Optužbe za zločine narušavaju ugled srpske žandarmerije

Ugled specijalne jedinice policije se polako narušava kako jedan po jedan njen član susreće sa ozbiljnim optužbama, uključujući i one za ratne zločine.

„Naravno da sam još uvek aktivni policajac,“ kaže Vladan Krtstović, starešina Specijalne jedinice policije pred beogradskim sudom 26. novembra nakon podizanja optužnice za saučesništvo u ubistvu najmanje 46 Albanaca na Kosovu u aprilu 1999. godine.

„Za optužbu sam saznao tek kad sam pročitao vesti u medijima“, nastavio je.

Uprkos činjenici da je optužen za ratne zločine, Krstović nije bio uhapšen niti razrešen dužnosti.

Krstović je jedan od nekoliko članova iste jedinice koji je optužen za ozbiljna krivična dela, uključujući i ubistvo, pokušaj ubistva i krijumčarenje droge.

Počevši od 1990-ih bio je član specijalne jedinice policije, gde je bio poznad pod nadimkom Džudža.

Bio je član sada već ozloglašene specijalne jedinice policije koja je učestvovala u sukobima sa pobunjenicima na Kosovu tokom 1998. godine, koja je tada navodno ozbiljno kršila ljudska prava albanskih civila.

Postao je član Žandarmerije, koja je formirana 2001. godine preraspoređivanjem članova jedinice u pokušaju nove demokratske vlade da raskrsti sa ostacima režima Slobodana Miloševića.

Iako se Ministarstvo unutrašnjih poslova može pozvati na Zakon o policiji kako bi razrešilo dužnosti bilo kog sužbenika policije protiv koga je podneta krivična prijava, Krstović ostaje na dužnosti.

Fond za humanitarno pravo, organiyacija sa sedištem u Beogradu koji prati suđenja za ratne zločine, kaže da je odluka po kojoj se Krstović zadržava na dužnosti može ozbiljno da utiče na odluku žrtava i drugih svedoka da učestvuju u sudskom postupku.

Krstović nije jedini član ove jedinice o čijem se ponašanju postavljaju ozbiljna pitanja.
Samo dan nakon njegovog pojavljivanja na sudu, još jedan član ove Jedinice, poznat pod inicijalima A.R., je uhapšen pod sumnjom da je izvršio ubistvo dilera droge, Vlastimira Nalića, u Nišu 26. novembra.

Prema policijskim izvorima Balkanske istraživačke mreže (BIRN), A.R. je jedan od nekoliko članova Jedinice iz Niša koji je osumnjičen za veze sa mafijom.

Komanda Žandarmerije u Beogradu je u tu svrhu započela internu istragu. Međutim, zbog rupa u pravnom sistemu još uvek nije jasno ko će tu istragu i sprovoditi.

Obećanje o sprovođenju istraga:

Direktor policije Milorad Veljović je priznao da određeni problemi u policiji postoje, ali i dalje smatra da zbog propusta određenih pojedinaca ne treba dovoditi u pitanje rad čitave policije.

„Policija je ogromna snaga koja obuhvata veše od 45.000 ljudi, a neki od ljudi u sistemu svakako tu ne bi trebalo da budu,“ rekao je.

„Žandarmerija predstavlja ozbiljnu i poštovanu isnstituciju…Mi takve ljude hapsimo i izvodimo ih pred lice pravde,“ dodao je.

Uprkos obećanju direktora da će kriminalci unutar policije biti uhapšeni, vođa Jedinice, Milenko Božović, kaže da ni jedan član Jedinice neće biti uklonjen, osim u slučaju da je zaista osuđen na najmanje šest meseci zatvorske kažne za krivično delo.

„Neki članovi Jedinice, i to ne tako zanemarljivo mali broj njih,  imaju krivični dosije, ali je mali broj istih zapravo osuđen,“ rekao je Božović za dnevne novine Blic.

Rekao je da je nakon internih provera oduzeto oružje od 23 člana. Božović je takođe priznao da je 400 članova od njih 2.900 primljeno u jedinicu bez neophodnih bezbednosnih provera.

Izostale su bezbednosne provere:

Ono što neke ljude najviše zabrinjava je to što Odeljenje za kontrolu zakonitosti u radu Specijalne policije ne objavljuje široj javnosti nikakve podatke o ovim bezbednosnim proverama.

Na osnovu najnovijih izmena Zakona o policiji, iz decembra 2011. godine objavljeno je da će organizacija i funkcionisanje specijalne policije biti regulisano dopunskim aktima koji, međutim, još uvek nisu usvojeni.

Beogradski centar za bezbednosnu politiku, nevladina organizacija koja se bavi pitanjima bezbednosti, upozorava da je situacija u kojoj je zaposleno 400 ljudi u Jedinici ista kao i situacija sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Smatraju da Ministarstvo krši Zakon o policiji zapošljavajući ljude u policiju bez sprovođenja bezbednosnih provera.

„Sama činjenica da veliki broj članova jednica nije prošao kroz bezbednosne provere se može objasniti nepostojanjem preciznih politika koje se bave ovim pitanjima i činjenicom da se postojeće politike u policiji ne primenjuju,“ objašnjava Sonja Stojanović, direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Moguće je da je Jedinica primala članove za hitne situacija, tako da su napravljeni izuzeci i bezbednosne provere nisu sprovođene,“ dodala je.

S obzorom na to da članovi Jedinice imaju veća primanja nego službenici u drugim policijskim jedinicama i da je veliki broj policajaca želeo da se priključi jedinici, povlačili su lične veze kako bi postali deo Žandarmerije, naglasila je Stojanovićeva.

Ona kaže da u poslednjih nekoliko godina policija nije vodila računa o svojim zaposlenima i nije sprovodila redovne medicinske i ostale provere.

„Nije iznenađujuće da su određeni političari, dok su bili na mestu Ministara, uspeli da omoguće određenim policajcima, za koje su želeli da postanu deo Jedinice, da zaobiđu bezbednosne provere,“ kaže Stojanovićeva za Balkansku istraživačku mrežu (BIRN).

Dodatni problem predstavlja i činjenica da policija nije u obavezi da raspiše javni poziv za nove članove policijskih snaga, čime se dalje stvaraju mogućnosti za kriminalne elemente da postanu članovi.

Ista situacija je povećala rizik od pojave korupcije u Jedinici.

Istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da mnogi nude poklone ili mito članovima Jedinice, kao i da ne postoji skoro nikakva mogućnost praćenja ovih zloupotreba.

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti takođe ukazuje na problem bezbednosnih provera.

On je zahtevao od vlade da usvoji zakon kojim će se definisati bezbednosne provere 2012. godine. Do sada niko nije reagovao.

Usled sve većih kritika, premijer Ivica Dačić, koji je u isto vreme i ministar unutrašnjih poslova, kaže da će njegovo ministarstvo ubuduće sprovoditi odgovarajuće bezbednosne mere.

„Neophodna je ogromna količina novca kako bi Ministarstvo sprovelo psihološke i medicinske provere, tako da ova ispitivanja nisu ni vršena u poslednih skoro deset godina,“ rekao je.

„To znači da je potrebno promeniti sistem iz korena,“ zaključio je Dačić.

Marija Ristić