Sudovi u Srbiji nastavljaju praksu niskih odšteta žrtvama zločina počinjenih tokom devedesetih

Fond za humanitarno pravo (FHP) je podneo žalbu protiv presude Prvog osnovnog suda u Beogradu kojom je obavezao Republiku Srbiju da kosovskim Albancima Jahiru Krasniqiju i Jakupu Tahiriju, isplati odštetu u ukupnom iznosu od 210.000 dinara zbog odgovornosti za nehumano postupanje i torturu koju su nad njima izvršili pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) tokom nezakonitog pritvora 1999. i 2000. godine. FHP ističe da je ovo jedna od najnižih sudskih odšteta u Srbiji za teška kršenja ljudskih prava tokom devedesetih, te da se njome relativizuje odgovornost države za zločine za koje su odgovorni predstavnici institucija Srbije.

FHP je u ime Krasniqija i Tahirija 24. aprila 2010. godine pokrenuo postupak za naknadu nematerijalne štete protiv države Srbije pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu. U toku postupka održano je šest ročišta na kojima su Krasniqi i Tahiri dali iskaze, opisujući svoje neosnovano hapšenje, preživljenu torturu i nehumano postupanje tokom nezakonitog pritvora. Tokom postupka, medicinskim veštačenjem je utvrđeno da je zbog posledica torture i nehumanog postupanja Krasniqiju i Tahiriju zdravlje trajno narušeno.

Sud je u presudi donetoj 4. oktobra 2013. godine utvrdio da je Jahir Krasniqi u periodu od 18. maja do 4. oktobra 1999. godine bio nezakonito lišen slobode i boravio u zatvorima u Lipljanu/Lipjan i u Sremskoj Mitrovici gde je bio izložen torturi i batinanju. Krasniqi je u julu 1999. godine proveo 10 dana u samici. Tokom trajanja nezakonitog pritvora niko ga nije ispitivao, a rešenje o pritvoru je dobio tek kada je premešten u Sremsku Mitrovicu. Nakon što je oslobođen, ovo rešenje su mu oduzeli pripadnici MUP-a na prelazu Merdare. Jakup Tahiri neosnovano je uhapšen 29. maja 1999. godine. U nezakonitom pritvoru je bio sve do 18. aprila 2000. godine, i to u zatvorima u Lipljanu/Lipjan i u Požarevcu. Svakodnevno je bio izložen zlostavljanju policajaca i stražara i nikada mu nije uručeno rešenje o pritvoru.

Zbog odgovornosti za nezakonite akte pripadnika MUP-a, sud je obavezao Republiku Srbiju da Jahiru Krasniqiju isplati 140.000 a Jakupu Tahiriju 70.000 dinara.

Činjenice slučaja:

Jahir Krasniqi je krajem marta 1999. godine zbog napada srpskih snaga sa porodicom napustio selo Negrovac/Negroc [opština Glogovac/Gllogoc]. Utočište su našli u skladištu brašna na železničkoj stanici u obližnjem selu Trdevac/Tërdevc. Dana 18. maja 1999. godine, oko 11 časova, u Trdevac/Tërdevc su došli pripadnici srpske policije i vojske i svim muškarcima u selu su naredili da izađu na put. Odatle su ih vodili do sela Banjica/Baice, gde su oko 25 muškaraca, među kojima i Jahira, odvojili od ostalih i odveli u policijsku stanicu u Glogovcu/Gllogoc. Sledećeg dana policajci su Tahira sa ostalim privedenim muškarcima odveli na železničku stanicu. Policajci su tu Jahira pretukli toliko da je izgubio svest. Nakon nekoliko sati odveli su ga u zatvor u Prištini/Prishtinë, a nekoliko sati kasnije u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Tamo su ga smestili u sportsku salu gde je bilo oko 350 albanskih zatvorenika. Uslovi su bili teški. Zatvorenici su spavali na parketu, bez dušeka, bez ćebadi i bez vode. Dobijali su po komad hleba na dan. Higijena je bila loša, pa su gotovo svi dobili različite infekcije, vaške i šugu. Odlazak do toaleta je zavisio od volje stražara koji su ih u tim prilikama takođe tukli.

Dana 9. juna 1999. godine, stražari i policajci su tokom noći vezali sve zatvorenike i ujutro počeli da ih sprovode u autobuse kojima su ih prevezli u zatvor u Sremskoj Mitrovici. Tu je Jahir ostao do 4. oktobra 1999. godine, kada je posredstvom MKCK vraćen na Kosovo.

Jakup Tahiri je živeo u Glogovcu/Gllogoc sa porodicom kada je 29. maja 1999. godine u kuću došla srpska policija i izvela Jakupa i njegova dva sina u dvorište. Policajci su tu okupili sve muškarce iz sela. Uveli su ih u vojne kamione i odvezli u jedan lokal u centru grada gde je bilo oko 300 muškaraca – kosovskih Albanaca. Jakup je tu zadržan do sutradan. Policajci su ga sve vreme batinali i ispitivali. Odatle je sproveden u zatvor u Lipljanu/Lipjan. Odmah po dolasku bio je pretučen od strane policajaca. Stražari su ga smestili u prostoriju u kojoj je bilo 38 privedenih muškaraca. Svi su spavali na betonu, u lošim higijenskim uslovima i gotovo bez ikakve hrane. Dana 10. juna 1999. godine Jakup je sa drugim zatvorenicima prebačen u zatvor u Požarevcu, gde su ih po dolasku tukli i zatvorenici i stražari koji su stajali u „špaliru” između autobusa i zgrade zatvora. Nakon nekoliko meseci uslovi u Požarevcu su postali bolji za albanske zatvorenike – počeli su da dobijaju humanitarne pakete i osnovnu lekarsku pomoć. Jakup u Požarevcu nije ispitivan, niti je dobio rešenje o produžetku pritvora. Oslobođen je 18. aprila 2000. godine posredstvom MKCK.