Gorak ukus vojne parade u Beogradu

Spektakularna vojna parada u Beogradu, demonstracija vojne sile u prisustvu prvog čoveka Rusije! Te slike u regionu će se doživljavati, i to je nemoguće izbeći, i kroz podsećanje na ulogu koju je vojska pod komandom Beograda igrala tokom ratova devedesetih. Da li ono što Vojska Srbije danas predstavlja može da se posmatra izvan njenog sopstvenog teškog nasleđa iz ne tako davnog vremena?

Kolone vojnih vozila parkiranih po Novom Beogradu, dok se nad tlom danima prolamaju zvuci raznih letelica, u ponedeljak i onih pristiglih iz zemlje čiji će predsednik biti nesumnjiva zvezda Parade. Mediji prenose sliku pet aviona „mig 29“ ruske akro-grupe „Striži“ dok manevrišu iznad, a potom se spuštaju na aerodrom u Batajnici. Vojna sila u punoj snazi, u slavu mira, što poručje predsednik Srbije Tomislav Nikolić:

„Pobede iz rata se proslavljaju paradama. Sve ono čega se ne stidite, a što je uradila vaša vojska, obeležite paradom vojske. To je čast vojsci koja je u tome učestvovala i ovoj deci koja nastavljaju slavu te vojske.“

Tomislav Nikolić u ovoj godini je posvećen sećanju na Prvi svetski rat, sada i Drugi, a najmanje govori o rezultatima ratova devedesetih, izvan kojih nije bio, naprotiv, zalagao se u to doba za ratnu srpsku politiku. Posmatrajući pripreme zbog kojih je dobar deo Beograda u blokadi slikarka Jelena Trpković se pita:

„Možda su to kompleksi zbog toga što je Srbija izgubila tolike ratova?”

“Ako je to zbog toga, to je opet korak u nazad“, rekla nam je Jelena Trpković, supruga pesnika Milana Milišića, ubijenog u granatiranju Dubrovnika od strane nekadašnje Jugoslovnske narodne armije.

Njoj je nemoguće posmatrati današnju Vojsku Srbije, a ne postaviti pitanje i suočavanja te Vojske sa teškim posledicama delovanja Armije koju je nasledila, a koje su tako sveže u sećnju na prostoru bivše Jugoslavije:

„Još se prebrojavaju i iskopavaju mrtvi, još uvek je sve na ivici rata i mira, a oni demonstriraju silu. Ja ne verujem da se to može za dvadeset godina promeniti. To su u stvari možda i učenici ljudi koji su išli na Vukovar, Dubrovnik, Osijek, Sarajevo …“

Poznata sarajevska rediteljka, dobitnica „Zlatnog medveda“ na festivalu u Berlinu za film „Grbavica“, Jasmila Žbanić podvlači da je beogradska Parada, pod jedan – demonstracija muške sile, pod dva – ozbiljan trošak za osiromašenu zemlju, a pod tri:

„Mogu govoriti i kao osoba koja je preživela opsadu Sarajeva. Takve slike bude loše emocije. Prizor vojne parade za Putina, a zapravo je nebitno da li za Putina ili bilo koga drugog, za mene predstavlja jednu mizeriju koja ničemu ne vodi“.

Svakako, osim utisaka koje će poizvesti u regionu, puno je i drugih fakotra koji daju boje predstojećem spektaklu u Beogradu, prvom te vrste posle skoro trideset godina. Ključni za mnoge je onaj o kome govori i predsednik Nikolić:

„Ja sam pozvao predsednika Putina u Srbiju, da zajedno obeležimo sedamdeset godina od oslobođenja Beograda, zajedničkim snagama Jugoslovenske vojske i Crvene armije. A on je mene pozvao da iduće godine obeležimo sedamdeset godina od pobede nad fašizmom.“

Nije mali broj komentatora koji ukazuju da Putinovo prisustvo na Paradi, te njeno pomeranje, upravo zbog obaveza predsednika Rusije, četiri dana pre samog istorijskog datuma u kom je Beograd oslobođen od fašista, jasno govore da i događaju koji je pred nama upravo nedostaje ta ključna kopča. To je slavljenje u ime trijumfa nad najvećim ideološkim zlom dvadesetog veka.

Dramaturg Nenad Prokić veruje da smo svedoci pokušaja aktuelne srpske vlasti da pronađe ideologiju koje će se držati. Put koji bira, ne čini se idealnim:

„Ako si ti prihvatio da uđeš u Evropsku uniju, ti moraš da prihvatiš ideologiju koja vlada tom unijom. Ta ideologija poštuje ugovore kao neprikosnoveni društveni akt. I traženje po svaku cenu nekog ideološkog koncepta koji bi podupro politiku koju ova Vlada vodi, je dosta pogubljen i neuspešan. Jer otkrivati bistu cara Nikolaja Drugog, koji je dosta učinio za Srbiju u Prvom svetskom ratu, nema nikakve veze sa antifašizmom. Zato što su njega komunisti likvidirali, a Putin je Nikolaja Drugog i Gorbačova nazvao budalama. Zbog toga što su izgubili vlast. Dakle, Putin i car Nikolaj Drugi ne stoje u najboljim odnosima“, kaže Prokić.

Opasnost od takve konfuzije, koja je posledica i izmene globalnih prilika, umanjuje okolnost da Srbija, u čemu je slaganje skoro potpuno, više nije pretnja po regionalnu stabilnost. U to veruje i analitičar, nekadašnji kosovski političar, jedan od onih koji se našao na teškom udaru Miloševićevog režima, Azem Vlasi:

„Posledica ne mora da bude, ali Srbija time šalje lošu poruku o sebi“, konstatuje Vlasi.

Profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, bivši ambasador Srbije u Berlinu, Ivo Visković navodi da se, ipak, ne sme gubiti iz vida transformacija koju je srpska vojska prošla od 2000. godine. Ukoliko bi se to uzelo u obzir i Parada bi se drugačije gledala:

„U svemu što se događa oko Parade ne vidim ništa što bi nas povezivalo sa devedesetim godinama. Vojska Srbije je na niz načina reformisana, uključujući i promenu komandnog kadra, a naravno i profesionalizacijom vojske smo došli do toga da je samo jedan mali broj ljudi iz tog vremena ostao na službi u Vojsci. Ja mogu razumeti ljude iz drugih krajeva koji u tome vide ostatke demonstriranja vojne sile, ali mislim da se o tome u ovom slučaju ne radi. Ovo je pre svega trebalo da ima mobilizacioni karakter na unutrašnjem planu, nikako da predstavlja pretnju bilo kome u susedstvu.“

Ipak, zabrinutost se čini neizbežna što je, po rečima Azema Vlasija, rezultat i do sada nezavršenog distanciranja Srbije i od odgovornosti za rat na Kosovu. Zbog toga, iako pod zaštitom NATO-a, paradu u Beogradu tamo doživljavaju kao pretnju po bezbednost Kosova:

„Srbija nema potrebe da demonstrira svoju vojnu silu i sposobnosti iz odbrambenih razloga, jer Srbiji niko ne preti. Niti ima problema sa svojom bezbednošću sa strane. Dakle, cilj ovoga je da dokaže da je ona u vojnom smislu superiorna u regiji i da malo oponaša Rusiju.“

Zanemaruje se pri tome i ono na čemu insistira Nenad Prokić. „Pada je skupa“, ponavlja on, te uverava da će se na ovu manifestaciju biti utrošena sredstva od „solidarnog poreza“, a da pri tome niko neće biti zadovoljan:

„Putina sa našim skromnim vojnim sredstvima sigurno nećemo impresionirati, pošto dolazi u avionu od zlata i dijamanata. Radi se o odsustvu svake ideologije. Naime, kada četnici pevaju partizanske pesme i kada slave antifašizam, onda je to velika stvar. Kada bi bila iskrena. Bojim se da je ovo jedan marketinški potez, koji će dosta da nas košta. A koštaće nas i ugleda u regionu“, zaključuje Prokić.