Amerikanci isposlovali hapšenje Gurija

Nakon punih 14 godina pojavili se, u interpretaciji glavnog tužioca za ratne zločine Srbije, “novi dokazi”, a Goran Radosavljević se ponovo našao “pod opservacijom” i u carstvu beskonačnih izmišljotina neustrašivog asanatora Vladimira Vukčevića

Nakon oštrih pretnji Sjedinjenih Američkih Država da bi odnosi SAD i Srbije mogli da budu “ozbiljno ugroženi”, ukoliko Srbija ne pronađe odgovorne za ubistvo trojice braće Bitići Agrona, Iljija i Mehmeta, pripadnika Atlantske brigade Oslobodilačke vojske Kosova, Srbija i njena institucija za zataškavanje ratnih zločina primorani su da istragu o ovom mučkom zločinu okončaju pred sudom. Tužilac za ratne zločine Srbije Vladimir Vukčević rekao je da je nekadašnji komandant Žandarmerije Goran Radosavljević Guri, član Glavnog odbora vladajuće SNS i dalje “pod opservacijom” u slučaju Bitići. Radosavljevića je u intervjuu datom e – novinama, za ubistvo svoje braće optužio Fatos Bitići, ne ostavljajući sumnju u krivicu bivšeg komandanta Žandarmerije.

“Guri je naredio ubistvo moje braće, znamo tačno koji su ljudi umešani. Oni imaju mnogo moći u srpskoj vladi, jer ulažu velike količine novca i imaju sponzore. Mi znamo sve i znamo da postoje ljudi koji čine sve da obustave ovaj slučaj. Želim samo da im stavim do znanja da im to neće uspeti, bez obzira na to što imaju moć. Kao što sam već rekao, iz Vašingtona će stići jak pritisak i nadam se da Srbija to shvata“, rekao nam je Fatos Bitići 20. novembra ove godine.

On je istakao da je Radosavljević bio “pion”.

“Moramo da nađemo osobu koja ga je iskoristila za to. Želim da pošaljem poruku Guriju: Ne znam kada, ali, naći ćemo te. Nadam se da će nam se javiti svi koji znaju bilo šta o slučaju Bitići”, rekao nam je Fatos Bitići.

Tužilac Vukčević rekao da je Tužilaštvo došlo do novih dokaza u slučaju ubistva braće Bitići, za šta je, podsetimo, bilo potrebno 14 godina marljivog zataškavanja. Tako sada Vukčević, kako kaže, ima “jasniju i potpuniju sliku šta se tačno desilo”. Čudotvornu moć imaju, u tu svrhu, voda i sapun, a ni susrete sa Amerikancima ne treba podcenjivati. Ivica Dačić sreo se, naime, sa Hojtom Brajanom Jiom, zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD 25. novembra, a u zvaničnom saopštenju iz Dačićevog kabineta nije navedeno da je sa američkim funkcionerom bio i Fatos Bitići On je zatražio od Dačića da mu obeća da će privesti pravdi ubice njegove braće. Predsednik Vlade Srbije i ministar unutrašnjih poslova rekao mu je da će krivci biti kažnjeni, “makar zbog toga bio ugrožen i opstanak Vlade”.

Ohrabren ovim smernicama, Vukčević je skresao u brk Amerikancima da se “niko ne plaši Gurija”.

“Ja ne znam kakav je on (Fatos Bitići) utisak stekao, niti mu je iko rekao da se bilo ko uplašio Gurija. Da je tako ja bih dao ostavku. Ja sam mu rekao da mi teško dolazimo do svedoka jer su ljudi, ti svedoci, preplašeni”, kaže Vukčević.

Evo utiska Fatosa Bitićija iz intervjua e – novinama: “Ovo je mnogo više politički slučaj. Ono što sam iz naših sastanaka razumeo je da je naša adresa Vlada Srbije, da ona treba da da ‘zeleno svetlo’ tužiocu, kako bi se ovaj slučaj okončao. Istražujući ovaj slučaj, kad bismo došli do nekog svedoka ili do ljudi koji nešto znaju, oni su dobijali pretnje. Američka Vlada čini mnogo u procesu pridruživanja Srbije EU i kada je reč o dovođenju stranih investicija. No, Srbija mora da zna da je između nje i SAD krv. Ubili su trojicu građana SAD bez ikakavog razloga. Više nećemo slušati njihove izgovore. Šta god da sad kažu – moraće da ispune. U suprotnom, mislim da ih američka Vlada neće uzimati za ozbiljno u drugim stvarima”, najavio je tužilačku “jasniju i potpuniju sliku šta se tačno desilo” Fatos Bitići.

Jedan od svedoka koji nije bio “preplašen” bio je i Goran Radosavljević; postavljana su mu besmislena pitanja, u izvinjavajućem tonu, tretiran je kao veštak, preciznije heroj.

U rezoluciji američkog Predstavničkog doma Kongresa, koja je usvojena 22. oktobra ove godine, „napredak u rešavanju ovog slučaja, ili nepostojanje napretka, treba da ostane značajan faktor u utvrđivanju daljih odnosa između SAD i Republike Srbije“.

U rezoluciji broj 61 navodi se da niko nikada nije odgovarao za užasno ubistvo američkih državljana braće Bitići u Petrovom selu 1999. godine, ili „sa bilo kojim drugim krivičnim delom u vezi s njihovim ubistvom“. Oštro se poručuje Vladi Srbije i ostalim institucijama, pre svega Tužilaštvu za ratne zločine, da rešavanje ovog slučaja treba da bude prioritet, bez obzira na to da li je reč o bivšim ili sadašnjim zvaničnicima za koje se veruje da su odgovorni za njihovu smrt, direktno ili posredno. SAD će, po slovu Rezolucije, obezbediti resurse, odnosno pratiti nastojanja Vlade Srbije prilikom istrage i procesuiranja.

Tako je Tužilaštvo došlo do “novih dokaza”, nakon punih 14 godina, a Goran Radosavljević se ponovo našao “pod opservacijom” i u carstvu beskonačnih izmišljotina hrabrog asanatora Vladimira Vukčevića.

Ili (1974), Agron (1976) i Mehmed (1978) Bitići rođeni su u Prizrenu, borili su se u sastavu “Atlantske brigade” Oslobodilačke vojske Kosova. U tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju ušli su iz Albanije, bez evidencije kod državnih organa. Pre povratka na Kosovo živeli su u Njujorku, gde su imali piceriju. Njihova majka i rodbina živeli su u Prizrenu, a sada i oni žive u Njujorku. Braća su 8. jula 1999. izvedena iz zatvora u Prokuplju, gde su izdržavali prekršajnu kaznu od 11 dana zatvora zbog nelegalnog boravka u SRJ. Iz Prokuplja su odvedeni u bazu Posebnih jedinica policije u Petrovom Selu (jedan od svedoka u istrazi tvrdi da im je tamo dao hranu i vodu), gde su nakon dva dana ubijeni mecima u potiljak, potom pokopani u masovnu grobnicu u kojoj su već bili albanski civili – 67 muškaraca i sedam žena, neki od njih žrtve masakra u Suvoj Reci.

Istragu vodi FBI, a Vukčević kaže da “nema pritisaka iz sfere politike na rad tužilaštva”, pa tako ne doživljava ni stalno prisustvo predstavnika Ambasade SAD u Beogradu.

Valjda zbog toga što ima jasniju sliku.

Bojan Tončić