena je odgovornost najviših zvaničnika Srbije i postojanje udruženog zločinačkog poduhvata čija je svrha bila promena etničke ravnoteže na Kosovu, a premeštanje tela žrtava na tajne lokacije u Srbiji utvrđen je kao jedan od glavnih pokazatelja takvog poduhvata. Takođe, dokazi izneseni pred Tribunalom pokazali su da je policija imala najveće učešće u zločinima koji su počinjeni prema albanskim civilima na Kosovu, dok je vojska imala važnu ulogu u asanaciji terena i uklanjanju leševa koji su kasnije pronađeni u masovnim grobnicama u Srbiji. Stjepanović je ukazao na to da su pomenute haške presude donele dva važna zaključka: pre svega, da su zločini na Kosovu isplanirani u samom državnom vrhu Srbije uz učešće najviših vojnih, policijskih i civilnih zvaničnika; i drugo, operacija uklanjanja, premeštanja i sakrivanja tela žrtava zahtevala je obimnu logistiku i učešće velikog broja ljudi, zbog čega postoji i veliki broj svedoka. Ukazujući na ove nalaze, Stjepanović je pozvao Tužilaštvo za ratne zločine Republike Srbije da ih ima u vidu prilikom odluke o pokretanju istrage za zločine koje su pripadnici srpske vojske i policije počinili na Kosovu.
Jasna Šarčević Janković iz Tužilaštva za ratne zločine kazala je da su prema poslednjim informacijama u Rudnici identifikovane 53 žrtve, kao i da je u vezi sa ovom masovnom grobnicom u toku predistražni postupak tokom kojeg je ispitano više desetina svedoka.
Dosije „Rudnica“ je peti po redu dosije FHP-a čiji je cilj da javnosti stavi na uvid dokaze o zločinima koje su pripadnici srpskih snaga počinili tokom oružanih sukoba na prostoru bivše Jugoslavije a za koje nisu procesuirani pred Haškim tribunalom i domaćim sudovima.
Dokument je nastao na osnovu autentičnih vojnih i policijskih dokumenata, izjava preživelih zločina, članova porodica žrtava, forenzičkih izveštaja, svedočenja oficira VJ i zvaničnika MUP-a pred Međunarodnim krivičnim tribunalom za bivšu Jugoslaviju, kao i druge relevantne građe.
Dosije možete preuzeti ovde.
Integralni video snimak sa predstavljanja Dosije: Rudnica
Related Articles
